PORTAL POEZIJE SRBIJE                   SCG    BLOG   SRB   IN                              Posaljite pesmu
FEDRARO

PRETRAGA SAJTA



Pesme meseca ...
PesmeGodinesastarimFlesObjektom

VREME I REKLAMA
VremenskaPrognozaKrusevac VREME

Find more about Weather in Крушевац, RB
Vremenska Prognoza Kruševac

IZDANJA-PoezijaSRB
IzdanjaPoezijaSRB

LINKOVI



Preporučujemo !

Sadržaj
· Početna
· Ankete
· ARHIVA PESAMA
· Downloads
· Kontaktirajte nas
· Korisnički dnevnik
· Lista članova
· Pesme nedelje
· Pošaljite pesmu
· Preporučite nas
· Pretražite
· Prikaz knjiga
· Privatne poruke
· SLUČAJNI IZBOR
· Statistika
· Top 30
· Vaša strana
· Web Linkovi

PROČITAJTE I:
·  Slučajni izbor
· 
· B.Rakić
· Dečje pesme
· Djordjević L.
· G. Knežević
· Jovan Mihajilo
· KONKURSI
· Lepa Simić
· Ljuba Obradović
· S. Pršić
· Sanja Petrović
· Slike reči
· Ugrenović N.
· Vida Nenadić
· VIDEO PoezijaSCG

Slučajni izbor


[ ]

·FEDRARO 2018 - Odluke žirija
·VASKRS - Ljubodrag Obradović - Hristos Vaskrese...
·NOSTALGIJA - Program u Klubu KCK, 17. 1.2018. u 18:00
·ŽIVI - Zoran Hristov
·ČAJ - Zoran Hristov
·U pripremi knjiga Davora Slavnića
·PESNIK (ja) - Zoran Hristov
·"PESNIČKA SUSRETANJA" u Kruševačkom pozorištu
·Žive kao reč - Branka Zeng
·Bila si - Miro Beribaka

Login
Korisničko ime

Šifra

KAKO SE
REGISTROVATI?


Kao registrovan korisnik imate neke prednosti, na primer: menjanje tema, davanje komentara pod vašim imenom, aktivan rad na forumu i pre svega slanje vaših radova za objavljivanje na ovom sajtu na linku Pošaljite pesmu.

Треботин
СЛАВКО ПРШИЋ
Slavko Pršić
Треботин,
28.12.1967. године

ТРЕБОТИН И СРБИЈА
- изводи из историје  

Српска села су 1830.

 године остала без
Турских ага  који су
 од народа убирали
 царски данак у
новцу
 и од сваког
 берићета
 десетак.
 Са агама су
отишле
 и субаше са

наоружаним
сејменима...

Прочитајте цео текст

POGLED U NOĆ

UMESTO UVODA
OBAVEZNO PROČITAJTE

Koliko je sati ?

Susreti pesnika

PESNICI




POGLEDAJTE I...


DODIRI ĆEŽNJE - Nikola Stojanović - Promocija u Beloj sali KCK u
Postavljeno - 12. October 2010. g. @ 23:32:23 CEST od ljuba-trebotin

LjubaONikoli
U utorak, 12. 10.2010. godine u 19:00 časova, u Beloj sali KCK, u organaziciji Kulturnog centra Kruševac održana je promocija druge knjige poezije Nikole Stojanovića *DODIRI ČEŽNJE*. Promociju je osmislila i vodila Lidija Užarević, a pored autora učestvovali su i: Milanka Milosavljević-Milosavljević, Veljko Stambolija, Ljubodrag Obradović, Dragiša Pavlović-Rasinski, Dragan Rakić - Singer, Danijela Pavlović i Aleksandar Grašić, za muzički trenutak su se pobrinuli Andrija Miletić i Predrag Todorović - članovi grupe *SINHRO*, a tehniku su vodili Branko Simić i Marko Višnić. 

Svi prisutni, a bilo ih je zaista dosta, mogli su da uživaju u ritmu poezije ovog talentovanog mladog pesnika, jer *Iz ritma, vokabulara mladog pesnika zazvuči otmeni Dučić, melanholični Dis, virtuozni Laza, slovenski Jesenjin, iskreni Rakić i drugi majstori stiha koje smo morali (ili voleli) da čitamo i pamtimo. Tolika prisnost i približnost sa njima zbunjuje čitaoca, a onda ga tera da prepoznaje te skrivene, ne citate, već slike, zvučne slojeve, rimu.* (citat - Milanka Milosavljević-Milosavljević). Pogledajte slike sa promocije, pročitajte recenzije i uživajte u poeziji ovog mladog i talentovanog pesnika... 



ДОДИРИ ЧЕЖЊЕ


Ја се тебе сећам иако те нема,
од одласка твога само дане бројим,
ал' предиван мирис твоје косе плаве
знај да остао је у рукама мојим.

Неизбрисиви су трагови од тебе,
твоје беле руке претопле су биле,
и додири твоји још су на мом телу,
тако слатки, нежни, ко додири свиле.

Душа ти је била племенита, мила,
а ја циљ једини љубавне јој тежње,
загрљаји твоји били су некако жестоки,
ал' чедни, ко додири чежње.

И очи су твоје биле тако бајне,
ко презреле вишње, мастиљаво црне,
и сада ме зраче том својом лепотом,
то је светлост која још увек не трне.

Ал' ти оде к њему без поздрава душо,
да се твоја сенка његовој придружи,
ал' тешим се тиме јер твоја лепота
ко шарени лептир око мене кружи.

Никола Стојановић





































Никола Стојановић се од своје дванаесте године бави писањем, а иначе је ученик четвртог разреда Машинско-електротехничке школе у Крушевцу. Своје радове је објављивао у многим дечијим часописима. Песме су му објављиване и у новинама и књижевним часописима, а заступљен је и у више зборника љубавне поезије. Награђиван је више пута. На конкурсу "БЕЛА БРЕЗА", и то за љубавну поезију, а огледао се и у писању поезије хумористичког жанра. На Међународном фестивалу хумора и сатире "ЗЛАТНА КАЦИГА" у Крушевцу награђен је два пута и то за најбољу песму за младе до 18 година. Објавио је збирку љубавне поезије “Љубав на хоризонту”.


Plakat za promociju u Beloj sali KCK
Лирско ходочашће кроз лектиру

Још један млади, мутирајући глас на завичајном Парнасу придружио се крушевачкој песничкој литанији која траје, колико је засад знано, од Јефимије.

Своју прву збирку песама Никола Стојановић је објавио пре свог пунолетства, 2009. године, а сада, ево, и другу , 2010. Наслов прве – Љубав на хоризонту и друге - Додири чежње имају логичан ток и са песниковим годинама (рођен је 1992. године) и међусобно. Заједнички су им и тематски кругови: љубав, завичај, пријатељи, случајни сусрети. Дакле, мотиви васколике светске поезије. Оно што задржи пажњу читаоца није тематика, већ начин на који Стојановић плете своју поетску нит и шта све уплиће у њу, ту барокњу чипку своје и наше можда давно заборављене лектире. Из ритма, вокабулара младог песника зазвучи отмени Дучић, меланхолични Дис, виртуозни Лаза, словенски Јесењин, искрени Ракић и други мајстори стиха које смо морали (или волели) да читамо и памтимо. Толика присност и приближност са њима збуњује читаоца, а онда га тера да препознаје те скривене, не цитате, већ слике, звучне слојеве, риму.

Да ли је Стојановићево преузимање песничког кода старих мајстора епигонство или, можда, ходочашће кроз лектиру, тешко је одгонетнути. Свакако је анахронизам у односу на наше време и његову генерацију која нема толико сензибилитета за реч колико га има за слику будући да расте пред екранима.

Али, је можда спас за давно написане књиге управо у томе да их на други начин пишу млади песници попут Николе. Можда ће његова песничка епистола допрети до његове генерације и бити јој путоказ? "Ко зна? Ах, нитко ништа не зна, крхко је знање," певао је Добриша Цесарић формулишући један универзални одговор – алиби за све.

Лакоћа са којом млади песник ниже своје полимпсесте преко своје лектире дају наду да ће у наредним годинама наћи свој сопствени израз. Израз који ће му отворити комуникацију са својим временом и својом генерацијом. То се већ назире у песмама са сатиричним контестом, а најјасније у песми "Моја соба". До новог читања, читалац има прилику да се, упознајући Николино песништво сети својих омиљених стихова из лектире. "Књижевност је", рече Паоло Милано, "најбоља играчка од свих које је човек измислио".

Миланка Милосављевић - Милосављевић

Додир љубави

Док год се о љубави пјева, љубави ће бити. Чежња за љубављу није умрла иако су на сцени нимало нежна осећања. Купидонова стрела још увек у центар њежности гађа, али је, изгледа, пробирљивија постала. Силна средства и ријечи се троше како би се моћ ума доказала и како би се свијетом помоћу њега владало. А љубав, чежња, њежност, слабости су којих се одрећи треба. У пјесмама је некад љубав била радо виђени гост, али и оне као да се одричу своје сопствене суштине, јер чему пјесма ако у њој додира чежње нема. Нису се, ваљда, све људске жеље испуниле кроз умовање, није човјек само глава, има он и срце и душу, само је на њих некако заборавио, као да их се стиди. Ма колико тврда срца био, а хладног ума, човјек се себе одрећи не може. Кад тад срце му заигра и по тијелу се нека топлина разлије, а из те топлине њежност и љубав се рађају. Нажалост, те плодове разиграног срца често гушимо као некакав гријех.

Никола Стојановић, млад пјесник, који је тек закорачио на цвијетно поље поезије, љубави се не одриче ни у другој, по реду, збирци пјесама. Чежња за љубављу у новој збирци се само још више распламсала. Прави пожар љубави се шири кроз пјесме у збирци ''Додири чежње''. Изгледа да је Купидон мало јаче затегао жицу и мало јаче одапео стрелу у Николино младо и усптрептало срце, а Никола, изгледа, нема намјеру да се од Купидонових стрела брани. Од њих се није бранио ни Јесењин, ни Мајаковски, ни Лаза Костић, ни Јован Дучић... Већ у првој пјесми ''Опрости, драга'' Никола је јасно најавио какви стихови теку кроз његове вене:

Опрости, драга, песми је повод
да ко ни Лазу што некада
не схвати српски васцели род
тако, вољена, ни ти сада
не схваташ срца мога тужни ход,
ни љубав моју која страда,
јер хтеде, јадна, вековати у те,
Santa Maria della salute.

Рећи ће, уму склони, Лазо и романтизам су умрли одавно, а не знају, у својој охолости, да су на тај начин и љубавној поезији пресудили. "Ко год се мача лати, од мача ће умрети'', каже мудра народна пословица и на томе глави хвала. А ми кажемо: ''Ко год се пера лати и о љубави сања, предивне плодове љубави ће уживати''. Садашња памет нам казује да се од љубави не живи. Тачно, од ње се не живи, за њу се живи, са пуним правом нам каже млади пјесник уз велику помоћ Лазе Костића.

Ленка Дунђерски и Ана Сњегина у срцу, облак у панталонама, ''пољубац као највећи сусрет на свијету'' и, ето, нама на лаким крилима љубави, младог пјесника Николе из Велике Крушевице покрај града Крушевца, ''где љубав не вене док стара умире нова се рађа''. Нове Ленке, Ане, Јулије, рађају нове Сергеје, Лазе и Николе. Мислим да смо сви жељни интимне лирике која скида све велове којима покривамо и сакривамо наша најљепша осјећања. Зато ће се старији читаоци у ''Додирима чежње'' вратити у младост и за тренутак распламсати запретени жар из пепела, а млади ће, можда, у Николиним пјесмама препознати праве вриједности које им измичу јер су опседнути силиконима и виртуелном стварношћу.

Одмицање од стварности и бјежање у виртуелни свијет још је један од видова отуђења и за то са правом Никола Стојановић велича сеоске идиличне просторе, Јесењиновски опчињен љепотом мирног и питомог моравског села. Њежна осјећања према мајци, оцу, брату, сестри, подсјећају на патријархална времена, што је помало изненађујуће, у позитивном смислу, код овог младог пјесника. Природа и љубав су савезници и Никола их у својим интимним тренуцима не раздваја. Можда Николине пјесме наговјештавају дјецу жељну љубави, дјецу која су се уморила од брзине и потрошачке грознице? Можда су се дјеца овога вјека уморила од градске буке, од хладноће жељеза и бетона:

Е, мој брате, брате, не видех те дуго
и очи због тога сад пеку ме јако
чујем тешко ти је,
да си се пропио
у том пустом граду знам да није лако.

Пјесниково потенцирање топлог породичног гњезда, афирмација села, дитирампски стихови о природи и узвишена молитва за љубав наговјештавају повратак искону и искреним осјећањима, којих смо се, зарад преживљавања и неумјерених захтјева, одрекли. Млади пјесник нема још вјештину и искуство, али је досљедан у својим лирским исповјестима. Искреност је његов највећи савезник, што је за будућег умјетника итекако важно.

Вељко Стамболија



КАТАРИНА

Tи не знаш да због тебе
ко бродоломник ка обали спаса плутам,
да ми душа промрзла дршће и зебе,
док ко пијана луда улицама лутам.

Волео сам сјај у твоме оку,
та два бисерна зденца у тмини,
а сада загледан у чашу предубоку,
седим предат бескрајној тишини.

Уместо молитве изговарам ти име,
бројим твоје лажи ко жуте цекине,
ништа не вреди што пишем тужне риме,
никако да сећање на тебе из срца мине...

Твоје меко крило боли ме до кости,
зато сад и пловим током бездана,
о, био сам с тобом далеко од стварности,
негде на небу, где лете јата звездана.

Катарина, у мојој души оргија тама,
да се срце заљуби није смело,
ех, што нећеш са мном остати сама,
да те припијем уз себе ко виолончело.

Никола Стојановић

ČEŽNJA POEZIJE NIKOLE STOJANOVIĆA

Biti tako mlad, tek punuletan, a pevati kao  *otmeni Dučić, melanholični Dis, virtuozni Laza, slovenski Jesenjin, iskreni Rakić i drugi majstori stiha* - kao što u recenziji napisa Milanka Milosvljević-Milosavljević, stvarno je uzlet koji se u poeziji postiže retko, a eto Nikola Stojanović, je već sa drugom svojom knjigom poezije *DODIRI ČEŽNJE* dotakao te visine, u koje se mnogi nikada ne vinu...

Pisaće jednom Nikola i modernu i postmodernu poeziju, svi pesnici se jednom oprobaju u svim poznatim stilovima *pesničenja*, ali rima je ono božansko što muzu poezije uzdiše u raj i pesnike i čitaoce čini ushićenim dok se tope u lepoti kojom urimljeni stihovi zrače. Zato Nikoli i želim da rimu uvek ima u vidokrugu i da je strpljivo neguje i kad ga modernistički vetrovi ponesu...

Kažu da je teško dobar kritičar biti, da je to ozbiljan i težak zanat koji podrazumeva ogromno predznanje i poznavanje svetskog književnog stvaralašva, zato ja kritički sud prepuštam Milanki i Veljku, ali sam dovoljno hrabar da iznesem svoju subjektivnu imresiju da je Nikola odlično započeo svoj pesnički put, jer se po jutru dan poznaje... Biće što biti mora. Ako je neko već sa osamnaest,  kao  *otmeni Dučić, melanholični Dis, virtuozni Laza, slovenski Jesenjin, iskreni Rakić*,  sa trideset godina biće samo svoj... biće origanalan, a sinteza svetskog pesništva, biće poznati Nikola Stojanović...

Meni je drago što je Kulturni centar Kruševac izdavač ove knjige i na taj način mala podrška Nikoli u njegovom uzletu u pesničke vrhove... A Vama poštovani posetioci želim lepo veče uz Nikolinu poeziju, jer poezija, bar na tren, menja svet!

Ljubodrag Obradović


 
Pesme godine
· Na početku i na kraju
· Izgovori mi ime
· Vreme je
· Groblje, tama, čama...
· Život...
· Elegija zamrlih sela
· Novembar se vuče
· Sezona lova


Ocena članka
Prosečna ocena: 5
Glasova: 1


Molimo vas, odvojite momenat i glasajte za članak:

Odlično
Veoma dobro

Opcije

 Za štampanje Za štampanje


Slična tema


"Login" | Prijavi se/napravi nalog | 0 komentar(i)
Komentari su vlaništvo osobe koja ih je postavila. Nismo odgovorni za njihov sadržaj.

Komentari nisu dozvoljeni za goste! Ukoliko želite da postavite svoj komentar registrujte se
Na vrh strane
KONTAKT
POEZIJASCG Portal® 2005
Sva prava zadržana.
Desing-Jobs & Careers®
PHP Nuke Copyright© by Francisco Burzi.