««« Strana 12. »»»
O AUTORU PESME

ČOVEK BEZ IMENA

 

(Tek što su se jedra,
Ispunila vetrom,
Odjeknu lađom, Stoj!
Glasom čoveka bez imena.)

Ne smišljajte pitanja,
Naređenje je palo,
Razvalilo se po ovim vrelim daskama,
Po kojima moramo bosi proći...
Eh, kad bi kiša pala!

Tek što sam te pogledao,
I smislio iz glave,
Šta ću ti reći...
Ti si se odmah presvukla,
U haljinu sa V-e izrazom oko vrata,
U boji tihoj,
Sa žutim tačkama oko struka.

Više te nisam smio gledati,
Uživati u tvom izrazu lica,
Juriti pogledom po tvome telu,
Zadržavajući se na tvojim očima,
Gde ceo svet se u trenu odigra.

Kao da si se uplašila,
Ali svoj si strah vešto krila,
Iza zida senki,
Na putu od popločanih cigala,
Do novog sveta...
U koji samo zajedno,
Možemo zagrljeni krenuti.
Ti si to znala!

Pozivam te na ples!
Ovakvom gospodinu ruka se ne odbija,
Jer, ostalo nas je malo,
Na vratima novog veka,
Gde, korak po korak,
Sve više zaostaju mala pakovanja smisla.
To nisi znala!

Pa si, samo polako,
I po malo zbunjeno,
Slegnula ramenima svojim,
Kao da ne znaš,
Šta ti je činiti na ovaj poziv.

Vetar je udario u spinnaker,
I lađa je htela poći,
Kad,
Odjeknu glasom, Stoj!
Čoveka drugog ja,
Čoveka bez imena,
Čoveka za sva vremena.
© Ranislav Šela


Ranislav Šela

je rođen 29.06.1976. godine u Pakracu, R. Hrvatska.

Završio je srednju Arhitektonsku školu u Beogradu, studirao na Filozofskom fakultetu u Beogradu.

Pisanjem se bavi još od perioda srednjoškolskih dana, međutim ništa nije objavio.

Živi i radi u Beogradu.


PRETHODNAЋИРИЛИЦАNAREDNA

Strana 13. PESMA MAJCI /
Slavica Stanković-Anđelković »»»

POSETITE NAS PONOVO !!!