ODLOMAK ROMANA ''MAROKANSKA PRINCEZA''

Doseljenici iz Kine prolazili bi relativno dugu i složenu proceduru na carini, kod engleskih vlasti, jer sem detaljne provere prtljaga (često su tražili drogu, oružije itd.), mnogo duža bila je procedura analiza bolesti, veza sa mafijom i klanovima, volje da se uklope u sedište države... Najviše problema su imali prilikom naseljavanja, papira... Australija je pored Engleske bila jedna od zemalja koje su bile strahovito stroge prema kineskim doseljnicima, te su uvele strogu zabranu doseljavanja, ponajviše zbog eventualnog visokog priraštaja (nije bilo isključeno da su Kinezi bili jedni od prvih zemalja u tome)...

Letom broj 3 tog dana iz zgrade br 48. u zapadnom delu Londona, izašlo je četvoro Kineza, jedan muškarac višeg stasa, žena i dvoje dečice. Uputili su se prema taksiju nekako tromo, polagano, a muškarac je bacio pogled ka vratima videvši nosača kako nosi na kolicima sa tockovima, mnogobrojni prtljag.

- Izvolite gospodine Baltimor - rekao je, polako utovarivši kofere u gepek, okrznuvši pogledom tu porodicu. Thai Chen mu je dao napojnicu i čistim engleskim rekao vozaču kuda da vozi.

Taksi se polako uputio niz ulicu ...

Thai Chen Vang Baltimor bio je delimično Kinez, delimično Amerikanac. Njegov otac pukovnik Dannis Baltimor koji je došao u Kinu za vreme prodiranja četa N.R. Kine na Tibet, nakon bega reakcionarnih snaga (pod vođstvom Čang Kaja) na Tibet i formiranja nacionalne Kine uz pomoć S.A.D. - preminuo je nedugo nakon njegovog rođenja 1977.godine. Bio je to lep, naočit čovek u već skoro tridesetim godinama koji je za vreme završetaka borbi zavoleo Vanu Vang, Kineskinju, sa kojom je nakon nekoliko godina pokušaja, najzad, dobio sina.

Thai Chen se svog oca dosta nejasno sećao, najviše ga je pamtio po veselim, starim pesmama koje mu je ovaj pevao i po odlasku na pecanje. Majka ga je često spominjala tokom tih dugih mučnih dana kada ga je pokušala iškolovati, radeći u fabrici krojenja odeće, gde je često radila i duplu smenu. Pominjala ga je kao veoma veselog amerikanca kog je poput svih drugih zvala Pukovnik, i da je njegov otac bio ponosan zbog tog. ,,Thai, tvoj otac je umro za tu zemlju'' - govorila bi, a on nije mogao da ne pomisli nije li Dannis Baltimor ostao u Kini zato što više nije pripadao Americi, te se tu udomio, smirio i umro. Katkad, pitao se, nije li ta nesreća koju je doživeo njegov otac na pecanju samo deo čudnog mozaika, eventualno iscenirana smrt njegovog oca, ili ubistvo. Te misli mu nisu davale mira, ponajviše zato što tajnovite, nesrećne okolnosti smrti njegovog oca nikad nisu do tančina razjašnjene. Njegova majka ga je učila kako sve nejasne stvari u životu treba videti što racionalnije, jasno, bez privida i raznih ubeđenja. Nošen time, bio je itekako rešen da ispita tu neobičnu smrt pukovnika Baltimora. Zato je i rastao ubeđen da će biti policajac, ili nešto više od toga, sa funkcijom. Kada je posle preživljenih sijaset gladnih dana i nakon mnogo vremena provedenih nad knjigom učio, davajući sve od sebe da uspe u svom naumu (što zbog sebe, što zbog svoje majke), i nakon mnogo godina učenja kung fua - upisao Policijsku akademiju, shvatio je da se vreme njegovog ispitivanja približilo i obećao je svojoj majci da će nejasnu smrt svog oca zaista rasvetliti. Jednom.

Kada je otišao u Peking na šampionat kung fua (gde je bio proglašen za svetskog šampiona), njegova majka je preminula od raka ...

Svoju ženu Su Ellen upoznao je u Beijingu. Ona je bila šankerica obližnjeg bistroa gde je ručao, i on je tada mislio kako nikad lepšu ženu nije sreo. Inače nije bio sklon zaljubljivanju, sav svoj život posvetio je učenju, želji da bude bolji od najboljih koje je tada poznavao, te mu je ta romasna sa Su Ellen bila više nego predivna. Nakon dve godine zabavljanja i mnogobrojnih odlazaka u bioskop i piknike, on ju je zaprosio onog dana kada je dobio diplomu i ponudu za rad u specijalnom odelu narkomanije i krvnih delikata. Time je bio ponosan, jer je znao da mora uspeti i da je rođen da bude neko ko će pravdi dovoditi zloće. Često se znao setiti jedne njemu tako divne rečenice iz filma Rambo za koju je mislio kako je upućena samo njemu. Ta rečenica je glasila Jedan kipar je pronašao kamen, predivan kamen kog je odneo kući, i mesecima je radio na njemu, klesao ga. Kada ga je završio, pokazao ga je prijateljima koji su rekli: divan kip. Kipar je samo rekao. Ne. Nije. Taj kip je oduvek bio ovde u ovom kamenu samo je trebalo skloniti deliće. I on sam je oduvek bio borac, samo je trebalo skloniti nepravilnosti i mnogo vremena provesti u radu ...

Sa Su Ellen je imao dva sina, stanovali su u divnom osvetljenom stanu ulice koja je vodila ka centru Beijinga, Thai je imao vrlo dobru platu (često se znao setiti svoje majke koja je danonoćno rintačila u onoj groznoj fabrici znajući da je ona ta kojoj najviše treba biti zahvalan), lep nameštaj, električne uređaje, dvoja kola... Imao je sve predispozicije za dobar uspeh. On nekako nije bio zadovoljan time. Neprestano je tragao za nečim. Su Ellen je jednom rekla kako juri neuhvativo, i on je znao da je sve to vezano za ,,preminulog'' pukovnika Baltimora i da on neće imati mira dok to ne reši. Uspeo je saznati da je njegov otac bežao od ,,teških’’ mafioza iz Francuske, kao i da to ima određenih veza sa engleskom tadašnjom vladom, i da te veze nisu bile pohvalne. Velike ribe bile su tu umešane. On nije mogao u Kini to razjasniti. Trebao je doći u Evropu. Kada je preko svog pretpostavljenog dobio ponudu za rad na jednom slučaju u Londonu on ga je oberučke prihvatio. Spakovao je svoje stvari, poveo je i decu i ženu, i bez imalo kajanja otišao tamo.

London je bio lep grad, mislio je kada je jednom prilikom prvih dana, sam obilazio grad uzduž i popreko. Njegov prvi učitelj kung fua Jang Fin znao je govoriti ,,Kada si na nepoznatom prvo dobro ispitaj teren''. To je i radio, ostavljajući Su Ellen i decu kod kuće, izlazeći iz jednog autobusa u drugi, obilazeći jednu građevinu za drugom. Dosta vremena je provodio u biblioteci čitajući sve londonske istorijske zanimljivosti, interesantne ljude koji su ovde živeli ili još i dan danas žive, proučavao je rad pojedinih londonskih preduzeća, isplative investicije, funkcionisanje grada, rad ljudi koji su drmali nekim investicijama, ulicama, mafijom ... Sam sebe je lično upućivao u sve pojedinosti, znajući da je to dobro za njega, njegovu ličnu bezbednost, rad. Znao je rad Londonske policije, ponajviše Obaveštajne službe koja je imala ključ za sve tajne radnje koje su se odvijale ponajviše iza ,,zatvorenih'' vrata sa znanjem nadležnih i važnih ljudi. U Kini je bio najbolji učenik pri radu sa računarima, uviđajući tako da pristupom i lakim pogađanjem šifre može doći do pregršt znanih informacija. Iako o tome nikog nije obaveštavao, postao je pravi majstor za ,,probijanje'' šifre bez uzbunjivanja. Preko jednog računara u biblioteci poslužio se lukavstvom otkrivajući neke značajne stavke o sebi i svom učešću u radu posmatrano od strane vladinih zvaničnika. Bio je osrednje ocenjen za početak. Nije znao kako bi to prihvatio.

Izboriće se on za bolje. Nakon nekoliko dana koliko je imao slobodno prilikom doseljavanja činilo mu se kako London poznaje bolje od ikog ko se šetao tim ulicama od samog rođenja. Nije mu više bio toliko stran grad. Jedino još da se navikne, a za to će mu trebati malo više vremena, a onda se trebao baciti na posao.

Tri nedelje pre nego što je krenuo na posao, jer toliko su mu vlasti odmora dozvoljavale, u kineskom konzulatu desilo se jedno neobjašnjivo ubistvo. Ubijen je Tang-Yao, kineski vrsni zvaničnik koji je radio u glavnoj kancelariji ambasade. Imao je ženu i jedno dete. Nekada je radio u Kineskoj policiji u Beijingu kada je prebačen u London kao pomoćnik ambasadora Chung Leeja, koji je često išao ,,prvi'' na sastanke, ugovaranja, potpisivanje značajnih papira sa vladom Engleske kao i ostalih zemalja članica Saveta Evrope kao što je i često bio posetioc zasedanja Evropske unije i članica N.A.T.O-a. Bio je upućen u mnoge tajne radnje i sastanke o bezbednosti, rukovođenja preduzećima, kapitalu ... Imao je poverenje mnogih važnih ljudi.

Ubijen je u svojoj kancelariji nakon što se u njoj zadržao pola sata duže od isteka radnog vremena. Radio je na slučaju grupe ilegalnih kineskih doseljenika koji su imali susret sa drogom i koji su se trebali vratiti nazad u Kinu. Ubijen je nožem tako što mu je skoro izvađena utroba. Bilo je najmanje deset uboda u telo, a potom se skokljao na stolicu u lokvi krvi.

Dve i po nedelje pre nego što je došao u London ubijen je jedan kineski prevodioc Jet Song koji je imao nekih nevažnih veza sa parlamentom i ambasadom. Ubijen je na isti način vađenja utrobe.

Nedelju dana pre nego što je došao, izveden je pokušaj ubistva prilikom odlaska na večeru kod prijatelja u sopstvenoj garaži, na Mao-Jena, kineskog zvaničnika. Ovaj je preživeo i bio u dubokoj komi. Jedino što je uspeo da izgovori o svemu tome bilo je da je pomenuo osobu bez lika u kišnoj kabanici sa ogromnim samurajskim sečivom.

Thai-Chen je sva ta ubistva do detalja proverio, sve više uviđajući neke propuste koje je Engleska obaveštajna policija nacinila, te je Kina zahtevala da u London dođe kineski specijalac koji bi sve to ispitao. Uvidevsi da je reč o serijskom ubijanju izučio je sve detalje vezane za ta ubistva, znajući da je vreme da dođe do detalja o vezi koja je između tih ljudi postojala, a koja opet nisu na prvi pogled uočljiva.

U sredu je prvi put stupio u Obaveštajnu službu.

Uveden je najpre u salu za razgovore sa stranim zvaničnicima i agentima. U sali boje slezovog cveta nalazio se veliki ovalni stol sa šest stolica sa funkcijom okretanja. U prostoriji nije bilo prozora već samo jedna vrata koja su vodila u još jednu prostoriju pored. U Sali su se nalazila trojica muškaraca od kojih je Thai-Chen poznavao samo jednog, Daniella Richardsona koji je sedeo između druge dvojice.

Daniell je bio nizak zdepast čovek, okruglog lica, proređene sede kose u poodmaklim godinama. Imao je sluh za šalu i muziku, iako je to u svakodnevnom životu retko koristio.

- Sedite gopodine Thai-Chen! - rekao je to polako pomalo otegnutim glasom sa tek prisutnim škotskim akcentom. - Zadovoljstvo nam je da nam se pridružite! Zar ne? -okrenuo se ka drugoj dvojici.

Tahi-Chen je seo naspram njih. Osmotrio ih je pažljivo i polako. Njegov učitelj je znao govoriti Neprijatelj se najbolje dobija posmatranjem. Imao je pravo.

- Da ti predstavim tvoje predodređene! Ovo je kapetan Roland Baker - čovek kog je pokazivao nemo klimnu glavom. - Ovo je šef Specijalnih operativaca, nekad je bio prvi u odseku komandosa, Joseph Harringtone. - Pokaza ka čoveku uz sebe čije je lice bilo prekriveno bradom i umetkom kose. Thai-Chen ga je dobro proučio. Taj čovek je bio vrlo opasan, vrlo prikriven, tajanstven, takve su vladine službe volele... Imao li je ženu? Ili decu?

-Da vidimo - Danniel dohvati neke spise. - Završio si klasičnu vojno-policijsku obuku i školu, zatim kratki rok školovanja specijalca i nekoliko vojnih obuka pod rukom komandira Triana. Reklo bi se zanimljiva škola! Pa, Thai, odgovara li ti da te samo tako zovem? E, pa vidiš, Engleska je vrlo ozbiljna i uredna zemlja koja ne voli gluposti koje su dolutale sa one strane sveta. Najviše ne volimo drogu, sve te stvari sa ekstazijem, kokainom i marihuanom. Mnogi ljudi vaše rase takoreći, nisam rasista, ali ovaj problem tiče se isključivo vas, upleteni su u mrežu droge čiji koreni počinju od unutrašnjosti Kine i Beijinga. Sa moje strane lično, ne bih sad zalazio u polemike tih korena i ljudi koji odatle pokreću svet narkotika. Jasno je da se toga zgražavam, posebno zato što relativno mnogo mladih ljudi svakodnevno u svim sitaucijama biva uvučeno u taj mračan, pakleni svet iz kojeg je izlaz veoma težak. Koliko znam i u Kini imamo, na pretek, kriminala, policijske korupcije, potkupljenih vojnih lica spremnih na ćutanje do groba samo da bi neke osobe time osigurale sebi put do novca i valjanog položaja. Zato, ne shvatam iz kog razloga su kineski zvaničnici, ovde u Londonu, insistirali na tome da uvuku vas u slučaj sa ubijenim kineskim licima, i da ovde sejete novu dobru pravdu, ako bih uzeo u ruke stavku da vi čak ni u Kini niste sasvim sposobni da razrešavate probleme malopre navedene. Ne volim kada mi neko dođe i počne da popuje o tome kako smo učinili propuste i kako neki njihov ekspert o kom, ja, lično nemam blagog pojma, dođe ovamo i pravi se pametan. Vidim - uzeo je u ruke iznova onaj dokument - odlikovani ste tri puta medaljom časti, te pohvale od predsednika Janga lično u znak zahvalnosti i doprinošenje pravdi, te zasluge u privođenju teških mafijaških lica, izručivanje pravdi optuženih, zatim ste svojim znanjem kung-fua doprineli radu nekoliko specijalnih grupacija. Rekao bih - rođeni vođa ... Mnogo lepih stvari stvarno. Nadam se gospodine Baltimor da će se naša saradnja ovde odvijati uredno bez nekih zaskočica, nepravilnosti ... Jasno je da je u ovaj slučaj upleteno dosta toga, rekao bih da neki kineski mafijaši lako mogu doći u dodir sa svim tim i da nije isključeno da su oni iscenirali ili potplatili ubistva. - Danniell skinu naočare koje je nosio na licu. - Bio bih vam još jasniji gospodine Baltimore, ne želim da stvarate ovde svoju grupu za rad, da koristite prednost i da nas ne obaveštavate o vašim istraživanjima. Imaćete odašiljač u sebi, svakog trenutka želimo da pratimo vaše kretanje. Odašiljač izgleda ovako - izvukao je totalno nedefinisanu malu napravicu - i nju vam brzim utiskanjem ugrađujemo u kožu. To je najnovije dostignuće. Nemojte se protiv toga buniti, to je i sam vaš predsednik naredio. Nadalje, imaćete pravo da koristite naše oružje predviđeno za specijalne operacije. Imaćete naočari sa infracrvenim zračenjem, par pištolja sa laserskim funkcijama, noževe, nekoliko kreditnih kartica sa sečivom, prsten u kom će se nalaziti mini kompjuter za proveru trenutnih podataka, ručni sat-bombu, kofer sa eksplozivnim napravama. Narednik Birit će vam dati pojedinosti o svemu. U svakom slučaju da ne odugovlačim previše, imaćete na raspolaganju svu našu novu tajnu tehnologiju. Za uzvrat želim detaljno stanje onog što saznate, bez skrivanja i tome sličnog. Nadalje, proučavaćete dolazak droge od vaših zemljaka, kao i put kuda ona odlazi na Skandinavsko poluostrvo. Želimo totalnu diskreciju po svemu i upućenost u svaku vašu radnju. Jesam li jasan? - podigao je obrve upitno.

Thai-Chen blago pročisti grlo. Primetio je ovu dvojicu kako se nešto došaptavaju. Na tren okrznu Daniella pogledom koji ništa nije govorio.

- Jasno gospodine Richardson.

- Tako volim. A dalje ukoliko želite da vaša reputacija ovde bude neprikosnovena predlažemo vam da se prijavite na Biro rada i da se izjašnjavate kao prodavač hamburgera. Ne smete na sebe svraćati pažnju. To ipak ne treba da vam objašnjavam, to ste u Kini još trebali naučiti - Daniell mu je pružio karticu sa njegovim imenom i likom. Jedino se ovde prezivao Rover. Thai-Chen se lagano osmehnu kada je to pročitao. Takva vrsta skrivanja njemu neće biti potrebna.

Opet je osmotrio ovu dvojicu koja su ga samo nemo posmatrala. Pogled je zadržao nešto duže na licu čoveka pod bradom i uvojkom koji mu je štrčao na čelu. Ubica? Upitao se. Ili neko ko je bio par godina na robiji te je dospeo u odred Specijalaca? Saznaće vremenom, to stoji. Obaveštajne službe su prečesto pune ljudi sa električnih stolica i doživotne robije, ljudi premazanih svim mastima.

Dogovorio se još za poneke sitnice u vezi ilegalnih useljenika, kao i vezu između njih i ove trojice, uviđajući da će mu posao ovde biti malčice težak. Englezi očito nisu bili ljudi koji su voleli žuće. Sedeo je tako slušajući naredbe od Richardsona vrteći onu karticu u ruci, osmatrajući prostor za koji je uveliko znao da je ozvučen i da se taj razgovor snima.

Sat vremena kasnije odveden je u jednu drugu prostoriju gde mu je narednik Birit pokazao nove spravice o kojima je vlada ćutala i za koje su znali samo specijalci. Mnogo toga je već video u Kini, ali nije to pomenuo. Uvek se držao jednog, pusti druge da govore umesto tebe. Najlakše ćeš ih upoznati. Kada se pošteno naslušao narednika dobio je kraći dopust, a onda je u tri imao sastanak kod nekog inspektora Hasstingsa u policiji.

Tih par sati proveo je za računarem u svojoj sobi pokušavajući tajnim lozinkama dopreti do prikrivenih nezvaničnih informacija.

(C) Dajana Diverno