ФEСTИВАЛ ДРАМСКИХ АМАТЕРА РAСИНСКОГ ОКРУГА
С У П Е С 2 0 0 5
KUD”VUK KARАDŽIÆ”
TREBOTIN, ŽABARE, M.VRBNICА
SUPES
1997 - 2005
LJUBODRAG OBRADOVIÆ
Trebotin
KAKO PESMOM DA MENJAM SVET
Kako pesmom da menjam svet ?
Kako rimom da nateram cvet,
da miriše i ostane lep ?
Kako stihom da nestane slep ?
Kako želje da se vesele,
da java ne bude strava
i lepote budu dobrote,
a u prošlost odu strahote?
Kako ljubav da otpoène let,
kako sreæa da doleti opet ?
Kako dobro da pobedi zlo
i kako da doèekam to ?
Hajde sad da ofarbam javu
i na volju pustim želje,
da lepotu osete pravu,
da od danas poène veselje.
Hajde, nek me zanos ponese,
da menjam sebe, a ne svet.
Nemire nek prošlost odnese,
a ja svoj da okajem greh.
PEVAJ SAD
Pevaj sad,
o onom što svako zna.
Sve prolazi, sve se menja.
Pevaj sad,
san je samo san,
stvarnost je uvek surova.
Pevaj sad,
kad nisi više mlad,
o svetu svojih utopija.
Pevaj ti.
Tvoje želje su prošlost,
sad drugi prelaze most.
Drugi sad ,
žele da grade svoj svet
i misle to nije greh,
kao i ti nekad.
Pevaj sad,
kad mnoga srca slama jad,
a druga,
zbog toga obasjava sjaj.
Pevaj ti.
Poèetak je uvek lep,
od ideala malo slep,
a onda usledi tužni rasplet
i u krug se sve zavrti.
Pevaj sad,
dug je put preko reke,
a poèetak izazov.
Ali zašto rušiti stari,
za most nov.
Pevaj sad,
prosta je istina,
sve prolazi, sve se menja.
Samo kamenje sve pamti
i kad užareno u vatri plamti.
Pevaj sad,
svoju istinu svako ima
i kad prava u oblacima se gubi.
Pevaj ti.
Onaj ko drugom spokoj uzima,
svoj nemir time budi.
Pevaj sad,
sve se na kraju zna,
kad istina,
stihom se iznudi.
Pevaj sad.
PROVINCIJALAC
Ustaješ rano i na rad polaziš,
svoje snove još isanjao nisi.
Stari komleks žilama ti prolazi,
iz zabite provincije ti si.
Ti uvek sumnjaš u sebe,
kao da nisi za razvoj sveta.
Jutros ti opet srce zebe,
dali i kome sumnjom smetaš?
Pišuæi pesme pune èežnje,
otkud ideja da nešto stvaraš?
Ti si tu, samo žito da žnješ
i elitu sujetom ne umaraš.
Jer oni stvaraju sve što vredi.
Jer samo njima, nebo se smeši.
Znaš, gledanjem bara se ne cedi
i ništa sumnjom, neæe da se reši.
U njihovom životu nezvan si gost,
prolaznik kog su sluèajno sreli.
I zato odmah smelo preði most,
koji te dugo od zavièaja deli.
Ustani sad i hrabro poði na rad,
iako snove ni isanjao nisi.
I neka ti srce zauvek zna,
iz zabite provincije ti si.
DRAGAN TODOSIJEVIÆ
Trebotin
TREBOTINSKA NOÆ
Kad crna tama,
iznad mog sela padne,
pa lišæe šumi,
a povetarac miluje
grane drveæa,
to je Trebotinska noæ.
Kad se polja isprazne,
kad ratari odu kuæi,
pa onda tiho doðe,
nešto crno,
kao gavran
i
nadvije se nad selom,
to je Trebotinska noæ.
SPAVAJ
Spavaj u senci moje duše
Spavaj u zavetrini moje kiše
Spavaj tu na levoj obali Pepeljuše
Spavaj u pesmi vrednih ratara
Spavaj u pesmi noænih ptica
Spavaj u fijuku vejavica
Spavaj u mirisu poljskog cveæa
Tu na levoj obali Pepeljuše
Spavaj selo moje
KRAJ MORAVE
Na obali reke Morave mile,
starica seda talase broji.
Seæa se rado mladosti svoje,
ljubavi prve, koju još voli.
Morava miluje korito svoje,
ko njega nekad starica što je.
Moravu gleda, al srce pati,
pusta mladost neæe da se vrati.
Morava spira obale svoje,
a seæanje starici ostaje.
I dok životnu bitku bije,
Morave nikad dosta joj nije.
Morava teèe, talasi pene,
dok skrivaju setu stare žene,
koja pamti i još se seæa,
ljubavi prve, davnog proleæa.