««« Страна 21. »»»
О АУТОРУ ПЕСМЕ

МЕТАМОРФОЗА



Кад се помраче у теби
и последње идеје,
запахнут слепим илузијама
тражићеш компас,
утираћеш пут,
плакаће ти на рамену
огрешени бивши свеци.
Тражићеш бога
ког си давно ставио,
исплјуваног у неком буџаку,
да издахне, попут свих људи.

Остаћеш запањен
у облику сазнања,
да немаш више права
на друговање,
са разблуделим анђелима.
Једина непролазност
у твом животу
је нада која ево,
  наочиглед ти умире,
трајањем ископаним
из растрганих досањавања,
исчекивање Великог суда.

Гледаћеш ти,
 повлашћени грехом,
упираћеш прстом
на њега не слутећи
како си већ научио
да заборавиш да волиш.
Отима те багра,
а човек светећи се,
постаје недостојан
да буде Бог.

Умираћеш мислећи
  да си сам храм,
да све дотакнеш
  постаје некоме светиња,
некоме гром.
Распукла се пред тобом
нека истрошена надања,
сламка каоја зрачи спас.

Кад исчепркаш
у себи невине мисли,
кад сапереш тврдње
да те плаши страх,
научиш да наричеш
и волиш у исти мах,
наћи ћеш га,
јер није човек
и јачи је
од свакога од нас.

© Ангелина Радуловић - Линга



Ангелина Радуловић - Линга


Ангелина Радуловић - Линга,
  по опредељењу уметничка душа и сањар,
по професији бедно пискарало.
Угледала светло дана у срцу Србије,
 далеке 1978. године, у Чачку.
Већ деценију " живи и ствара "
( хехехе што ово волем ) у престоници.

Завршила Факултет политичких наука,
  али боље да није. Ради као бедно пискарало у једним "еминентним и познатим" дневним новинама.

Срећна женица, још срећнијег мужа и брижна мајка једне лепе Јане.
Нај волим и најбоље знам да волим,
кувам, помало и да пишем...

PRETHODNALATINICANAREDNA

Страна 22. ТЕСТАМЕНАТ ЉУБАВИ /
Далибор Ђокић »»»

ПОСЕТИТЕ НАС ПОНОВО !!!