POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Osvrt na poeziju Svetlane Polak

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Ned Feb 03, 2008 9:54 pm    Naslov: Osvrt na poeziju Svetlane Polak Odgovoriti sa citatom

Miljojko- Ljubinko J. Milojević:

Osvrt na poeziju Svetlane Poljak

Svetlana Poljak, pesnikinja, romansijerka i scenarista predstavlja se ovom prilikom knjževnoj javnosti svojom prvom zbirkom pesama:Pogled u vis.Nevelika po obimu, ova knjiga pleni čitaoce svojim sadržajem, odnosno interesovanjem pesniki nje koje se svodi na tri sfere objektivne stvarnosti.Tu su u prvom redu putevi Slobode, čežnja za Slobodom iskazane u ciklusu rodoljubivih pesama pod naslovom:Mi smo,slomljenog vrata, glavu digli.
Drugi ciklus pod naslovom:Kad mi se priča prestajem da dišem, kad zaćutim dajem se buri, sadrži nešto više od dvadesetak krefleksivnih pesama sa najrazličitijim motivima.
U trećem ciklusu sa nadnaslovom:Zaćuti me violinom, nasmej mi se kad zaplačem, pesnikinja stihuje, praiskonsko, najveličanstvenije osećanje svojstveno jedino i samo čoveku-ljubavnu čežnju-nazaobilaznu od kada je sveta i poezije.
Ljubitelji savremene poezije imali su prilike da sve ove pesme vrsne poetese Svetlane Poljak čitaju i u njima uživaju i da ih komentarišu ako prate sadržaj internet sajta Poezija scg i ex-Yu Ljubodraga Obradovića iz Kruševca.
Spisateljica Svetlana Poljak svedok i učesnik u tragičnim zbivanjima poslednje decenije 20-og i prve decenije 21. veka, kada njena otadžbina nestaje pod naletom porobdžijskih sila,kada se raspada na niz karikatural nih državica suprostavljenih ludačkom verskom i nacionalnom mržnjom, svoje rodoljublje iskazaće nizom pesama vešto organizovanim i po tonu i po ritmu i po kombinaciji rime i slobodnog stiha,a ponajviše snagom poruka preko, nesvakidašnjih, originalnih metafora.U prvom čitanju njene,naizgled nerazumljive,pesme ugnezdiće se u srce svakog rodoljuba jer zrače jasne i jedine istine o vremenu u kojem njen narod strada ni kriv ni dužan jer se našao na spisku velikih osvajačkih sila koje zarad svoje egoističnosti i profiterskih interesa projektuju širom sveta velike ratove čas višeg čas nižeg intenziteta, kako im dugoročno i kratkoročno odgovara.
Pesnikinja duboko ukorenjena u slobodarsku tradiciju svoga naroda, prošavši uzduž i popreko licemernu Evropu i genocidnu Ameriku, nije ostala ravnodušna, ni malodušna, ni zaplašena da ne saspe svetu istinu u lice o hrpi zala koje su bogovi rata i profita poslali na njen gens.

*Podmukle su sreće ljudi
i beskrajna me obuzima žalost:
sinovi naši, male dečačke grudi,
već čemer nose da moćan se čini
ko more
kojim se gone paklene ćudi
i rude prokletstva snena...*
(Patetični monolog)

Potpunu, jasnu, sliku jedne izopačene snage i moći današ njih gospodara sveta koji u ime Slobode,Pravde i Istine otimaju kada daju, gospođa Poljak daje i u vrlo uspeloj pesmi Jesen:

*Jesen je u pravu:
tuge su sluge cara
koji slama,
što uzima
kada daje,
a progoni kada prašta,
bez nagrade- uvek kobi!
Sluge cara koji robi
što se zove kako hoće
bratstvo,
kažu, ali drobi
jesen našu, lišće, voće...
Obećava
steg samoće.*
Ona kao i svaki vispreni pesnik jasno razlikuje Slobodu od rop stva,a naročito kad se Sloboda nekome donosi vrhom bajoneta,napalm i uranijumskim bombama- sve u ime ljudskih prava i humanosti.
Suočena sa gorkom istinom naše aktuelne stvarnosti da-nas i ovde, pesnikinja ne može da se miri sa zamenom teza i da ropstvo prizna kao Slobodu, da poveruje u floskule vlastodržaca da nam šume zlatne reke, obećanja blagostanja,sreće, ko ja se nudi za apsolutnu pokornost jačem i gnusnom gospodaru I zajedno sa svojim ojađenim narodom prkosi teškom istinom:

*Mi smo, slomljenog vrata,
glavu digli!

Evo i danas reke su zlatne
dok nas od milja zasipa
mesečev prah!

I ja zbog toga treba da ćutim
kada osetim vonjavi dah,
blud i strah u brdini izdaje?

Što se niko ne pita
i ni za šta ne kaje
i ne sme da plače što je sreća zabita,
neoprošten bljesak pobedničkog štita,
koji je varničio u krvavu kaljugu "greote"
ove, za sve što vas dronajvi narod
danas pita?*
(Nepodobna)
Svoju “nepodobnost” virtuozna poetesa pravda takođe stihom visokog, reklo bi se, urođenog rodoljublja:

*Nije zbog mene ova ravnica
i zemlja pusta,
nisam ja potomak
raspomamljenog gneva.
Ne otimam ja iz dečijih usta,
niti je moja zemlja kurva
koja sa Sotonom zagrljena peva.*
(To nije moj svet)
No,u poeziji Svetlane Poljak među veoma ozbiljne i nadahnute pesme naći će se,kao rezultat pomne opservacije stvarno sti, i strofe o dobrovoljcu koji u retkim časovima zatišja između dva borbena okršaja, piše majci o varljivoj sudbini kockara- jer i rat je u neku ruku kocka između života i smrti.Shvatajući tako životne situacije reći će majci o uzaludnosti njenih domaćinskih napora i uzaludnosti štednje za sina kockara i slučajnog ratnika.

*Ne čekaj me, majko, mila
Pravno jeste, al se klima
I sve ono što ti štediš
Ja ću dati Ciganima.

Ako dođem mrtav biću
Kopaš li me tad sam živ
Izvuko sam tri- pa jednu
Muke, majko, za plezir...*
(Za plezir)
Pesnikinja s pogledom u vis, u bledo, sumorno, nebo Srbije s tugom će poželeti da se još jednom rodi u trenutku kad joj domovina feniksa i sokolova u maglama ne bude zorila...

*Eh, da mi je još jedanput
u Srbiji da se rodim
kad vedrina zavijori
njenim licem zabrinutim,
kad se breza zatopoli.

Carstvo uma da zablista,
ej, feniksi, ej, sokoli...*
(Jecaj uz vetar)
Nadamo se da su citirane strofe iz samo šest patriotskih pesama ove poetese dovoljne da oslikaju snagu njenih rodolju bivih osećanja i široki dijapazon u kome vidi sve aspekte Slobo de, Pravde i Istine koja ima i samo može da ima, jedno, jedino lice.
Teme refleksivnih pesama Svetlane Poljak su prilično brojne i interesantne ne samo po shvatanju životnih problema nego i po jezičkoj strukturi i figurama iskaza.

*No, Božja je ruka, u ime sveta, meka ko svila
pa čovek dobija rođenjem platu - talenat neki.
I ja bih tako da sam, zbog nečeg, Božica bila-
davala zlatne tijare i svakom po pogled meki...*
Jedna bajka
Daleko od pretenzije da mudruje vrsna pesnikinja, kao i svako umno, zdravo dete,ne retko se zapita začudno,poetično : šta bi bilo kad bi bilo i sama sebi, i nama nedužnima, odgovara na najlogičniji način, onako kako bi jedino mogao da odgovori plemenit, čestit, čovek, humanista par excelence.U svetu u kome je čovek čoveku vuk ona bi svakom darovala zlato i osmeh meki... Zaista, lepo, zanosno i, nažalost, neostvarivo-bajkovito, ali svakom potrebno bar kao uteha.
Strah od smrti večno prisutan u svakom trenutku kratkog ljudskog života nije privilegija samo starih i nemoćnih,već kom
pletne ljudske populacije na planeti zemlji.On je, ustvari, drugo ime naugasive želje za životom, jednako snažne i kod pesnika i epesnika.
Evo kako je naša pesnikinja razmišljala posle jedne teške povrede, buđenja iz kome- susreta sa smrću “oči u oči”.

*U smrti me bilo na bregu ledenom
Da posejem ljiljan da se mirom ljubi
Sa belinom slepom i zemljom medenom...
Srljala sam tako sebe da izgubim,
... * ...
Iz smrti se vinuh nekoliko puta,
Ne pitah ih gore šta života osta,
Gde je nova greška, ili kama ljuta.
Samo čuh da vera veru samo košta.*
(Povratak)

Neutoljiva ljubav za životom u poetesinoj svesti stvara neočekivane slike:slepe beline, ledeni breg na kome sadi ljiljan da se ljubi sa zemljom medenom.Može li se snažnije u dve reči izraziti želja za životom, nego ovom metonimijom: “zemljom medenom,” gde je zemlja život a medena epitet za veličanstve- nost tog života uopšte.
Suočena sa mnogobrojnim društvenim nepravdama pesnikinja neće oprostiti ni samom Bogu što kat-kad daje mnogo više nekome koji mu ni tamjana ne bi dao nego ljudima vernim, radišnim, poštenim i plemenitim.

*Da bi pseta razumela
ti si brate zalajao...
Varljiva je slika želja
šta je jadac, a šta blago,
sve je jedno od iskona:
da l si pao, il se sago*
(Varka)
Naravno da je jedno te isto:potpuno se odati poroku, vršiti nepravde i bezbroj zala ili se miriti sa tim i ne pružati nikakav otpor. Na toj varci se i zasniva ropstvo, dominacija, kolonijali - zam , osvajački ratovi, novi svetski poredak-globalizam i druga zla pogubna za progres čovečanstva. Pesnikinja je napisala pesmu iskazala na originalan način mudru misao i mi imamo luksuz da tu misao osporavamo, podržavamo, da joj se divimo i koristimo u nekim životnim situacijama.Spoj lepog i korisnog-utilitarizam nikada nije bio stran poeziji, pa ni ovoj postmodernoj kojom se bavi, i to veoma uspešno, Svetlana Poljak.
Ljubavna poezija Svetlane Poljak lišena je jeftinih srcepa rajućih cmizdrenja, pa čak ni suzenja i kada su ljubavni jadi u kulminaciji.Ni u jednoj od četrdesetak ljubavnih pesama svrsta nih pod naslovom Zaćuti me violinom, nasmej mi se kad zapla čem nema erotskih,vrelih i golicavih stihova.Tu su ljubavne pesme visokog ranga, visoke poetske rezonanse.

*Otrovana tobom
desetleće sreće
umire pod krikom
ranjenih krila...
Ali letim
jer tvoje je ništa
moja idila*
(Otrovana tobom)
A kakav je taj čije je ništa njena idila možemo samo zami sliti ako pomno isčitamo pesmu Spone. Ili pak,Šah mat.

*Asfaltu vrelom brišeš
trag.
Misli ti rone, tražis me
tim lepim okom
što skoči, pa sine,
pa opet klone*
(Spone)
Verovatno je neki poput Apolona ili Herkula -arhetipska slika muškarca u svesti žena svih kontinenata i generacija, pa zato naša pesnikinja u ekstazi kaže:

*Šah-mat moga života!
Znam: umreću što te neću!
Sablazniću mir tišinom,
potok suzom, okom mračje!
Zaćuti me violinom,
nasmej mi se kad zaplačem...*
(Šah-mat)

I na kraju, prvu zbirku pesama Pogled u vis Svetlane-Cece Poljak najtoplije preporučujemo za objavljivanje mogućem izdavaču i isto tako mogućim sponzorima.

Beograd, januara 2008.g
Miljojko – Ljubinko J. Milojević
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .