POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

KRATKE PRICE - VELJKO LADJEVAC

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
lepa_S



Pridružio: 17 Avg 2006
Poruke: 924
Lokacija: ch

PorukaPoslao: Uto Mar 04, 2008 7:43 pm    Naslov: KRATKE PRICE - VELJKO LADJEVAC Odgovoriti sa citatom

OGLEDALA SU OCI DUSE...


Neobi~no je te{ko do~arati sebi osobu pocepanu teretom zle savesti.
Jedna takva osoba, `ena po imenu Lena, zaustavila je automobil ispred hotela Devin koji se nalazi u gradukoji se nekada ba{ tako zvao, a sada se zove Sivak. Parkirala je nespretno, zauzimaju}i dva poqa za automobile, a da to nije ni primetila.
Mo`da bi recepcionar ili neko zaposlen u hotelu to ina~e primetio, pa bi joj diskretno skrenuo pa`wu na nesmotrenost, ali svi zaposleni u Devinu bili su prezauzeti. Jer u hotelu je odsela filmska ekipa iz prestonice (zapravo, wen ve}i deo) i tu je nameravala da se zadr`i nekoliko nedeqa. Snimali su film o prvoj ilegalnoj {tampariji koja je proradila za vreme velike okupacije.
Nekoliko dana ranije, bucmasti re`iser sa bradom, pla~qivim o~ima i kre{tavim glasom koji je uvek bio obojen nekom jakom nepotrebnom emocijom, do{ao je u hotel i od vlasnika zatra`io da wegov karavan boravi dve nedeqe kod wih. Naravno, to nije bio problem. ^ak je za tu stvar i razgovor sa vlasnikom mo`da bio suvi{an. Ali, re`iser je tra`io mali popust u pla}awu. Obrazlagao je kako je grupa velika, buxet za film mali, ve~ito mali ("nikad nemate dovoqno kad snimate ratni film, znate, a sponzori su, kao i uvek neemancipovana stoka bez fleksibilnosti"-kre{tao je), pa je svaka pomo} je dobrodo{la. Vlasnik je bio skepti~an, malo se dvoumio, a onda je shvatio da }e za wegov imix biti dobro da pomogne snimawe filma o herojskoj borbi `iteqa’Devina. Re`iser mu je obe}ao da }e biti pomenut i na {pici filma i na konferenciji za {tampu posle premijere, koja je, trebala da se priredi na letwoj pozornici, tu u Sivku.
Vlasnik je kona~no prihvatio gluma~ku dru`inu pod labavim uslovima pla}awa. ^inilo mu se da }e uz malo muke napraviti odli~nu reklamu. Naziv wegovog hotela bi trebala da vidi cela zemqa, pa i {ire. Pomislio je da }e mo`da i sam hotel biti prikazan na filmu. Na wegovo pitawe da li }e se ne{to snimati u hotelu, re`iser je sujetno i odlu~no viknuo:
-Ne! Lokacije sam ve} odredio. Mada...-dodao je sa jo{ vi{e sujete-...mo`da }e jedna strana biti snimqena spoqa, kad budemo radili scenu ve{awa.
Vlasnik se kiselo nasmejao, premi{qaju}i koliko je dobra reklama za hotel, ako bude snimqen u pozadini dok }e se ispred quqati ~ovek na ve{alima, ali nije negodovao.
Ujedno, wegova prvobitna misao, da }e ste}i {iru popularnost uz malo truda, pokazala se ubrzo kao potpuno pogre{na. Ekipa filma je donela danono}nu gu`vu, buku, a glumci posebno, preterane zahteve proistekle iz uobraziqe vlastite veli~ine, kao i stalno nezadovoqstvo tretmanom.
Vlasnika su {efovi osobqa obave{tavali o neobi~nim problemima sa kojima su se sobarice, konobari i kuvari susretali.
Glumas Johanov bacao je svakog jutra sapune kroz prozor. Samo bi ih pomirisao, prokomentarisao pred sobaricom da smrde, otvorio bi prozor i bacio bi ih. Ina~e, wegov komenat bio je sasvim direktan i neprijatan:
-Sapuni ti smrde!
Sobarica je prvih jutara bila zaprepa{}ena, ali kasnije se malo navikla. Samo bi stavila nove, posmotrila bi scenu bacawa i nastavila da radi ne{to drugo. Jedna druga slu`avka se `alila da je ~uvena glumica Karma Klara seksualno uznemirava. Osobqe iz kuhiwe, mu{ko i `ensko, tako|e se `alilo da ih {tipaju i pipkaju dok serviraju hranu. Starijeg glumca Rajvana nalazili bi svakog jutra kako sedi na krevetu sa fla{om u ruci. Pri tom je plakao ili be`ivotno gledao u pod. Ponekad bi se ispovra}ao, na tepih ili na krevet. U Anabelinoj sobi su nalazili igle i prah na komodi, a Sitira su uop{te te{ko nalazili. On je patio od manije gowewa. Verovao je da posotoji jedna osoba, koja planira da mu se pribli`i preobu~ena u paparaco novinara i da mu zabije no` u stomak. Zato je svake ve~eri preskako terase, i provaqivao u druge prazne sobe, da bi zametnuo trag.
Vlasnik je posle nekoliko dana shvatio u {ta se upustio, ali nije mogao da se povu~e. Ve} je svuda razglasio da je ekipa velikih glumaca kod wega u hotelu i sada nije mogao natrag. Govorio je osobqu da stisne zube i izdr`i, da }e se sve zavr{iti za desetak dana. Pri tome je poku{avao da prikrije vlastito nezadovoqstvo zbog onoga na {ta je po~eo da li~i wegov hotel, koji je do skora bio oaza ti{ine, diskrecije i gostoqubivosti. Najpre, ceo prijemni hol sa kafeom je pretvoren u skaldi{te za opremu i scenografiju. Hodnici na spratovima su tako|e bili puni kablova, rasvete i razne druge opreme. Pri tome je stradalo visoko ukrasno cve}e koje se nalazilo na podu izme|u vrata soba. Zbog nemara, re`iserovi qudi su ga desetkovali. Lomili su grane, obijali su listove, ili bi ga jednostavno odneli za potrebe snimawa i ne bi ga vratili.
Vlasnik je sada bio sre}an zbog toga {to se nijedna od scena filma ne snima unutar hotela. Molio se bogu za dan kada }e filmskoj ekipi ugledati le|a.’
I tog toplog semptembarskog dana, deveti dana u`asa za hotelsko osobqe, pojavila se nova go{}a. Ona je, dakle, nepropisno parkirala auto i otvaraju}i vrata, odahnula kada je osetila malo vetra. Bila je umorna, bleda, rastopqenog lica kao da je upravo prestala da pla~e zbog ne~ega. Izvadila je kofer iz gepeka i uputila se ka recepciji.
Bilo joj je lo{e. Vru}ina, duga vo`wa i unutra{wa napetost koju je ose}ala prethodnih dana su je sasvim izmorili. Nekako se sa koferom odvukla do recepcije. Uz put je primetila kako u holu vlada velika gu`va. Pomislila je da se ne{to slavi. Ali, nije gledala ni u koga.
-Jednu jednokrevetnu-bilo je sve {to je rekla. Na ove te{ke i mrtve re~i, recepcionar je klimnuo glavom, mahnuo nekome iza we, a zatim dohvatio jedan od kqu~eva iza svojih le|a i predao ga momku koji se upravo pojavio.
Zajedno su oti{li do lifta i momak je pritisnuo tastere sa brojem dva i tri. @enu je vodio na tre}i sprata, a dvojicu iz filmske ekipe na drugi. Ona je primetila da je lift oblo`en ogledalima. Pogledala se, nenako ispod oka, stidqivo. I sama je otkrila da ima ne~eg protivre~nog u wenom izgledu. Bia je lepa, mlada `ena u ranim tridesetim. U beloj haqini do kolena, uskom i dekoltiranom. Izgledala je veoma `enstveno. Ali nije imala samopouzdawa. Korak joj je bio spor i neoudlu~an, dr`awe oboreno, nesigurno, a pogled joj je odavao unutra{we previrawe i kao {to smo rekli, stid i lo{u savest.
Malo se ispravi kad u ogledalu primeti koliko je pogurena. Dotera malo kosu koja je bila neuredna posle vi{esatne vo`we autom.
Hotelski momak je ostavio ispred sobe trideset devet. Kad je videla broj na trenutak se zamislila.
"Dobro je. Ni na {ta me ne podse}a."
U{la je unutra, ispratila momka sa napojnicom i bacila se na krevet. Posle nekoliko minuta se podi`e odlu~na da se istu{ira pre nego {to je stigne san. Pola sata kasnije raspremila je krevet, navukla zavese i predala se `eqenom odmoru.
Spavala je pet-{est sati. Bio je to san koji je odmorio nerve, ali ih nije mnogo opustio. Jer, osoba koju mu~i krivica, a koja nije navikla da gre{i ne mo`e da se naspava. Probudila se u istom gr~u, gotovo u istom te{kom raspolo`ewu sa kojim je legla. I to nije bilo obi~no bu|ewe. Posko~ila je krevetu i unezvereno po`elela da gleda oko sebe. Mislila je da je neko u sobi. Da skida mantil i {e{ir. Upalila je svetlo. Nije bilo nikoga. Ugleda na zidu preko puta sliku nekog planinskog pejza`a. Seti se da je to ve} videla. Doseti se kako se nekoliko puta u snu podizala u krevetu i buqila u tu sliku.
Polako ode do kupatila. Umi se, uze gutqaj vode i vrati se u sobu. Podi`e }ebe i nekoliko malih jastu~i}a koji su zavr{ili na podu, obu~e se i po|e van. Ose}ala se jo{ lo{ije nego kada je par sati ranije pro{la tim hodnikom, jer se sada, posle sna, osetila usamqeno, a to je te{ko podnosila.
U liftu se trudila da gleda u vrata a ne u ogledalo. U holu je bila neuobi~ajena gu`va. Oseti miris hrane i shvati da je gladna. Ali iz restorana je dopirala buka, ~k i pesma. Pijani glumci pevali su ne{to poput:
"Obe}ao sam da vi{e ne}u piti,
za{to to nisi obe}ala i ti,
pa da sada la`emo zajedno?"
Bilo je mnogo qudi unutra i to joj se nije dopalo. Odlu~i da pojede ne{to u prvoj pekari koju na|e.
Iza{av{i iz hotela skrenu desno. I onda se ukopa, zaprepa{}ena. Nekoliko qudi, pod reflektorima, na tridesetak metara ispred we, pravilo je ve{ala. Nova bela daska i jaka svetlost ~inila su da su ve{ala neobi~no jako svetlela i ona je gledala u wih, kao oma|ijana.
Trgnu se i shvati da im je, onako u transu, pri{la sasvim blizu. Zaustavi se. Nije smela daqe. Ose}ala je kako po~iwe da drhti od straha i da ne mo`e da se kontroli{e.
-Za koga su ve{ala?-upita drhtavo jednog od radnika ispred sebe.
On se nasmeja pomisliv{i da se ona {ali.
-Za film-re~e.
-A-ha-dobaci drugi-ve{amo film.
Ona klimnu glavom i `urnim korakom po|e daqe. Uz put se nije okretala. Kad u|e u slede}u ulicu, laknu joj. Pro{av{i blok zgrada do|e do parka Zlatne staze. To je najve}i i najlep{i park u Sivku. To je jedan relativno uzak, ali veoma dug i lpo ure|en park, sme{ten sa obe strane plovnog kanala. Pravio je pravio pre~icu na reci Soskoli koja je zaobilazila grad.
"To je to"-pomisli u sebi. "Sutra je...tu." Stajala je i nekoliko trenutaka gledala u drve}e polupraznog parka. Onda po|e daqe. Ne kroz wega, ve} okolo, osvetqenom ulicom.
[etala je vi{e od deset minuta dok nije ugledala pekary. Do tada se pitala da li Sivak oskudeva u pekarama ili ona ide ulicama u kojima ih nema.
Unutra je pojela nekoliko vru}ih peciva, brzo i halapqivo. Onda je krenula daqe. Hodala je bez jasnog ciqa (a te {etwe su, uglavnom najlep{e).
Trudila se samo da ne zaluta. To je ~inila tako {to je pravila zami{qeni krug oko hotela. Verovala je da je hotel u jednom zami{qenom pravcu i na osnovu toga je birala ulice kojima }e po}i. Smatrala je da pravi veliki krug i da }e na kraju do}i do ulice iz koje je po{la. I do ve{ala. Nije mogla da ne misli na wih.
Do|e do ulice Grigorija Jakovqevi}a Matiza. Nije znala da joj je to ime, ali osetila je po wenoj {irini, po broju prodavnica i {eta~a, da je to glavna ulica u Sivku. Po|e napred. Kad do|e do wenog sredi{weg dela, spusti se na klupu. Tu je sedela i najpre posmatrala prolaznike. Ose}ala se prijatno i sigurno dok je tu sedela , okru`ena qudima. I ~im oseti malo sigurnosti prispava joj se. I pored popodnevnog sna u hotelu ose}ala je kako je savla|uje umor. Odlu~i da se razbudi i da se jo{ malo pro{eta. Pro|e gradskim {etali{tem dva puta gore-dole i pri tome svaki put zastade ispred bronzanog kipa koji je u ruci dr`ao pero i pisao ne{to na zamiqenoj hartiji ispred, ili pak, na vazduhu (ova dvosmislenost joj nije bila jasna).
Lena nije znala da je taj Matiz ~ija je kip bio ispred we, bio pisac, revolucionar i vlasnik ilegalne {tamparije za vreme rata, i da je to isti onaj o kome wene kom{ije iz hotela snimaju film i "kome" su namewena filmska ve{ala. Niti je ovo znala, niti je zanimalo. Nije ni razmi{qala mnogo o kipu i otome {ta on predstavqa. Samo je gledala u pero, ose}ala zebwu i nadu dok je zurila u wega. Razmi{qala je o predstoje}em otvarawu testamenta.
U ostatku dana posetila je tr`ni sentar, ru~ala je u restoranu i pogledala je nekakav film u bioskopu.
Kad se vratila u hotel bilo je ve~e. Wena pretpostavka da }e napraviti veliki krug i do}i do Devina pokazala se ta~nom. Zaista, lako je do{la do Ulice belog jorgovana da bi odmah spazila neonsku reklamu sa imenom hotela ispred sebe. Kad je do{la do ulaza pogleda ka ve{alima.
"Vidi. Ve{ala su spremna." Iznenadi samu sebe ovom konstatacijom.
Zaista, oko wih vi{e nije bilo radnika, posao je bio zavr{en.Svetla za rad su bila uga{ena i sada ih je obasjavala samo uli~na rasveta, koja je konstrukciju ~inila jo{ relanijom i zlokobnijom. Naro~ito u wenim o~ima.
Zadr`a jo{ malo pogled na wima, pa pobe`e kroz vrata hotela ka liftu i ka svojoj sigurnoj i udobnoj sobi.
A u woj nije imalo bog zna {ta da se radi. Zato se smesti u krevet i poku{a da zaspi uz televiziju. Ali, san nije dolazio. Tog popodneva se {to previ{e dobro naspavala i sada je beskorisno zatvarala o~i. A uz to, mu~ilo je ne{to, ne{to u woj, {to joj nije davalo mira. Ose}aji tuge, pa gri`e savesti, onda povre|en ponosa i zakinutosti. Na kraju ose}aj samo}e.
Soba joj je bila prazna. I krevet tako|e. A do samo dan-dva kraj we je le`ao neko koga vi{e nema. Bilo je nepodno{qivo.
I pored sveg povre|enog ponosa i lo{ih se}awa, ose}ala se usamqeno bez wega. Upalila je te-ve jer joj je smetala ti{ina. Ali bez obzira na zvuk i boje koje su se prelivale iz aparata i pravile joj jedino dru{tvo (govorim, na `alost, u ime mnogih, a ne samo u weno),~inilo se da je ti{ina jo{ uvek tu. Za malom razlikom jer je bila "nadglasana". Ali, ose}ala je da je sa wom, negde pored, u uglovima, pred licem, u tami hodnika i plakara. Pritiskala je, prete}i da }e se ponovo ra{iriti i ugu{iti je.
Poja~a zvuk. Oseti malo olak{awe. Ali, definitivnog izle~ewa nije bilo. Opet se oseti jako lo{e. Ode do fri`idera i izvu~e jednu od bo~ica sa alkoholnim pi}em. Vrati se u krevet. Ispila je veoma brzo, pa se odmah podigla za jo{ jednu. Tu je popila, sporije, gustiraju}i.
Nedugo potom hemija je u~inila svoje. Bila je omamqena alkoholom, o~i su joj se zamorile od slika sa televizijskog ekrana, vi{e nije razaznavala glasove iz kutije, ve} je samo ~ula `amor, koji je bio tako umaraju}i. Zaspa.
Te no}i se budila dva puta. Jednom, jer je jedna glumica iz televizijske serije koja se emitovala vrisnula. Na to je Lena posko~ila u krevetu i viknula:
-Nemoj!
Kad je shvatila {ta je uznemirilo, nervozno je dohvatila daqinski upravqa~ sa sto~i}a i iskqu~ila te-ve.
Drugi, zanimqiviji slu~aj bu|ewa dogodio se oko tri ujutro.
Zame}u}i trag nepostoje}em paparaco novinaru-ubici, Sitir je presko~io nekoliko terasa i do{ao do Lenine sobe. Lukavo i promi}urno, on je svake no}i spavao u razli~itoj sobi, samawuju}i na taj an~in {anse da bude prona|en i likvidiran. Stajao je na terasi, malo oslu{kivao da li ima nekoga unutra i po{to nije ~uo ni{ta, zamahnuo je i udario sna`no ramenom o vrata. Ona se, uz tresak, otvori{e.
Unutra Lena vrisnu, posko~iv{i u krevetu. On zastade na ulazu. Oboje su bili upla{eni. Ona malo vi{e. Videla je, onako sa vrtoglavicom koju joj je stvarao alkohol, tamnu priliku na vratima terase. Sitir nije video ni{ta, ispred wega je bio mrak. Lena je sawala kako tr~i nekakvim brdovitim pa{wakom, a za wom juri wen sredove~ni debequ{kasti mu`, sa ra{irenim rukama, pri tom se veselo smeju}i. Ona je be`ala upla{ena, nesre}na jer on ne odustaje. Sustizao je, wegov smeh je postajao sve glasniji, freneti~niji i nepodno{qiviji. ^inilo joj se da nema spasa.
U tom je probudi tresak. Pomisli kako je gotova. Ugledala je tamnu senku na terasi. U woj su se me{ali san i java, pijano i svesno stawe. Gledala je osobu dr{}u}i, a onda se bez napora smiri i posta potpuno ravnodu{na. Videla je sebe u pe}ini i wega na ulazu. Znala je da je u klopci.
-Za{to me ne ostavi{? Za{to mi ne da{ mira?
Ove, sopstvene re~i koje je izgovarala, budile su je. Odjednom shvati da je budna.
Sitir se u me|uvremenuprebacio na susednu terasu. Stigao je da dobaci:
-Kad bi mene ostavili na miru...
Kad je bila potpuno budna i kad je kona~no sasvim ovladala sobom, baci pogled na terasu. Nije bilo nikoga. Verovala je da je prikaza, zajedno sa snom, nestala. Ali, potresaju}a realnost tog ko{mara baci je u o~aj. Po~e je da pla~e i da udara besno o jastuk.
-Ti si mrtav!-vikala je. -Mrtav.
Ove u`asne re~i, Sitiru su zaledile krv u `ilama. On se ve} nalazio nekoliko terasa daqe i sada se toliko tresao da je jedva nastavio daqe. U slede}em prelazu, samo {to nije pao. Da se to desilo, skon~ao bi svoj `ivot, tu dole, tik kraj ve{ala i snimawe bi, verovatno, bilo prekinuto. Onda se, verovatno ne bi dogodilo, ono {to }e se dogoditi narednog dana. Ovako...pa, pri~a se nastavqa.
Sitir se prebacio jo{ nekoliko soba daqe. Bio je pun straha. Re~i koje je malo~as ~uo, za wega su bila sigurna potvrda o spremawu zavere. Bio je ube|en da je ovo bilo posledwe upozorewe. Zbog toga se nije usudio da tu no} provede sam. Polako se spustio na terasu ispod, pa na onu ispod we, pa u prizemqe. Onda je u{ao u hotel, na veliko iznena|ewe recepcionara koji ga nije video da je iza{ao i nije znao za wegov no}ni hobi. @eleo je dao ode u restoran, ali recepcionar mu re~e da je zatvoren do ujutro. Podmitio ga je da bi mu doneo bocu `estokog pi}a. Onda je dovukao jednu stolicu iz mra~nog hola vrlo blizu recepcije i po~eo da pije.
Recepcionar ga je u po~etku gledao veoma ~udno, ali slede}i uputstva {efa personala, nije zapo~iwao "nikakve rasprave sa glumcima o bilo kom pitawu".
Bili su sami.Jedan je pioi pri~ao, drugi je trezan slu{ao. U toj podeli zna se kome je bilo gore. Zbog toga i ovaj drugi po~e pomalo da pije i govori.
Pred zoru, recepcionar je zaspao, a Sitiri je ostao budan, po{to ~ovek kome je `ivot u opasnosti ne spava. Dokraj~io je bocu i kad je shvatio da je sam, po~eo je da udara u zvonce na recepciji, sa namerom da probudi zaposlenog. Onda je i sam zaspao. Malo potom bi se trgnuo, upla{eno pogledao oko sebe i ponovo bi udarao u zvono. Onda je ponovo zaspao. To se ponavqalo sve do sedam ~asova ujutro.
Ovaj ~udni ritual prvi je primetio sam vlasnik koji je tog jutra nenadano do{ao veoma rano. Sitir se upla{io kad ga je video, zamahnuo je i zvoncetom u samoodbrani, a onda je prepoznao prido{licu, qubazno mu se nasme{io i po`eleo mu dobro jutro.
Zbuwen i pomalo upla{en, vlasnik je produ`io daqe kre}u}i u obilazak zgrade (tre}eg sprata posebno). Uz put je odmahivao glavom i obra}ao se bogu, po ko zna koji put u prethodnih sedam dana.
Lena se probudila najpre oko devet sati. Bilo joj je lo{e, podigla se iz kreveta, oti{la do fri`idera i popila pola fla{e mineralne vode. Vratila se u krevet i ponovo zaspala. Ponovo se probudila oko pola jedanaest i ponovila isti postupak. Dodu{e, popila je malo mawe. Onda je opet zaspala i probdila se oko pola dvanaest. Bilo joj je vru}e. Sa terase, ~ija je vrata otvorio Sitir, dopirao je vru} vazduh.
Kad je pogledala na sat shvatila je da mora da ustane da ne bi zakasnila na sastanak. Istu{irala se, obukla, na{minkala i po{la van. Pro{la je kroz prazan hodnik i pozvala lift. Dok ga je ~ekala gledala je u plafon. Odozgo, sa tre}eg sprata dopirla je tutwava. Mnogo qudi je bilo u velikoj `urbi. Trebalo joj je malo vremena da shvati da su na spratu iznad glumci. Seti se ve{ala i svog sna. Seti se kako je bio realan i stra{an, kako je prikaza na na ulazu u pe}inu ne{to pri~ala sa wom. Poku{ala je da se seti {ta.
Vrata lifta se otvori{e. Ona krenu napred, pa se zaustavi. Osoba u liftu je dr`ala om~u.
Brzo podi`e pogled i gotovo da joj laknu kad ugleda mladi}a koji je gleda sa {irokim osmehom. To nije bio xelat koga se pla{ila.
-U|ite-re~e on.-Ovo nije za vas, ha-ha.
U|e unutra blago se osmehuju}i. Vi{e zbog olak{awa, nego zbog {ale. Ipak, nije joj bilo prijatno dok se vozila liftom, izme|u om~e koju je nosio jedan i par pu{aka koje je nosio drugi momak. Filmske pu{ke su joj izgledale veoma realno.
Sa novim olak{awem napusti lift, pa zgradu hotela. Kad je kretala iz sobe razmi{qala je o tome da se na recepciji raspita o doru~ku, tj. ru~ku. Ali, sad joj se ~inilo da u tom hotelu ima previ{e tenzije za wen ukus. Odlu~i da ne{to prezalogaji vani, pre sastanka.
Naravno, ponovo se upla{ila ve{ala. Krenula je iz hotela desno, ka wima, kao i prethodne ve~eri. Ali, to je bila gre{ka. Bilo je puno qudi, opreme i kablova svuda okolo, bilo je statista u neobi~nim starim vojnim uniformama. Bio je tu i ~ovek sa dobo{em, jedno magare (?), prelepa prsata glumica obu~ena u starinsko `ensko odelo. Upravo je vezivala maramu, kada je Lena proo{la pored we. Kada je primeti, smerna, provincijska `ena iz pro{losti (koju je trebalo da odglumi), za~as se pretvori u modernu `enu slobodnih shvatawa. Nasme{i se Leni, veoma pa`qivo je odmeravaju}i od glave do pete. Lena se oseti kao da je posmatra neki mu{karac. Glumica ~ak i napu}i usne gledaju}i u wu, kao da je qubi kroz vazduh.
Zbuwena, skrenu pogled na drugu stranu. Ne `ele}i da gleda u Karma Klaru (jer to je, naravno, bila ona), pogleda na drugu stranu, ka ve{alima. Pored we je stajao mali badati ~ovek, crvenog lica (koliko je to brada otkrivala) i sa neobi~no dugim zulufima. Pomisli da je to re`iser. Pokazivao je ne{to jednom glumcu u iscepanom odelu sa crvenim mrqama po wemu i po licu. Bilo je na wemu i par nacrtanih modrica i jedna posekotina, na ~elu, iznad levog oka.
Re`iser je sebi stavio om~u oko vrata, izazvav{i aplaudirawe nekoga iz pozadine. Okrenuo se srdito da vidi ko je, ali se odmah vratio glumcu, obja{wavaju}i mu ne{to, veoma posve}eno i veoma tiho. Namestio je om~u, oborio glavu na svoje desno rame, isplazio jezik i namestio o~i tako da mu se vide samo beowa~e.
-Razume{?-upita glumca.
Lena skrenu pogled i sa tog prizora. Ponovo pogleda ulevo i vide jednog glumca kako sedi na stolici pod suncobranom. Popravqali su mu {minku.
-Zaboga, gospodine Sitir,ne znam {ta da radim sa va{im podo~wacima-zavapila je o~ajno {minkerka. -I o~i su vam crvene! Jeste li vi uop{te spavali no}as?
-Da, to oni jedva ~ekaju!-odbrusi mrzovoqno glumac. Okretao se nervozno oko sebe, tra`e}i opasnost, na ulici. Ose}ao je kako je neza{ti}en, tu na otovrenom prostoru. [minkerka je poku{avala da prati wegove pokrete glavom i da iznijansira boje ispod o~iju.
To je bilo otprilike ono {to je Lena videla i {to joj je li~ilo na veliku teatralnu glupost. Ne treba posebno napomiwati da Satira nije prepoznala i da nikako nije mogla da ga pove`e sa svojim u`asnim snom, ma koliko sredove~ni, mr{avi glumac, suvog lica u`asno izgledao posle burne no}i u kojoj su se slu~ajno sreli. ^ak i razmenili nekoliko re~i.
Trudila se da ne gleda u ve{ala. Ipak, baci jedan pogled. Ne direktan. Pogleda samo u dobo{ara koje je stajao na sredini, ispod masivne grede koja je ~ekala om~u. Jednom palicom je udarao u bubaw, oprezno, oslu{kuju}i i ispituju}i zvuk.
Nastavi daqe, trude}i se da sve ove slike potisne iz glave i da se usredsredi na sastanak koji je ~eka u parku.
Uz put oseti da vi{e nije gladna, da je sada samo nervozna. Pro|e pored nekoliko pekara ne kupuju}i ni{ta. Oseti je da ovo nije trenutak za hranu i da joj ne}e prijati.
Do{la je do parka, pogledala na sat i shvatila da ima jo{ oko pola sata. Napravi veliki krug trotoarom oko celog parka. Pa jo{ jeddan. Tako je ubila petnaestak minuta. Imala je vremena za jo{ par krugova, ali nije imala snage. U|e u park Zlatne staze, po|e stazom od `utog kamena i sede na prvu klupu, malo daqe od kanala. Tek kad se smesti primeti da joj je izbor bio dobar jer je klupa u hladovini koju su prtavili kestenovi iza wenih le|a.
Sedela je i ~ekala. Nije vi{e bila toliko nervozna ({etawe je bilo dobar lek), ali bila je iscrpqena i pomalo je drhtala od gladi i lo{eg sna. Pomalo i zbog alkohola. Nije to bila velika koli~ina `estokog pi}a, ali kad pije neko nenaviknut... Pokaja se {to nije svratila u pekaru. Prebacivala je to sebi: "koliko nezdravo `ivim! Koliko sam samo smr{ala? Sve spada sa mene. Samo je pitawe dana kad }u pasti na ulici..." Pa, ipak, nije bila preterano zabrinuta. Znala je da }e prona}i ravnote`u. Davala je sebi vremena znaju}i da je taj prvi period posle smrti i sahrane najte`i.
Jedan mu{karac u tridesetim godinama, u belim pantalonama i {arenoj ko{uqi sede pored we. Pogleda rasejano u wu svojim sumwi~avim i odbojnim pogledom, a onda je pogleda u o~i. Spusti novine izme|u wih dvoje i naka{qa se. Ona otvori svoju torbicu, izvadi iz we kovertu sa novcem koji je prebrojala i ubacila unutra pre nego {to je krenula na put i stavi je na novine. Mu{karac preklopi novine preko koverte i stavi ih pod mi{ku. Uzdahnu, spusti ruke na kolena sa namerom da se podigne, pa se zaustavi neodlu~an.
Pogleda je ponovo u o~i, zna~ajno, o~ima koje su blistale, gotovo romanti~no.
-Ho}e{ li da zna{ kako...?-upita brzo, odaju}i nervozu.
-Ne!-prekinu ga, glasom koji je odavao odlu~nost.
-Na|i me ako ti trebam, ili ne trebam...na|i me.
Ona sporo klimnu glavom.On jo{ jednom uzdahnu, ovaj put otegnuto, {to je trebalo da bude zamena za "zbogom".Podi`e se i krenu, usput stavqaju}i nao~are za sunce, koje su mu bile u xepu majice.
Lena odahnu. Bila je iznena|ena {to je sve pro{lo tako lako i brzo. Zatvori ta{nu i po|e ka izlazu iz parka, dugim, veselim koracima. Prvo je svratila do pekare. Planirala je da ru~a obilno ali s predomislila odlu~iv{i da ode na pravi ru~ak, u hotel ako je to mogu}e, ili u neki gradski restoran. U pekari je uzela ne{to taman dovoqno da umiri glad.
Posle toga pro{etala je Matizovom ulicom vi{e puta, gore-dole, osmotrila je wegov kip, po danu. Pri tome je utvrdila i kome pripada jer je po dnevnom svetlu pro~itala sa mesingane plo~ice:
Grigorije Jakovqevi} Matiz
1924-1963.
I daqe nije povezivala ovo ime sa filmskom ekipom, ve{alima i ~ovekom u pocepanom odelu kome je re`iser obja{wavao kako treba da izgleda dok budu snimali scenu ve{awa.
I jo{ ne~eg se nije setila, na prvi pogled sasvim nebitnog. Za{to je zakazala sastanak u Devinu. Bilo je to samo dva dana posle sahrane. Pla}enik je pozvao, upitao: "gde?" Ona se kolebala, nije znala{ta da ka`e, a onda je odmah rekla: "Devin", da ne bi ostavila utisak preterane neodlu~nosti. On je rekao: "odli~no, znam jedan lep park, zapi{i ime..." Ona je zapisala. Tada je bila pod prevelikim stresom da bi razmi{qala o tome za{to je predlo`ila ba{ taj grad. Sada joj je bilo svejedno, jer sve je pro{lo u najboqem redu.
Mo`da, da je onda analizirala svoju odluku ({to je bilo malo verovatno, jer qudi zadovoqni sobom malo sebe analiziraju), mo`da bi se setila da je Devin pomiwao wen silom upokojeni mu`. Mo`da bi se setila wegove pri~e o tome da je ro|en u Devinu, ali da je posle rata i o~eve pogibije sa majkom i ujakom oti{ao iz grada, preseliv{i se malo ni`e, u primorsko Taqevo.
Ali, to je tada bilo tako daleko od we. Jedino stvarno blizu bio je nemir koji je progawao i {aputao joj da je u~inila ne{to stra{no.
Sada je te`ila tome da sve zaboravi i svoju odluku i smrt i pla}enika i ono od ranije, torture koje je trpela u braku-sve. Htela je sve da zaboravi i da kao nova preporo|ena, krene napred. @elela je da zapo~ne nov `ivot i to,sada, kao sasvim slobodna osoba. Ne udi{u}i vazduh ve} slobodu samu.
U {etwi i mislima koje su, dakle, bile veoma optimisti~ne, provela je vi{e od sat vremena. Onda odjednom oseti da je umorna i to toliko da joj se spava. Odmah se uputi u pravcu hotela.
"Ru~ak i krevet"-odlu~i-"a ve~eras provod!"
Ipak, umor i pe{a~ewe do Devina po rastu}oj temperaturi, malo su sti{ali taj optimizam i uneli nervozu u wene misli. Na putu do tamo sve je vi{e mislila na najsve`iji susret sa pla}enikom i na svoju bezrazlo`nu bojazan od neprijatnosti tog susreta. Prebacivala je sebi ponovo da se bojala bez jakog razloga, da je wihov odnos, sve u svemu, bio prakti~an i poslovan. ^ak, zakqu~i da je bio verovatno dosadniji od ve}ine poslovnih kontakata.
Na jednom talasu tih misli, zapita se: "a ~ega sam imala da se bojim?! Da }e ubiti i mene? Ne}e! Da }e nekome re}i? Ne sme! Da }e me pitati..." I tu je ne{to secnu. Ba{ na polovini te misli. Shvati da je wena jedina bojazan bila bi mogao pitati:"Za{to?" Ili, da }e je mo`da kritikovati:"Za{to, za ime sveta?! Imala si lep i bogat `ivot kraj jednog bogatog i dodu{e, starijeg i ne ba{ zanimqivog mu{karca? Ali, zar je to razlog da se ~ovek ubije?" Ili je mogao da je pita: "za{to?" sa prezirom, ga|ewem sa onom iritantnom hladnom, pre}utnom osudom?
Kako god da je bilo izre~eno, to pitawe bi je zabolelo. ^ak joj se u~inilo da }e biti izre~eno. Kada se podigao da po|e, pa se vratio. Znala je da ne{to `eli da je pita, pomislila je da je to. Uko~eno se zagledala negde ispred, ose}ala je da joj srce jako kuca, da prenosi svoje otkucaje kroz vene, kao {to se eho prenosi kroz pe}inske kanale. Sva je ustreptala za trenutak, weno samopouzdawe se smrvilo. Kolebala se, pomislila je da }e se tu pred wim pokajati, da }e briznuti u pla~ i zamoliti wega, kao jedinog predstavnika qudskog roda u tom trenutku, za opro{taj.
Kakvo je samo olak{awe bilo kada se on bez pitawa podigao i oti{ao. Srce se umirilo, vratilo joj se samopoudawe i red misli. Pogledala je oko sebe, u svoju haqinu, pa u ta{nu, podigla je i krenula.
Sada, dok je bila na par ulica do hotela ( i naravno, ve{ala) razmi{qala je zbog ~ega joj se to pitawe "za{to?" ~inilo tako fatalnim. Shvatila je da je to iz jednog jednostavnog razloga: nije imala dobar odgovor na wega. Ne da nije imala odgovor uop{te, imala ga je. Mogla je desetine minuta da provede odgovaraju}i na to pitawe. Samo, tak odgovor bi bio nejasan, ve}ini qudi verovatno nerazumqiv i konfuzan. Pomislili bi da je poludela, da je opasna, nepodno{qiva, da se treba osvetiti u ime `rtve.
Zaista, wen mu` Kosta Zabrani} nije bio nekakav opak i surov tip. Nije je maltretirao, nije je iskori{}avao, pot~iwavao, gu{io i sve {to bi se u tom smislu kao mogu}a optu`ba moglo navesti. Lepo su `iveli. Imali su svoju ku}u, novac-koji je Kosta nasledio od oca koga nije zapamtio. Toj sumi je jo{ malo pridodao svojom bankarskom karijerom. Ona nije bila prinu|ena da radi, {tavi{e, on je stalno izra`avao svoju `equ da ne radi. Bila je u ku}i, brinula se o woj, ili vani, na kursevima, seansama, ~asovima, molitvama. Imala je uvek dovoqno novca i slobode na raspolagawu. Wen mu` je ~inio sve da bi kraj sebe zadr`ao petnaestak godina mla|u `enu. ^ak se stalno {alio i nalazio razumevawa za wena flertovawa sa mu{karcima mla|im od wega, samo da bi joj se dopao i svojom {irokogrudo{}u i karakterom, na kraju krajeva. Trudio se da ne primeti wegovu ogromnu do bola veliku qubomoru. Znao je da se ven~ala za wega, prvenstveno zbog toga da bi se izvukla iz lo{e finansijske situacije. Odlazio je u restoran u kome je slu`ila hranu i odmah je primetio, upoznao, po~eli su redovno da komuniciraju. Primetio je na wenom licu onu mu~nu masku koju te`ak `ivot pravi od lepog lica i pomisli kako bi to lice sijalo kada bi bilo sre}no. Pozvao je na ru~ak u drugom restoranu i ona je pristala. Slomila mu je srce kada je rekla, da ponekad nosi, sa osmehom na licu, sva ta divna jela sa bogatog menija, a u stvari je gladna.
Slede}i put kada je oti{ao u wen restoran i setio se te pri~e, izgubio je apetit i nije mogao ni{ta da naru~i. Prosto je upitao da se uda za wega. Ona je, zbuwena, promrmqala da mora da razmisli, zatim se okrenula i oti{la. U~inilo mu se da je uvre|ena. Zato se nije usudio da u taj restoran ode narednih sedam dana. Za to vreme, Lena se malo raspitala o svom neo`ekivanom proscu.On se u me|uvremenu osmelio, do{ao je ponovo i seo za svoj sto. Lena se pojavila i rutinski upitala: "[ta `elite?"
-Va{e "da", rekao je i slegnuo ramenima. Bio je obeshrabren, ogoqen, mu{karac oko koga nema aure tajnovitosti, jasan, jednostavan i direktan. Prosac koji ne ume, ili ne `eli da ube|uje i koja vi{e nema ke~eva u rukavu.
-Da-rekla je ona i sela pored wega, {to, ina~e, nikada ranije nije ~inila (pravilo ku}e). On je spustio svoju ruku na wenu i gledao o~ima punim zaqubqenosti. Ona ga nije posmatrala tako. Znao je da to nisu o~i `ene koja voli (video ih je ranije, na sebi i znao je kako takve o~i izgledaju). To su bile velike, gladne o~i, one u kojima nema mnogo qubavi, ali ima mnogo nade i o~ekivawa. Ali, nedostatak wene qubavi i o~igledan interes koji je podupirao weno "da", nisu mu smetali da je o`eni. Najpre, `eleo je da joj pomogne. Drugo, verovao je da ona zaslu`uje pomo}, jer je dobra.
I zaista, takva je i bila. Lena je u braku bila mnogo mawe zahtevna od mnogih `ena koje se udaju iz qubavi. Nije tra`ila mnogo novca, ~ak ni mnogo pa`we. Spremala je hranu iako joj je rekao da to od we ne o~ekuje. Ona je odgovorila da voli da kuva. Nije ga do~ekivala sa koferom punim pitawa, tipa "gde si? {to si?", ili punim predloga ("kada }emo? da li }emo?"). Nije o~ekivala poklone, iako je za svaki praznik, individualni ili zajedni~ki, spremala i obla~ila ne{to posebno. ^inilo mu se da u`iva ~ak i u seksu sa wim i da se retko izvla~i, pod bilo kojim izgovorom. Ponekad je na wemu insistirala. Kada nije `elela on bi to prihvatao bez dodatnog ube|ivawa.
Kosta je verovao da ima ose}aj za wu i wen `ivotni ritam i trudio se da joj se prilagodi. Osim toga {to nije insistirao na seksu trudio se da to ne ~ini ni sa nekim drugim stvarima. Odmah po otpo~iwawu zajedni~kog `ivota, primetio je da ne voli kada joj govori da je voli i da uti~e na to {ta }e obu}i. Od prvoga je brzo odustao. Znao je da ona nije sigurna u svoju qubav prema wemu i da joj je, kao iskreno i dobroj te{ko da ga la`e i odgovara mu isto. A ni on nije voleo da bude lagan, pa je te lepe re~i izgovarao sasvim retko, uglavnom sa jakim povodom.
[to se garderobe ti~e, to je te`e prihvatao. Jer, dok su za izgovarawe ili neizgovoravawe re~i qubavi znali samo wih dvoje, za wihovu pojavu u dru{tvu znali su svi, ili preko vlastitih o~iju, ili preko tu|eg jezika. Jer je ta pojava bila stalni predmet pri~a, uglavnom supruga wegovih kolega ili prijateqa.
Interni skupovi bankarskog osobqa sa porodicama, bili su tradicija unutar Kostine banke. Na tim skupovima bilo je mnogo, mo`da ne ba{ zlih, ali sigurno, sarkasti~nih jezika.
Kostini prijateqi imali su, otprilike, godina koliko i on, svi preko ~etrdeset, pedeset ~ak. Wihove `ene, dame u godinama, dolazile su na skupove, previ{e ozbiqnog i ponosnog lica, kakvo ina~e obi~no prave neke `ene kojima su godine i `ivot postale vi{e tereta nego izvora u`ivawa. One bi sastavqale jedan veliki krug na ~ijoj liniji bi stajale sa svojim pi}ima i cigaretama. Tu, unutar tog za~aranog kruga zapo~iwali su tra~-rituali. Lena je postala omiqena tema, ~im se pojavila na prvom banketu. Kosta je znao da je ogovraju zbog wenih godina. Pa i wega tako|e. Znao je da ga opisuju kao "matorog jarca". Saznao je da su za wu smislile pri~u o tome kako je bila `ena lakog (lagodnog) morala, pre nego {to je po~ela da konobari{e. Nije verovao u to i nije ga zanimalo, pa sve i da je ta~no. Bio je sre}no o`ewen ~ovek. Jedino {to mu je smetalo i gde je, na `alost, morao da se slo`i sa matorim ve{ticama, bio je Lenin na~in odevawa. On je bio previ{e nefoprmalan. Lena je, na takvim skupovima, pre obla~ila pantalone nego sukwe. Verovala je da tako izgleda malo starije i da, u godinama, mawe odudara od svog mu`a. Ali, nije obla~ila ni{ta klasi~no, ili kako bi tra~erke rekle-prigodno. Jer, ~inilo joj se da u tome izgleda previ{e staro, tj. staromodno. Zato je nalazila i obla~ila neke svoje modele, `ivopisnije, sa toplim bojama. Tra~erke joj nisu opra{tale takav izgled. Nisu joj opra{tale ni to {to na skupovima nikada ne dolazi u wihovo dru{tvo, ve} odlazi da pri~a sa Kostinim mla|im koleginicama i kolegama. To joj se nije pra{talo, a naro~ito ne ~est obi~aj da bude u dru{tvu mla|ih kolega, sa kojima je pila, slu{ala wihove pri~e i smejala se. Ovo su tra~erke uzimale kao sigurnu potvrdu wene nemoralne pro{losti.
"Pokojna Zlata je bila jedina prava `ena za Kocu. Ova }e ga uni{titi"-govorila je jedna.
"Da, Zlata je bila zlato"-dodavala bi druga.
Da budemo po{teni: preko svega bi one pre{le i sve bi joj oprostile, osim godina. Nisu mogle da podnesu to {to u dru{tvu imaju mla|u i lep{u `enu. A tu "manu" Lena nije mogla da ispravi.
Kosta je prelazio preko wene neformalnosti, sve dok jedanput na skup nije po{la u farmerkama. Onda je, biraju}i re~i, zamolio da se obla~i vi{e u skladu sa...hmmm... okru`ewem. Ona je reagovala dosta burno na tu primedbu. Govorila je da }e se obla~iti kako ona `eli i da je on nije kupio i nije wegova lutka koju mo`e da obla~i kako mu voqa. I taman kad je Kosta za`alio {to je uop{te ne{to pomenuo i kada je bio spreman da je pusti da ode u kupa}em kostimu, samo da prestane sa vikom, ona se odjedanput umirila, presvukla se i obukla ne{to najformalnije do tada. Bio je zadovan, ali na kratko. Jer, u~inilo mu se da se od te ve~eri ne{to promenilo.
I zaista je bilo tako. Lena je do tada u potpunosti ispuwavala svoj `ivot u edukacijama, od kuvawa do crtawa. ^ak je po~ela da pi{e pesme i da se bavi fotografijom. Od te ve~eri sve je to radila mimo voqe. Po~ela je da preska~e predavawa, da preska~e spremawe obroka, da izbegava ne`nosti u krevetu.
Mo`emo, no`da previ{e slobodno, pretpostaviti da je u woj oduvek postojalo jedno zrno besa (prejako je re}i ludila). Oduvek, pre nego {to je upoznala Kostu. Mo`da ~ak od onda kada je jedan od usputnih mu{karaca, bezrazlo`no pretukao. Moda i od ranije, iz detiwstva. Tada se, ko zna za{to, za~eo nekakav bes u woj koji je tiwao godinama i po~eo se buditi od trenutka kada je Kosti rekla "da". Taj, za wu jalovi kompromis, ozna~avao je prekretnicu. Za Kostu na boqe, za wu...pa, zakqu~ite sami.
Izgleda da je jo{ od stare pro{losti verovala da su `ene `rtve u odnosima sa mu{karcima i ta pretpostavka je po~ela da se potvr|uje od kada se ponovo udala. Jo{ onda kada je rekla "da", znala je da to ne mora da ka`e nikome, naro~ito ne toliko starijem od sebe, ako ima novca za `ivot. A ona ga nije imala. Pristala je. Zatim se u woj javila jedna nova, dodatna pretpostavka: da su svet mu{karci organizovali tako da novac, pa samim tim i mo} nad drugima bude kod wih. Ponekad se ose}ala kao kupqena robiwa. Verovala je da taj drugi, mra~ni pol o svemu odlu~uje i onog trenutka kada joj je predlo`io da promeni garderobu, u woj je tiwaju}i bes prokqu~ao. Bila je to za wu jasna potvrda da mu{karci odlu~uju i da ne prezaju ni od ~ega, ~ak ni od me{awa u ne{to tako intimno i tako li~no za `enu, kao {to je obla~ewe.
Narednih dana sklopila je svoje kockice. Poverovala je da sve {to mu{karci ~ine trude}i se oko `ena, ~ine samo zato da bi sami bili zadovoqni. Kupuju cve}e da bi ne{to od we dobili-potrebne emocije, seks, udobnost, bilo {ta. Iz istih razloga poma`u `enama, daju im novac, i kao {to je to sa wom slu~aj: edukuju ih, usavr{avaju, ulep{avaju, samo zato da bi sami bili zadovoqni. "Oni nama ne poma`u, oni nas uzgajaju!"-zakqu~ila je. Zakqu~ila je i to da se jedino sredstvo za promenu ove situacije sastoji u tome da `ene dobiju onu mo} koju mu{karci imaju. Ne fizi~ku mo}, ve} novac. A za ostvarewe tog ciqa dozvoqena su bila sva sredstva. Setila se izreke da je u qubavi i ratu sve dozvoqeno. Situacija qubavi se odmetnula u situaciju rata, qubavnici su skinuli svoje maske i pokazali se kao beskrupulozni gospodari. Samim tim, za wu, ovo je bila ratna situacija u kojoj je i te kako sve dozvoqeno. ^ak i vi{e nego u qubavi.
Sve {to se kasnije desilo bilo je sasvim u skladu sa wenim mislima. Jedna nekad dobra `ena sa velikim idejama, ali sa idejama koje su bile potpuno pogre{ne, u~inila je sve da se dogodi pravda, makar u samo jednom slu~aju-wenom. Jednog subotweg jutra, Kosta je po obi~aju kreneuo na tr~awe. Na wega je, na izlazu iz parka naleteo voza~a sa automobilom bez tablica. Voza~ je pobegao i posle par dana se pojavio u Devinu da pokupi nadoknadu za neopreznu, ali preciznu vo`wu.
Polako se vrati iz pro{losti u sada{wost. Pro|e pored ve{ala jedva ih primetiv{i. Malo se iznenadi kad primeti da tu vi{e nema nikoga. Snimateqi su promenili lokaciju. Ne{to opreme, pokrivene najlonom, bilo je ostavqeno na trotoaru preko puta ulaza u hotel. Jedan mladi}, odre|en da je ~uva, sedeo je na stolici ispod drveta i ~itao novine. Odmeri prolaznicu od glave do pete, zna~ajno podigav{i obrve. Ona ga nije ni primetila.
Bila je i daqe optere}ena onim "za{to?" koje je nije ostavqalo na miru. Jedno malo, ali bolno pitawe koje koristi na{a savest da bi nas napadala.
Jer, Lena je bila, ipak, dobra `ena. U nekim esencijalnim okvirima. Nije bila sklona zlu i vodila je do sitnica ra~una o svojim postupcima. Volela je qude. Sve dok se u woj nije probudio bes, moglo se re}i da je volela i Kostu. Ne strastveno, ali sigurno jeste na jedan miran, harmoni~an na~in. Ono {to je zbuwivalo jeste ose}awe da ga voli i daqe. [to je vi{e razmi{qala o posledicama svojih odluka, sve je vi{e nalazila opravdawa za Kostu i wegov na~in `ivota, a sve mawe za sebe i svoj.
"Ko zna kako bih se ja pona{ala na wegovom mestu? Mo`da bih bila i gora!" Ovakve misli su joj istog trenutka kada su nastajale smawivale samopouzdawe. I to u zavidnoj meri. Kako samo mo`emo da izgledamo odvratno kad sebe posmatramo iz tu|e perspektive.
Nije bila toliko zla da ostane hladnokrvna, ni toliko da i daqe ose}a bes. Dobro, koje je bez sumwe imala i koje je bilo oli~eno u savesti koja je progoni borilo se sa zlom koje je stvaralo sliku o opravdanosti, ~ak o o~iglednoj neophodnosti wenog postupka. A Lena se u toj borbi cepala poput lista papira.
Pro|e pored recepcije ne odgovoriv{i na pozdrav. Pozva lift. Oseti kako je zbog nervoze i stresa bole grudi, kako je ne{to ste`e kao da su kakve kanxe koje se skupqaju zaka~ene za weno srce.
Vrata lifta se otvori{e. Jedna niska i zdepasta prilika, kao wen mu`, odevena u zeleni mantil kao i on, sa {e{irom nalik wegovom bila joj je okrenuta le|ima. Ona nije volela taj na~in odevawa jer je pored takvog Koste izgledala previ{e mlado, a da bi to izbegla morala je da se obla~i tako da izgleda znatno starije.
Nije volela kada se de{avalo ni prvo ni drugo. Ali, sada nije razmi{lala o tome. Nije razmi{qala ni o ~emu. Bila je {okirana, bleda, drhtala je od straha. Stajala je na ulazu u lift, nemo}na bilo da u|e ili ode. Prilika se ogledala u ogledalu.
Primeti deo wegovog lice i brkove. To joj bi dovoqno da pomisli: "On". Oseti da joj srce lupa, da se gu{i.
Kad prilika primeti da su se vrata otvorila naglo se okrenu, ra{iri ruke i sa osmehom na licu uskliknu:
-Gle!
Oseti da je ne{to secnu u grudima. Taj bol je natera da se najpre savije a zatim spusti na kolena. Za ~as potonu u jedan svet titrav, mek i topao. Neodoqiv. Vrata smrti su ponekad obojena toplim bojama. A vrata lifta su udarala u weno telo poku{avaju}i da se zatvore.


***


Dva dana ranije re`iser je saop{tio vlasniku hotela da je do{lo do malih izmena u planu snimawa. Odlu~io je, naime, da u podrumu snimi nekoliko scena iz Matizovih zatvorskih dana. Vlasnik, koji je na prvom susretu izrazio `equ da se oko hotela ili u wemu snimi {to vi{e scena, sada je bio neprijatno iznena|en, gotovo potresen. Upravo tog dana sabirao je tro{kove koje mu je filmska ekipa napravila i bio je iznena|en iznosom iako je sebe pripremao za visoku cifru.
Naime, po dogovoru sme{taj i deo hrane padali su na teret doma}ina. Vlasnik je to znao, ali je bio spreman da na~ini malu `rtvu, zarad dobre reklame. Me|utim, bilo je vi{e dodatnih tro{kova. Najkrupniji je bio neodlo`no kre~ewe hotelskog restorana. Mawu {tetu su napravili glumci jedne no}i kada su, ko zna odakle doveli muzi~are (harmonika{a i truba~a?!?) i kada su, u zanosu, tokom svirke, razbijali ~a{e i fla{e o zid. Taj deo zida je zahtevao ne samo kre~ewe, ve} i ozbiqnije popravke.
Jedne druge ve~eri, pak, pojavio se producent. Bio je to ugledni privrednik i hedonista, ~ovek koji je sve slobodno vreme tro{io na pi}e i `ene. Zapio se sa grupom sporednih glumaca, koji su imali malo obaveza i puno slobodnog vremena, pa su mogli da piju do kasno u no}. Onako pijan, producent je odlu~io da ih ~asti ro{tiqem. Dozivao je konobara, koji se, po preporuci {efa osobqa nije pojavqivao kada bi glumci postali dobrano pijani. Besan {to ne dolazi ni konobar, niti ko od kuvara, koji su, ina~e, u to doba bili u svojim krevetima, pri{ao je kaminu sa namerom da ga potpali i sam napravi ro{tiq, uzev{i meso iz kuhiwe. Kako je to bio ukrasni kamin na plin, koji se palio samo zarad atmosfere i ni u najlu|em hiru radi spremawa hrane, producent je otkrio da nema drva. Na wegov zahtev da mu daju ne{to za potpalu, jedan glumac je bacio svoju ko{uqu u kamin. Drugi je dao majicu, tre}i cipelu. Neko iz ekipe je to onda posuo alkoholom i potpalio.
Producent je, onako pogubqen od pi}a, seo pored kamina, gledao u pod i neprestano ponavqqao:
-Ne vaqa... ne vaqa, smrde}e.
Naravno, niko nije pomerio pregradu koja otvara oxak i sav dim je u{ao u prostoriju. Nastavili su da pevaju, a producent je nastavio da ponavqa svoju re~enicu. Tek ne{to kasnije, jedan od wih je, ka{qu}i zbog dima, otvorio prozor i isko~io napoqe. Svi su ka{qu}i iza{li, a recepcionar je, probu|en najpre bukom, a onda i smradom, u{ao izbezumqen u salu restorana i izgasio vatru aparatom za ga{ewe po`ara. Tek po{to je sve to uradio postao je svestan producenta koji je, onako garav i daqe sedeo na podu i ponavqao nove re~i:
-Jesam li rekao? Ko }e to sad da jede?
Vlasnik se veoma iznervirao kada je sutradan ~uo za nemili doga|aj. Pa ipak, trudio se da zadr`i mir, uravnote`enost i da se pona{a galantno, kao i u nekoliko ranijih situacija. Sebe je, ipak, dr`ao za doseqenika sa severa, koji su smatrani kulturnijim i hladnijim, pa se trudio da se u tom tonu postavi i suprotstavi, kako mu se ~inilo preteranom i ~esto sirovom ju`wa~kom temperamentu.
U svakom slu`aju ovo mu je poslu`ilo kao izgovor da ozvani~i renovirawe i da zatvori salu. Time je postigao dve va`ne stvari: filmaxije su morale da se hrane i da piju na nekom drugom mestu. Tro{kovi su bili smaweni. Ali, bilo je drugih. Jedan lift se konstantno kvario, jer su wime spustali i dizali opremu, ne vode}i ra~una o te`ini. Jedna vrata sobe bila su razvaqena. Tako|e su bile polomqene brave na vratama od terasa. Nisu znali da je uzrok tome Satiri. Osim toga, nestajali su no`evi. Ovome niko nije znao uzrok. Vlasnik je za sve krivio filmsku ekipu, a kada bi bio sam i o~ajan, samog sebe, jer, na kraju krajeva, on je pristao da ih primi.
Kada je sabrao sve tro{kove cifra je bila za tridesetak procenata ve}a nego {to je prtedvideo. U to nije mogao da ura~una koliko je no}ewa hotel izgubio, jer su filmaxije bukom i preterano opu{tenim pona{awem, neminovno oterali mnoge, vrativ{i ih sa recepcije. Ve{ala ispred su bila samo mali doprinos tome.
Zbog svega ovoga on je bio nezadovoqan kad je ~uo da nameravaju da snime scenu u podrumu. Govorio je da dole ima vlage i da je malo rizi~no, jer su elektri~ne instalacije lo{e i nepouzdane (istina) i da ima mi{eva i druge gamadi (la`, o tome se vodilo ra~una). Na prvu primedbu, re`iser je odgovrio da tako i treba da bude jer snimaju film u ambijentu od pre ~etrdeset godina, a drugom se toliko odu{evio da je nekoliko puta, sam za sebe, ponovio:
-Mi{evi!
^ak je iz unutra{weg xepa sakoa izvadio notes i zapisao: "prilazni kadar }eliji-mi{evi i buba{vabe".
Vlasnik je uzdahnuo i nevoqno se slo`io.
-Pa, dobro. To je ionako bio zatvor za vreme rata.
-Znam-re~e samouvereno re`iser. Taj podatak je dobio prethodnog dana od jednog pijanca u kafani u kojoj je ekipa po~ela da obeduje. I da pije, na kraju krajeva.
Prvobitna zamisao ovog prvog ~oveka snimawa bila je da scene iz Matizovih posledwih dana `ivota, koje je proveo u }eliji, snimi u Gazi{tu, mestu {ezdesetak kilometara severno od Devina. To mesto je, ina~e bilo veoma nepopularno za vreme rata. Tamo su zatvorenici sprovo|eni u radne logore, gde su sklapali oru`je i radili druge stvari, bitne za agresore. Tu su mnogi mu~eni i ubijani. U Gazi{tu su i danas postojale o~uvane }elije u kojima su dr`ani zatvorenici, do trenutka izricawa presude. Po wenom izricawu, ve}ina je streqana ili ve{ana tu, u samom logoru.
Ali, ne i Matiz. Neko od oficira je odlu~io da se vrati u Devin i da bude obe{en tamo, kako bi se demoralisali pobuwenici kojih je u tom kraju bilo sve vi{e i me|u kojima je on imao status heroja. Tako se desilo da je skon~ao na ve{alima ispred hotela, koji je u to vreme bio u centarlnoj gradskoj ulici.
Nije osobito bitno, ali mo`emo spomenuti i to da smrtna presuda nije izvr{ena na toj strani, levo od ulaznih vrata gde su bila postavqena ve{ala, ve} na desnoj, na samom uglu, tako da je izlo`eno telo moglo da se vidi iz vi{e glavnih ulica, pa ~ak i sa mosta, preko koga su me{tani iz okolnih sela svakog dana ulazili ili izlazili iz grada.
Re`iser je `eleo da ispo{tuje ovu zlikova~ku promi{qenost, ali je po dolasku u grad primetio da je na tom uglu posa|eno drvo koje bi omelo snimawe, a i fasada na toj strani je bila na~eta usled vode koja je curila iz dotrajalog oluka. Zbog toga je odlu~io da scenu ve{awa snimi na suprotnoj strani, pa da putem monta`e stvori iluziju kako seqaci, krste}i se, posmatraju telo sa mosta.
Osim toga {to je podrum hotela zaista bio zatvor za vreme rata ( u zgradi je u to vreme bio stacioniran okupatorski {tab), postojao je jo{ jedan razlog zbog koga je re`iser `eleo da ba{ tu napravi par snimaka u }eliji.
Naime, u ranoj pripemi za snimawe, re`iser je zajedno sa asistentom, scenaristom i nekolicinom kolega raspravqao o kwiza Marka Rohodina Kako se {tampala sloboda, koja je bila osnova za pisawe scenarija. Ona je sadr`avala sve bitne podatke o nastanku i radu prve ilegalne {tamparije u Devinu. Napisina iz pera Matizovog saborca i saradnika, ina~e predratnog novinara, ona je davala dosta podataka i o wegovom `ivotu. Re`iser se naro~ito radovao postojawu crno-belih fotografija kojima je kwiga bila ukra{ena, a koje je na~inio uglavnom sam autor kwige svojim novinarskim fotoaparatom. Stalno je pokazivao asistentu poneku od fotografija i govorio mu: "Vidi, kako sede na balama novina i piju pivo", ili, "vidi kako podi`u ove keceqe kad dr`e ruke u xepovima".
Osim {to je komentarisao, re`iser je svaki ~as ne{to zapisivao u svoj notes. Kada je do{lo na red osetqivo pitawe podele uloga, malo olak{awe im je bilo to {to su za sve glavne uloge imali renomirane glumce. Bio je zadovoqwan podelom. Ostalo je da izaberu sporedne likove, gde se on uver pokazivao kao prava cepidlaka, govore}i da je izbor sporednih glumaca za pravog re`isera va`niji od izbora glavnih, jer }e to na kraju razlikovati dobar film od odli~nog. U toj podeli do{ao je red i na izbor jedne male, ali zna~ajne role-uloge inspektora tajne policije, ~oveka koji je uhapsio Matiza. Uloga je bila mala jer je inspektor bio nebitna pojava za celu stvar do same scene hap{ewa. Nije postojala nikakva akcija otkrivawa i pronala`ewa lokacije {tamparije, policija je ~ak verovala da se proglasi {tampaju u nekom od susednih gradova i da se tajnim kanalima dopremaju u Devin. Me|utim, nesuglacice i politi~ka mimoila`ewa unutar grupe ilegalaca izrodila su ~in izdaje i policiji je Matiz jednostavno serviran na tawiru.
Samo u toj sceni, kako po kwizi tako i po re`iserovoj zamisli, inspektor igra ozbiqnu ulogu. Odmah po hap{ewu, Matiz biva, po nare|ewu, preba~en u Gazi{te, bez saslu{awa, a po povratku biva, kako je ve} snimqeno, obe{en na ulici ispred motela. U toj sceni inspektor je samo namrgo|eni nemi posmatra~.
Re`iser je odmah odabrao glumca za tu ulogu. Bio je to izvesni Totoqi}, ~ovek koji je stekao relativno visoku popularnost posledwom ulogom uli~nog boksera, sa po~etka veka. To je zapisao u svoj notes: "Totoqi}=Zabrani}". Nije mu smetalo {to je inspektor Zabrani}, kako je vi|en na fotografiji svih ~lanova devinske policije pre rata, bio nizak, bucmast sa tankom bradom, a Totoqi} je bio visok mr{av, }elav, {iqatog, a ne okruglog lica. Smatrao je to plodonosnom umetni~kom slobodom. Uostalom, sami izgled filmskog Zabrani}a nije bio bitan, jer se ni sami devinci vi{e nisu se}ali kako je izgledao.
Ali, pometwu u tu koncepciju je uneo wegov asistent, koji je, gledaju}i sliku policijske jedinice, onako usputno, vi{e iz {ale nego iz promisli izjavio:
-Ha! Vidite ovo! Zabrani} je isti Faraon.
Svetozar Fari}, zvani Faraon je bio poznati komi~ar u republici. U zenitu slave je bio nekih desetak godina ranije, kada je bio nosilac tv serije "ru`i~asti mantil". Dobio je i nekoliko uloga na filmu. Posledwih godina je bezuspe{no poku{avao da do|e do ozbiqnijih uloga u kojima ga publika jednostavno nije videla. Ona je uvek videla {aqivog Faraona.
Re`iser se namr{tio, pogledao u sliku, onda se ponovo namr{tio i rekao ne{to u smislu:
-Ma, on je za mamlaze. Ovo je ozbiqna minijatura.
Sve bi se verovatno zavr{ilo na tome i ulogu inspektora bi dobio Totoqi}, da asistent nije dodao:
-U pravu ste. A i verovatno ne bi mogao da odglumi onako bolestan...
Re`iser podi`e obrve i zagleda se u asistenta. On je, ina~e, veoma retko gledao direktno u qude. Znao je kako ko otprilike izgleda, preleteo bi ovla{ preko sagovornika i ne bi mu upu}ivao pogled ubudu}e, makar razgovor trajao satima. Birao je neke svoje ta~ke ispred sebe u koje je rado gledao. ^esto bi prestao da pri~a i prati razgovor. Samo bi gledao negde ispred sebe, o~i bi mu sijale odaju}i da se iza wih odigrava nekakav grozni~av i wemu bitan proces. ^esto bi izgovorio sam za sebe ne{to poput:
-Da, tako je. Svetlo sa suprotne strane...
Asistent oseti nelagodnost kad shvati da ga re`iser pomno posmatra. Napravi se da ne{to tra`i po fotografijama ispred. Ose}ao je da je taj prodorni pogled konstantno na wemu i ~inilo mu se da to posmatrawe traje satima.
-Bolestan...-na kraju izusti re`iser, jedva ~ujno. -Od ~ega?-upita glasnije.
-Karcinom debelog creva-odgovori asistent odmah iako se pravio da su mu sve misli u fotografijama ispred.
Re`iser nastavi da gleda ispred, asistentu se ~inilo u wega, ali taj pogled je bio rasejan, upu}en u prazno, u samog sebe.
-Odli~no-re~e tiho re`iser. -Na|i ga. Dovedi ga.
Asistent oseti mali gr~ u stomaku. Znao je da su ove re~i bile ultimativne. Re`iser ih je izgovarao uvek kada bi `eleo da se ne{to bezpogovorno uradi. Uzdahnu,a li tiho, tako da {ef ne ~uje i dohvati se telefona.
Re`iser je, dakle, imao svoje koncepcije od kojih je veoma retko odustajao. Ali, tada, kada je ~uo da je potencijalni glumac bolestan i to ozbiqno, da prakti~no umire, u wega je u{ao ose}aj neizvesnosti. Nije ga voleo, remetio mu je koncentraciju. Ali, nije mogao da pro|e preko toga. Mamila ga je jedna misao. Najpre, ako je Faraon ozbiqno bolestan, to bi mogla biti wegova posledwa uloga na filmu. To je odmah jedan poen za re`isera, zar ne? Jer, film }e biti pam}en i po tome {to je jedan poznat glumac u wemu odigrao svoju posledwu ulogu. Drugo, Faraon je zaista fizi~ki li~io na Zabrani}a. To je ina~e, uvek sporedna stvar, ali kada sli~nost postoji, onda je treba iskoristiti. To je jedan dodatak harizmi filma i glumca i, na kraju krajeva, re`isera. I kao tre}e, Faraon je mo`da mogao dobro da odglumi. Re`iser se uvek mr{tio na wegovu komi~nu facu za koju nije bio siguran da li je takva po prirodi, ili su qudi, zbog wegovih komi~nih uloga, po~eli i sam wegov lik da do`ivqavaju kao sme{an.
U narednim razmi{awima, re`iser je zaista po~eo da veruje kako Faraon mo`e da iznese tu ulogu i da filmu da poseban pe~at. Verovao je da se wegovo lice sastoji iz ne~ega {to je sam za sebe nazivao "linijama smeha". Verovao je da se te linije mogu izmeniti, zahvaquju}i glum~evoj bolesti u linije patwe, straha i terora. Verovao je da kombinuju}i sve to: teror i zlobu filmskog karaktera, komi~nost lica zamagqenu bolom, patwom i iscrpqenos{}u, mo`e, na kraju krajeva, da stvori kod publike do`ivqaj ne~eg velikog, imaginarnog, efekat o kome svaki re`iser sawa tokom ~itave karijere. U tu ~udnovatu teoriju je verovao.
Ve} sutradan bio je ube|en da je Faraon boqe re{ewe od Totoqi}a. Nije bio ube|en sasvim u ispravnost ove odluke, ali ona je bila bliska wegovom senzibilitetu, pa je bila prili~no ~vrsta. Pa ipak, sve vreme snimawa u Devinu pitao se da li je pogre{io. Probna snimawa sa Faraonom su mu ulila malo nade, ali su mu izazvale nove sumwe. Po wegovom mi{qewu, sam faraonov izgled je bio odli~an. Bio je skoro }elav, oronuo, sa naboranim i umornim licem na kome se ~esto iscrtavao karakteristi~an osmeh, samo sada bolan i pomalo samosa`aqiv. Re`iser je bio zadovoqan time {to je glumac izgubio svoje "linije smeha". Ali, ne{to je ostalo od starog Faraona, ne{to {to ga je jako nerviralo-wegov glas. Taj zvonki, piskavi glas, kojim se, mislio je, mo`e samo ispri~ati masan vic i ni{ta drugo, bio je velika prepreka za ono {to je re`iser podrazumevao pod idejom wegovog filmskog lika. Jer, po wegovoj zamisli, inspektor je trebao da ima suv, hladan glas, po mogu}stvu, delom hrapav (kao Totoqi}ev). "Sviwski"-mislio je sam za sebe. U odnosu na to Faraon je imao glas malog praseta. ^udno sme{an, duhovit sam po sebi. Odmah mu je skrenuo pa`wu na to da mora govoriti dubqe.
Faraon se malo ispravio ve} na probnom snimawu. Po~eo je da govori duboko i otegnuto, za sebe sasvin neprirodno. Ipak, nije mogao da izgovori duboko jednu re~, oko ~ega je re`iser napravio ~itavu scenu. Naime, posle Matizovog hap{ewa, samozadovoqni inspektor je oti{ao da obi|e svog uhap{enika. Kada je do{ao do }elije video je Matiza koji izmu~en spava na le`aju i uzviknuo:
-Gle! Koko{ me|u pacovima...(aluzija na wegom nadimak, jer, "matiz" u lokalnom `argonu zna~i "petao").
Matiz je na ove re~i trebao, po scenariju, da se trgne, podigne sa le`aja i uskoro zaspe inspektora sa mno{tvom revolucionarnih parola.
Ali, do te parolijade se tokom probnog snimawa nije stiglo, jer re`iser nikako nije bio zadovoqan na~inom na koji je Faraon izgovarao uzvik "gle". Dok je govorio normalnim tonalitetom, uspevao je uspe{no da izgovara svoj tekst, ali kada bi uzviknuo, glas bi mu postajap piskav i vedar (prirodan), {to je re`iseru odmah skidalo optimisti~no-i{~ekuju}i izraz sa lica.
-Kako ne razume{?-obja{wavao je sav uzrujan. Izgovori{ "g" duboko, "l" sporo, trep}u}e, "e" otegnuto. "G-l-l-l-e" - kapira{? Kao sviwa koja prede, razume{? Faraon je, ne razumevaju}i, treptao o~ima. Pomno je slu{ao re`iserova obja{wewa, ali za vreme probnog snimawa nije uspeo da izgovori ovu re~ kako je to ovaj o~ekivao. Na kraju mu je re`iser nalo`io da ovo ve`ba i da se pojavi u Devinu krajem druge nedeqe snimawa, gde }e doti~ne re~i i snimiti.
Da je Lena znala makar deo ove pri~e srce joj ne bi stradalo. Ali nije. Nije se zanimala mnogo ni za mu`evqevu pro{lost. Da jeste, mo`da bi saznala ne{to o Kostinim korenima. Videla bi neku od fotografija, primetila bi wegovu sli~nost sa ocem, raspitala bi se o wemu. On bi joj rekao makar to da je radio u policiji i da je nastradao tokom okupacije. Verovatno joj, pak, ne bi spomenuo da je wegov otac ~ovek koji je uhapsio jednog od gradsih heroja i da nije poginuo brane}i grad od neprijateqa republike, ve} je, nastradao od strane patriota, u jednoj za~eku{i, pred kraj rata.
Pa ipak, ~ak i da je sve to znala, pitawe je kako bi podnela Faraona, ~oveka optere}enog mnogo ~ime, ponajvi{e bole{}u i jednom kratkom re~ju. Jedna mu je kidala mozak a druga srce. Ostav{i sam u liftu, na trenutak se iskqu~io iz svega i zagledao se u svoje lice u ogledalu, tra`e}i na wemu obrise nadolaze}e smrti.
-Gle!-viknu, sam za sebe. U~inilo mu se da je ugledao smrt koja mu nadire iz o~iju i crta lica.
-Gle!-ponovio je nekoliko puta do prizemqa.
Primetiv{i da su se vrata otvorila uzviknu jo{ jedno "gle".
Kasnije, kada se sve zavr{ilo, pijan je pri~ao, kako je uspeo pogledom da uhvati smrt koja je virila iz wegovog lica, da je zarobi i da je, naglo se okrenuv{i, prenese u du{u "nesre}ne i sasvim nedu`ne devojke".

Auor: Veljko Ladjevac
_________________
Docekaj me osmehom... ...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
lepa_S



Pridružio: 17 Avg 2006
Poruke: 924
Lokacija: ch

PorukaPoslao: Uto Mar 04, 2008 7:52 pm    Naslov: Re: KRATKE PRICE - VELJKO LADJEVAC Odgovoriti sa citatom

FENJER

ZA[TO SE OKON^AVA ZAJEDNI^KI @IVOT ?
-kriza brakova kroz ~etiri pou~ne pri~



Ne verujem da je `ivot besmislen. Siguran sam da je to slu~aj. Samo {to me to uop{te ne poga|a kada sam sre}an. I zato sam prinu|en da stalno te`im sre}i. Jasno je za{to. Da te`im nesre}i, morao bih da se ubijem. Jer besmisao i nesre}a zajedno, te{ko su podno{qivi.
Mo`da je brak samo let kojim se mo`e sre}no preleteti besmislena kolote~ina `ivota. Pri~e posve}ujem svojim prijateqima koji tek treba da se `ene.

Autor


BESMRTNO CVE]E



Igor je `iveo u jednoj od onih velikih novih zgrada na periferiji koje nas impresioniraju svojom sve`inom i veli~inom kada ih prvi put ugledamo, ali na koje brzo zaboravqamo jer shvatamo koliko su udaqene od centra (osim ukoliko ne `ivimo jo{ daqe na periferiji). Bio je naslednik jednog malog Caffe-a na Apasanovoj padini. Caffe je zaista bio mali i zapu{ten, namewen za dru{tvo iz kraja, koje, zbog ~estih tu~a, Igor nikakom nije voleo, pa je tamo odlazio, samo na kratko tokom dana ili rane ve~eri. Sve poslove je prepustio svojoj konobarici i desnoj ruci-Ani. Imao je puno sre}e {to je upoznao. Bio je toga svestan. Voleo je da hvali i isti~e wen spasonosni doprinos opstanku tog mesta. Tim prilikama se na Aninom licu pojavio mali, samozadovoqni osmeh.
Ona je, zaista, imala puno iskustva u tom poslu. Po~ela je da konobari{e jo{ u sredwoj {koli, a to je radila i na fakultetu. Osim toga, bila je devojka iz doti~nog kraja i umela je da iza|e na kraj sa momcima koji nisu umeli da obuzdaju svoj temperament. Od kada je do{la i zamenila sredove~nog konobara Du{ana, koje je, zbog fudbala i `ena sam izazvao neekoliko tu~a, wihov broj se smawio, na ~emu joj je Igor bio veoma zahvalan.Nije morao da se stidi vlastitog Caffe-a. Naro~ito mu je laknulo jer su izostali no}ni pozivi, od kojih se je`io i kojima su ga obave{tavali da se dogodila jo{ jedna tu~a sa lomqewem inventara.
Na kraju krajeva, Ana jer imala svoju osobenu lepotu i {arm, koji su Igoru jako prijali, pa mu odlazak u Caffe nije vi{e bio mu~an, dok je tu bi Du{an, koji je bio bez privla~nosti i {arma (mr{avi sredove~ni konobar, uvek namrgo|en i sa ~a~kalicom me|u zubima).
Da se razumemo: Igor nije imao nameru da kod Ane postigne bilo {ta. Za wega, a ~inilose i za wu, oni su bili dva sveta. Ona je bila jednostavna, neposredna, nesofisticirana (ali na jedan privla~an na~in), zatim duhovita, nasmejana i uvek sklona {ali. Igor je, pak, bio konvencionalan, krut, uvek ozbiqan, povu~en i oprezan tamo gde je ona bila nasmejana i bezbri`na. Ona je bila konobarica, a on se bavio programirawem. Malo {ta su imali zajedni~ko i kada bi iscrpli teme o radu Caffe-a, Igor bi ustajao i odlazio, jer se nije imalo vi{e {ta re}i. Pa ipak, bio je pod uticajem wenog prirodnog {arma koji kod takvih devojaka ni~u iz opu{tenosti i uro|ene `eqe za blisko{}u sa drugima. pustao je svesno sebe da bude pod wenim uticajem.
Ima ne~eg nepotrebnog i iracionalnog u na{em odnosu ka onima koji nas privla~e a sa kojima nemamo nameru da stupimo u dubqi kontakt. Kao da se stalno nadamo da }e taj drugi, koji nas samo delom privla~i, postati privla~an u potpunosti, kao da }e se wegov, tj. wen karakter izmeniti, i da }e zvezde po~eti druga~ije da deluju na tu osobu, ili, u jako egoisti~nom nadawu, kao da }e taj drugi shvatiti na{u esencijalnu vrednost i da }e po`eti da se pona{a druga~ije-u skladu sa na{im `eqama.
U takvom jednom nesvesnom nadawu je `iveo i Igor. Ali, daleko od toga da je bio opsednut time. Na Anu bi obratio pa`wu tek kada bi u{ao u Caffe i zaboravqao bi na wu kad bi iza{ao van. Dozvolio bi sebi da ga zagolica wena privla~nost i {arm, ali brzo bi se svega otresao kada bi iza{ao van. Odmah bi po~eo da razmi{qa o svom poslu, o deonici koju bi trebao da pre|e tog dana na ra~unaru, i sli~no.
Postojala je jo{ jedna `ena u Igorovom `ivotu sa kojom je on imao poseban odnos. Bila je to wegova kom{inica Slava. Slava je `ivela na istom spratu, samo na drugom kraju hodnika. Bavila se gatawem pomo}u karata i to dosta uspe{no-to joj je bio jedini izvor prihoda. Kom{ije nisu bile prijateqski raspolo`ene prema woj i wenom zanatu.
Svi osim Igora. Dodu{e, ni on nije imao neko posebno pozitivno mi{qewe o tome {ta Slava radi, ali je bar nije osu|ivao, {to je woj bilo dovoqno da skoro svakog dana svrati. Ina~e, Igor je bio pasivan i vi{e je voleo da slu{a nego da pri~A, {to je brbqivoj kom{inici bio dar sa neba.
Kada bi do{la, Igor bi obi~no ne{to radio na ra~unaru, ona bi sela pored, prihvatila bi ili odbila ponu|enu kafu, sedela i posmatrala ga, dok on ne bi odlu~io da napravi pauzu. Wen po~etak ozna~avalo je podizawe nao~ara i trqawe zamorenih o~nih kapaka. Tada bi, kao po naruxbini Slava po~iwala da govori. Pri~ala bi o svojim neobi~nim mu{terijama, wihovim problemima, cenama, politici, kom{ijama i o stvarima za koje je verovala da ih kriju u svojim podrumima i sli~no. Igor bi sedeo, }ute}i je posmatrao, tupavim, umornim pogledom, kojim je jedva video wenu siluetu. On se odmarao i prikupqao snagu, a ona se praznila. Skoro da nije ni ~uo, ta wena izlagawa, izvedena istim tonom punim sau~e{}a za sve `rtve `ivota koji su dolazili woj po nadu i utehu(za relativno male pare).
A prava drama izlagawa usledila bi u situaciji kada bi joj do{la neka ucveqena majka koja je na ovaj ili onaj na~in ostala bez sina ili }erke. Sama Slava je izgubila sina zbog uro|ene sr~ane mane i mnogo dubqe je pro`ivqavala ovakve slu~ajeve. Nesre}nim majkama nije pomiwala svoj slu~aj, ali ih mimo obi~aja pustala da du`e govore, davala im optimisti~kija predvi|awa nego drugima i na kraju krajeva, mawe im je napla}ivala. Kada bi one oti{le, odmah bi odlazila kod Igora i ne ~ekaju}i pauzu po~iwala je da mu pri~a o minuloj poseti. Igor je slu{ao i klimao glavom, ne prekidaju}i posao. Tako se pona{ao sve do trenutka u kome ona nije po~iwala da pla~e. Tada bi, slede}i rutinu, brzo ustajao i odlazio po maramice, sedao okrenut woj i te{io je govore}i: "To je `ivot, {ta da se radi", "nema logike ni pravila", "stra{no je, ali treba misliti na budu}nost". ^im bi prestala da pla~e, odlazila je bez pozdrava.
Tako je `iveo Igor, posve}en svom poslu, sa kolegama umesto prijateqa i sa dve `ene sa kojima je imao povr{an kontakt umesto jedne qubavi. I ~inilo mu se da je zadovoqan, sve u svemu. Imao je planove sa poslom, nadao se unapre|ewu ili nekoj jo{ boqoj promeni na boqe i tome je bio posve}en. Verovao je da mu je `ivot uravnote`en, harmonizovan i nije `eleo da u~ini ni{ta {to bi poremetilo tu harmoniju. Nije obra}ao pa`wu na prazninu koja ga je poput bolesti, ve} upola paralizovala.
A onda se, mimo plana, dogodila Jovana. Ona mu se najpre u~inila kao lepa ali razma`ena devojka zaposlena u firmi u kojoj je do{ao da obavi posao umre`avawa. Po{to je uglavnom bila s wim i visila mu nad glavom shvatio je da je dodeqena da mu se na|e pri ruci. Uz to, rekla je da je sama pose}ivala jedan kratak kurs o mre`ama, pa je iz toga shvatio da je neko od glave{ina verovatno pomislio da mu mo`e poo}i, ili, u krajwoj liniji, da mo`e pomo}i firmi, tako {to }e kao pomo}nica izdejstvovati mawe tro{kove posla (jer ga ne obavqa sam).
Dakle, u prvi mah mu se u~inila kao razma`ena devojka koja smeta.
ali, nekako mu se dopao na~in na koji mu dosa|uje. Znam da zvu~i ~udno, ali ponekad dugotrajne qubavi po~iwu ovakvim besmislicama
I sam je imao tu crtu razma`enosti,jer je dugo bio u milosti roditeqa, od kojih je uvek dobijao vi{e nego {to je sam uspevao da stekne i zaradi.
A izgleda i da je ona u wemu prona{la nekoga sli~nog sebi, jer je uvek lako zapo~iwala komunikaciju, daju}i joj jedan iskren i zna~ajan ton, {to, uglavnom, mo`emo uzeti kao pouzdan znak da se devojci dopada neki mu{karac.
Kada je posao bio gotov, pozvao je da iza|u, na {ta je Jovana pristala. Zavr{ili su u krevetu, u wegovom stanu. To se, u razli~itim varijantama, ponovilo vi{e puta.
Igor je onda osetio da je iscrpeo lepotu te veze. Izgleda da je to osetila i ona, jer kao po dogovoru, prestali su da zovu jedno drugo. On je narednih dana svodio ra~une wihove veze, zadovoqan {to je sve proteklo tako lagano i bezbolno. "Da mi je vi{e ovakvih devojaka sa kojima se lako po~iwe i zavr{ava", mislio je. Ubrzo je zakqu~io kako nikada nije sreo devojku sa kojom je mogao da bude tako iskren i jednostavan u svom hedonizmu.
Slava je primetila promenu u pona{awu svog suseda. Da je promena bila negativna rekla bi da mu je neko ne{to "zabajao".Ovako, govorila mu je kako je smrtno zaqubqen.
Igor nije verovao u to. Po wegovom konceptu to raspolo`ewe bilo je jednostavni odjek zadovoqstva koje je do`ivqavao sa wom, ma gde bili i ma {ta radili. Bio je, prosto, dobro raspolo`en. Zanimqivo bi bilo ~uti od wega kakva je razlika izme|u ove "dobre raspolo`enosti" i "zaqubqenosti". Ali, mi to ne mo`emo da ga pitamo, a Sllavi to nije palo na pamet.
Pro{lo je dve nedeqe od wihovog posledweg susreta i Igor je shvatio da je svakoga dana u toku te dve nedeqe mislio o Jovani. @eleo je da podvu~e crtu, zapravo, verovao je kako je to ve} u~inio, a onda je shvatio da ne mo`e da odoli i da mora da je nazove. To je i u~inio. "Odigra}emo produ`etke"-govorio je sebi. Nazvao je i ona je pristla da se ponovo vide. Kada su se na{li u gradu, pored fontane "Anarina suza", ona mu se obesila oko vrata rekav{i da joj je veoma drago {to je nazvao, da to nije o~ekivala, jer su svi mu{karci sa kojima je izlazila `eleli uglavnom samo seks i imali su (jako ru`an) obi~aj da joj se, posle nekoliko susreta, vi{e ne jave. Igor se osetio neobi~no ponosan na to {to je tako duboko i esencijalno prihvatio i `eleo wenu li~nost, a ne samo telo, iako nije mogao da odlu~i da li je to ta~no.
Oti{li su na pi}e, oraspolo`eni, veseli, svako zadovoqan sobom na svoj na~in. Tu su se napili. Zapravo, ispostavilo se da Igor slabije podnosi pi}e (tradicionalna mana kompjuterskih stru~waka), pa je posle jo{ nekoliko lepih re~i o sebi koje je ~uo od Jovane, onako pijan, klekao pred wu i zaprosio je. Ona je odu{evqeno rekla:
- Da.
Kada se ujutro probudio, video je da le`i pored wega i da ga posmatra. Oboje su izgledali lo{e, svako je bio na svom putu tre`wewa. Ustali su, popili kafu, doru~kovali i iza{li na terasu. Ose}ala se nekakva nelagoda i tenzija. Igor je to osetio po prvi put od kada je sa wom. Nije znao {ta da ka`e, kako da po~ne, bio je u nedore~enosti. Hteo je da se na{ali, da ka`e da je bio pijan, da kao pijan uvek prosi devojke. Onda je o~ekivao da }e ona prihvatiti tu {alu i mo`da re}i da i ona ima obi~aj da pristaje kada se napije. Ali, umesto toga Jovana prva progovori i vrlo ozbiqnim glasom upita:
-Ono sino}...mislio si ozbiqno, ili...?
@eleo je da joj ispri~a tu {alu o lo{oj navicinavici da pijan prosi devojke, ali oseti u wenom pitawu neko i{~ekivawe, sumwi~avost, distancu. Nije to bio opu{ten razgovor izme|u prijateqa. Igor oseti da ga zapravo stavqa na test, da ispituje wegovu ozbiqnost, wegov karakter. Wegov odgovor na ovo nije vi{e samo stvar vlastitih `eqa i o~ekivawa. Sada je to bilo pitawe ponosa, ~asti, pitawe wegovog dostojanstva.
-Da, mislio sam ozbiqno!-re~e pomalo dramati~nim glasom. Pri tom sko~i sa stolice i zauze nekakav teatralno-prkosan stav, {to bi verovatno svima, osim wima dvoma tada, izgledalo sme{no.

***

Sve u svemu, mesec dana kasnije `iveli su zajedno u wegovom stanu. Svi papiri su bili sre|eni, sva ta "da" ponovo izgovorena. Na svadbi su se na{li, osim Igora i Jovane naravno, Slava, Ana, Igorovi otac i ma}eha, nekoliko kolega i prijateq iz vojske i prijateq iz teniskog kluba. Od Jovaninih su do{li majka sa tetkom, prijateqice, nekoliko koleginica i jedna jako lepa ro|aka. Igor joj nije zapamtio ime, ali je znao da ima veze sa cve}em. Nekoliko daqih ro|aka koji su `iveli u gradu tako|e je do{lo. Pojavio se i jedan tip, za koga niko nije znao ko je. On im je od srca ~estitao, osloviv{i ih po imenu i prezimenu i nestao u grupi. Na kraju ve~eri tra`io im je novac za fotografije koje je napravio. Igor je to platio. Bilo mu je mrsko, ali je platio.
Tako je proteklo ven~awe. Posle wega, Jovana je otkazala stan i pre{la kod wega. Po~eli su da `ive kao sre}ni mladenci. Ona je odlazila na posao, pa se vra}ala, spremala hranu, kojoj se Igor uvek radovao, jer je sam kuvao jako lo{e (kad je hteo dobro da jede, odlazio je u restoran). Osim {to je Ru~avao, u stanu je i daqe radio na ra~unaru, sa izuzetkom kada bi odlazi do neke firme.
Ali, uglavnom bi uvek bio tu kada se vra}ala, kuvao bi joj kafu, saslu{ao bi , ako bi imala da u ispri~a neki novi do`ivqaj, izmasirao bi jj stopala ili le|a.Kasnije bi ru~ali zajedno i on bi odlazio do caffe-a, da proveri je li sve u redu i vra}ao bi se. Nije se zadr`avao ~ak ni da pri~a sa Anom, jer od kad je upoznao Jovanu ona je za wega izgubila i ono malo ~ari pod ~ijim uticajem je bio. Zakqu~io je da se nije pokajao {to se o`enio, jer mu brak nije mnogo poremetio `ivotni ritam. [tavi{e, digao mu je `ivot, na jedan vi{i stupaw-oplemenio ga.
Jedino {to mu je zadavalo probleme, jesu razne fizi~ke tegobe, koje su ga skolile iz vi{e pravaca. Najpre, primetio je kako po~iwe da gubi kosu. Pojavili su se zalisci, a onda se proredila i kosa na temenu. Jovana se smejala kada je to primetila.
-Na kraju }e ti ostati samo zulufi-zezala ga je. Ali, wemu nije bilo sme{no. Osetio se...pa, o{te}eno. Uzeo je preparat protiv }elavqewa. Tako|e je imao problema sa vidom. Ose}ao je ve}i zamor o~iju tokom rada na ra~unaru nego ranije. Slika sa ekrana bi po~ela da treperi, da magli, trqawe kapaka nije pomagalo, a ako bi skrenuo pogled u stranu ose}ao je vrtoglavicu i blagu mu~ninu.
Oti{ao je na pregled i vratio se sa nao~arima. Doga|alo se jo{ ne{to {to je biloi jako neobi~no i {to nije umeo da objasni. Skoro svakog dana dobijao je povi{enu temperaturu. Radio, ili se odmarao, osetio bi odjedanput da mu ~elo gori, da mu je vru}e i da mu se spava. Ovu neprijatnost je uve}avalo to {to je visoku temperaturu dobijao uglavnom kada je Jovana bila tu i kada je `eleo da provede vreme sa wom, u pri~i ili u krevetu. Woj je i to bilo sme{no. Kada je nekoliko puta zaredom izbegao ne`nosti pravdaju}i se glavoboqom, ona ga je upitala kroz smeh:
-Pa ko je `ena u ovom braku? Ti ili ja?
A wemu je sve to podizalo nervozu. Uqe je dolivala Slava, koja mu je stalno prebacivala da je smr{ao i da treba vi{e da se kre}e:
-Zao duh te opseo! Eto {ta je-zao duh. Pati{ li od stoma~nih tegoba?-upita ga sasvim ozbiqno.
-Ne, od toga jo{ ne patim. A za{to?
-Sve su to simptomi...to je siguran znak...neko ti radi o glavi, znam. Veruj mi, ve} sam vi|ala...po~ne sa stomakom, a onda se dogodi neka nesre}a. Ako dozvoli{, pogleda}u da ti neko nije ostavio na terasi.
-Samo izvoli-re~e on uzdi{u}i.
Bilo e uzaludno da samo odmahuje glavom i ignori{e gatarine zakqu~ke. Ona je ponovo po~ela, pod izgovorom brige, da dolazi svaki dan i da mu dosa|uje.
Naime, u prvo vreme posle ven~awa gotovo da uop{te nije svra}ala. Onda je po~ela da dolazi jednom sedmi~no, pa dva puta, a od kada je iznela tezu o zlom duhu koji Igoru radi o glavi, po~ela je, kao ranije, da dolazi svaki dan.
I ba{ onog dana kada je Igor pomislio da je dobro {to se nije dogodila neka ve}a nesre}a, jer onda tek ne bi mogao da u}utka kom{inicu, takva nesre}a se dogodila. Slomio je nogu.
Znate i sami da mu{ice imaju obi~aj da stoje na kompjuterskim monitorima. Dobro}udnom i flegmati~nom Igoru to su bile jedine `ivuqke koje su i{le na `ivce. Tokom jula, dva meseca posle ven~awa, pojavila se jedna od tih "prokletiwa", vrlo dosledna u svom dosa|ivawu. Dolazila bi ~im bi se upalio monitor, odlazila, pa se ponovo vra}ala. Igor je poku{ao da je ubije nekoliko puta, ali mu{ica je bila, po svemu sude}i, iskusna u izbegavawu atentata. ^im bi primetila da se wegove ruke di`u sa tastature i pribli`avju joj se, nestajala je netragom. Posle nekog vremena, vra}ala bi se natrag na monitor. Igor je stavio jednu krpu, kraj ra~unara i poku{ao da je pogodi wom kada bi sletela, ali bi ona uvek pobegla pre nego {to bi projektil bio lansiran. Na kraju je odustao. Pomirio se sa tim da }e svake ve~eri ~istiti ekran. Dr`ao je prozor na stanu otvorenim u nadi da }e izleteti van. I zaista, posle nekoliko dana, ona je nestala. Bio je miran jednu sedmicu. Ali je, po navici i daqe dr`ao prozor otvorenim, misle}i da }e se tako svaki zalutali insekt odmah vratiti, a osim toga, ~inilo mu se da se jul u stanu lak{e podnosi sa otvorenim prozorom.
A onda se pojavila mu{ica-predator. Uletela je u stan tokom jednog sasvim obi~nog popodneva. Najpre je letela po stanu, zuje}i tako glasno da je Igor odmah prekinuo posao i po~eo da je tra`i pogledom po plafonu iznad glave. Kada je sletela na monitor, gotovo da se upla{io wene veli~ine. ^inilo mu se da to nije obi~na muha. Imala je sve {to ima ona obi~na, samo je to na woj bilo uve}ano i izgledalo je nekako zlokobno, prete}e. Shvati da mora da je ubije. Uze muholovku i po~e da je vija po stanu. Nekoliko dobrih poku{aja mu nije uspelo jer je bila veoma brza i nije se dugo zadr`avala na istom mestu. Zato je odustao od jurwave. Stao je na sredinu prostorije, posmatrao je wen let i ~ekao kada }e se negde umiriti. Onda primeti da je sletela na gorwu ivicu police sa kwigama. Nije se pomerala neko vreme i Igor shvati da je sad pravi trenutak za wegov ubila~ki poduhvat.
Ali, ispostavilo se da je taj poduhvat bio vi{e samoubila~ki nego ubila~ki. Da bi mogao da dobro zamahne i precizno naciqa, primakao je fotequ i popeo se na wu. Stao je jednom nogom na sedi{te i da bi se sasvim primakao polici drugom nogom je stao na vrh naslona. Polako se primicao. Nekako mu se u~inilo da }e ga muha lako primetiti, ako joj bude prilazio u wenoj visini. Pomisli da je boqe da je napadne odozgo. U tom podizawu i primicawu-istovremeno, preneo je te`inu svog tela previ{e na nogu koja je bila na naslonu. Foteqa se zaquqa, polete napred. Noga mu skliznu iza naslona, a drugom je kolenom udario u isti, ~ime je, ina~e masivnoj foteqi dao dodatno ubrzawe. Svom silinom je udario u police sa kwigama. Pri tome je stradala noga koja se na{la izme|u foteqe i polica. Posle sudara otkotrqao se na pod. Mu{ica je, naravno, pre`ivela, mada je verovatno bila u {oku zbog Igorovog neobi~nog leta preko foteqe.
Bolelo je,ali u po~etku mu se ~inilo da se nije ozbiqnije povredio. Ose}ao je bol svuda, u desnoj nozi naro~ito. BIo je to onja o{tri pulsiraju}i bol, za koji se povre|enom ~ini da se pove}ava sa svakim novim udisajem i izdisajem. Video je poderotinu koju je ubrzo obradio alkoholom. Onda je seo ponovo da radi, prebacuju}i sebi {to se lomatao po ku}i zbog jedne mu{ice.
Bolovi su polako minuli. Osim onog u nozi. Poderotina ga vi{e nije bolela, ali ose}ao je taj ogavni unutra{wi bol, o{tar i uporan. Popio je jednu tabletu protiv bolova i nastavio je da radi. ^ak je ru~ao sa Jovanom.
-Za{to hramqe{?-upitala je iznena|eno.
-Ma, pao sam, pusti.
-Odakle?
-Ma, sa foteqe, nebitno...-promrmqa stavqaju}i salatu od pe~uraka u tawir.
Ona ga pogleda upitno, ~ude}i se kako je uspeo da padne sa foteqe, ali nije nastavila razgovor, ~jer se Igoru ova tema o~igledno nije dopadala.
Predve~e su popili sok na terasi, koja im je postala stalna lokacija za obrede kafe, ~aja i soka,.
-Kad prestaje{ sa opsadom kompa? Treba da pogledam jedan "si-vi".
-Mo`e{ odmah. Ja }u da se istu{iram, pa...
-Va`i.
U kupatilu ga je ~ekalo neprijatno iznena|ewe. Desna potkolenica je bila o~igledno otekla. Otok je prili~no nabujao i to vi{e sa spoqne nego sa unutra{we strane kolena. Igora je naro~ito pla{ila tamno plava boja tog otoka.Prilikom ulaska pod tu{ i izlaska ispod wega, osetio je tako o{tar bol da je par sekundi bio u {oku, onesposobqen da o bilo ~emu misli.
Bez mnogo dvoumqewa spremi se i po|e u bolnicu, mesto koje ga je sabla`wavalo jer se u jednoj od wih izgasio `ivot majke za koje bio veoma vezan. Odbio je Jovaninu `equ da po|e sa wim, govore}i joj da nije ni{ta ozbiqno i da }e samo izgubiti vreme sa wim. Ona je insistirala, nije `elela da ode sam, ali on je bio uporan. Zapravo, nije hteo da ona bude svedok wegovog kukavi~luka.
Dok je ~ekao na pregled u klinici "Infinitum", trudio se da se opusti. Uveravao je sebe da je u pitawu samo istegnu}e koje se mo`e izle~iti obi~nom masa`om. Ove jedva ste~ene opu{tenosti ga je ubrzo oslobodio doktor koji je sa snimcima u{ao u sobu na kojoj je Igor sedeo na stolici posmatrao svoju nogu. Doktor je po prirodi bio glasna i eufori~na osoba. A ba{ tog dana je popio vi{e jakih kafa nego {to je trebalo, pa je zato gotovo utr~aou sobu i viknuo:
-Naprsla, gotovo slomqena!
To je izgovorio svojim, ina~e, krupnim glasom koji je uvek bio na ivici vike. Uz to je mlatarao snimcima kroz vazduh, naglo seo na svoju stolicu preko puta, zagledao se u sto i napravio nepotrebno zabrinut izraz lica.
Naravno Igor nije shvatio da je doktor popio previ{e kafe, da mu je glas takav uvek i da je zabrinut jer je na stolu video nedopuwen tiket sa sportskom prognozom, u vezi s kojom nije znao da li da igra na tim koji je uvek pobe|ivao u gostima do prethodnog kola, ili na tim koji je uvek pobe|ivao na doma}em terenu, osim kada bi sudio izvesni sudija, koji ba{ sudi slede}u utakmicu.
Zbog toga, Igor je bio prili~no upla{en dok mu je doktor sre|ivao nogu. On je stalno gledao u wegovo odsutno lice tra`e}i neki znak da li stvari idu kako treba ili ne. Ve} je ~uo pri~e o tome da su doktori, po{to fiksirawe kosti nije uspelo, nekim pacijentima morali nanovo da lome kost i ponovo je name{taju. Za sve vreme posla, koji je za wega, zapravo, bio malo vi{e od rutine, doktor je zvi`dukao i za ponavqao:
-Mo`da jedan, mo`da dva...
Igoru se nikako nije dopadalo to{to doktor stalno govori "mo`da". To je za wega bio znak da nije siguran u to {ta radi. Naro~ito ga je upla{io kada mu se uneo u lice i rekao:
-A mo`da ~ak i iks!
Zavrtelo mu se u glavi, mawe zbog bola a vi{e zbog ma{te, jer je kreativno, ali sasvim pogre{no shvataju}i doktorove re~i pomislio da }e zbog povrede mo`da imati iks noge.
Nije imao snage ni{ta da ga pita. Samo je `eleo da ide ku}i, {to daqe od tog mesta i tog ~oveka.
-Vidimo se za dve nedeqe, prijatequ-re~e doktor zatvaraju}i vrata za wim. ^uo ga je kako je unutra samom sebi rekao:
-Bi}e da }e biti iks!
Onda je pri{ao stolu i upisao "X" na tiket, {to Igor, ponovo, nije mogao da vidi.
Sa {takama se spustio da parkinga, ubacio ih ( ne bez problema)u auto i seo. Desna noga mu je bila te`a i stalno je potapala papu~u gasa vi{e nego {to je trebalo, ali nekako se dovezao do stana. Pravu muku mu je predstavqalo pewawe uz stepenice. Palo mu je na pamet da pozvoni na interfonu i zamoli Jovanu da mu pomogne. Ali, koliko bi se jadno ose}ao da ga ona vu~e uz stepenice. Pomisli da pozove Slavu, ali odustade i od toga, znaju}i da bi u tom slu~aju morao da slu{a wene pri~e o zlom dyhu. Odlu~i da proba sam. I uspeo je da se popewe na drugi sprat, mada se pri tome propisno oznojio.
Kada ga je Jovana videla, prepla{ila se. Igor je te{io govore}i da je kost smo naprsla i nije skroz slomqena, da }e za par nedeqa sve biti po starom. Primetio je da je nije ba{ previ{e umirio i zato je seo za ra~unar da radi, ~isto da bi u stan povratio atmosferu uobi~ajenosti. Ona je sela u fotequ pored i posmatrala ga. Nekoliko puta je uhvatio taj pogled. Bilo je u wemu bola, tuge i sapatni{tva. Trudio se da bude duhovit i sve svede na {alu. Govorio je da }e od danas raditi samo u ku}i (kao da je do sad radio negde van), pitao je da li }e dobiti bonificije {to se ti~e ku}nih poslova, sugerisao je kako }e nova situacija ozbiqno uticati na wihov seksualni `ivot, u smislu da }e od sada ona raditi sve jer on mora da ostane nepokretan.
Osim ovog posledweg, ni{ta je nije nasmejalo. Sve vreme je sedela u foteqi, posmatrala ga i o ne~emu duboko razmi{qala. Posledwi pogled koji joj je uhvatio bio je tako zami{qen, bolan, ozloje|en.
-[ta }emo ve~erati?-upita on koliko god je mogao veselo. Noga je zabolela kad se pomerio, `eleo je da izmasira bolno mesto, a zbog gipsa to nije mogao.
-Da-re~e ona, o~igledno se tek sada vra}aju}i u stvaran svet. Podi`e se sa foteqe i ode u kuhiwu.
Narednih nekoliko dana Jovana je bila lo{e raspolo`ena. Stalno je }utala, tu`na i zabrinuta. Igoru se ~ak ~inilo da ga izbegava i da ne `eli da razgovara sa wim, mada je to odmah odbacivao kao plod ma{te. Sedeqke na terasi su postale naporne-}utqive. On je sve to prepisivao wenoj zabrinutosti i nije insistirao na razgovorima. Primetio je da su joj Slavine posete bile nesnosne. Ona je imala obi~aj da malo posedi sa wim, gledala ga je u nogu dok je pri~ala, kao da komunicira sa wom a ne sa ~ovekom kome pripada. Zatim bi ustala i oti{la do Jovane, ako je ova bila tu. Ne{to joj je tiho govorila jedno vreme, a onda bi se neprimetno iskrala iz stana.
"Sigurno je ube|uje da se podvrgnem nekoj vudu metodi," mislio je. Jovana bi bila nervozna posle ovih razgovora i trebalo joj je vremena da povrati pre|a{we raspolo`ewe.
-Je l' ti ona dosa|uje?-upitao je jednom.- Nisi du`na da je slu{a{, je l' zna{?
-Ma, pusti-odmahnu ona nervozno. -Stalno me pita da li ti je varewe u redu.
-O, bo`e...
Svakog dana posle nezgode Igor se fizi~ki sve boqe ose}ao. Nau~io je da koristi {take, da se istu{ira a da ne pokvasi gips. Posle pet-{est dana, kratke relacije po stanu je prelazio bez problema i bez {taka, pridr`avaju}i se za stvari i zidove, ili jednostavno skaku}u}i. Ovo skakutawe je wemu samom bilo veoma zanimqivo i komi~no, tako da se glasno smejao svaki put kada bi po~eo da ska~e sa jednog mesta na drugo.
Pa ipak, psihi~ki se, generalno, ose}ao sve gore. I u wega se uselila nervoza, kojoj on, po prirodi, nije bio sklon, kao i duh nemo}i i sku~enosti.
@eleo je da pliva, da igra tenis. A najvi{e od svega mu se {etalo. Ina~e nije bio qubiteq {etawa, {to je Jovana shvatila vrlo brzo po useqavawu, pa je, uvek odlazila u park ili do jezera sama i ne pitaju}i ga za dru{tvo.
A u Igoru se tek sada rodila ta qubav, sada kada nije mogao da napravi ni dva koraka, a kamoli da obi|e park (dodu{e, mogao je da skaku}e).
Posle par dana i Jovana je to primetila. Svaki put kada bi krenula van on bi samosa`aqivo uzdisao. Da ga ne bi dodatno frustrirala, prekinula je sa uobi~ajenim {etwama, koje je volela da ~ini pred ve~e. Izlazila je iz stana samo u nu`noj potrebi.
Samo, situacija je ubrzo postala neizdr`iva za oboje. I tako nekoliko dana posle svog prvog akta solidarnosti, Jovana se pojavila sa kqu~evima od vikendice. Objasnila je kako je jedna koleginica, koja ima vikendicu na jezeru oti{la na morei kako je zamolila da zaliva weno sezonsko cve}e. Pri tom je dopustila da sa Igorom provede par dana u toj ku}ici na obali. Zapravo, sve je bilo istina osim ~iwenice da je Jovana pitala wu da ostanu par dana u vikendici, a sve u svrhu Igorovog br`eg oporavka.
On je odmah pristao. Spakovao je svoj lap-top, sveske, adresar i mobilni telefon, koji je koristio samo kada je morao, jer je smatrao da je mobilni telefon ure|aj koji }e ga u~initi definitivnim robom tehnike. Ona je spakovala sve ostalo, ukqu~uju}i garderobu i hranu. Kqu~eve od stana su predali kom{inici Slavi, {to je ona prihvatila sa ponosom, kao veliki znak poverewa.
-Taman }u ovaj prostor "o~istiti"-{apnula je Igoru ispra}aju}i ih.
-Radi {ta ho}e{-re~e on-samo ne pomeraj stvari.
Sporom ali opreznom vo`wom Jovana ih je dovezla do vikendice. Me|utim, ispostavilo se da je to pogre{na kuica i da u woj `ivi jedan starac koji je iznajmqivao ~amce. Pitao ih je da li `ele da im da jedan ~amac. Rekao je da }e im dati najboqi koji ima i to povoqno, sa popustom, jer je, koliko vidi, vesla~ povre|en.
-Ne, za{to. Woj ni{ta ne fali-dobaci on.
-On nije vesla~, on je ku}ni qubimac-dobacila je ona.
Po{to su qubazno odbili star~ev predlog uputili su se do slede}e vikendice sa "malim zelenim prozorom", {to je, izgleda gre{kom, trebalo da bude detaq za raspoznavawe.
Pa ipak, u slede}em poku{aju su imali vi{e sre}e. Nai{li su na vikendicu sa zelenim prozorom, sa trotoarom koji je vodio do vode, a na ~ijem kraju se nalazila alka za vezivawe ~amaca.
-Ovo je. Sigurno!-Jovana je bila optimisti~na. –-Jeste-rekla je kada je videla da kqu~ koji je imala otkqu~ava vrata ku}ice.
Unutra je bila jedna mala i neugledna soba i kupatilo.Prostorija je bila mala i memqiva, pa su ostavili vrata otvorenim. Zelena mre`a ih je {titila od komaraca i mu{ica (~ime je naro~ito Igor bio zadovovqan) pa su mogli na miru da kuvaju kafe, spremaju hranu i rade. Postojao je jo{ jedan prostor dozidan uz ku}icu.Imao je poseban ulaz, sa suprotne strane. Bila je to mala kuhiwa, dosta zapu{tena. Bila je pretrpana stvarima. Izgleda da su je vlasnici vi{e koristili za skladi{tewe raznih stvari nego za kuvawe.
Cve}e, koje je trebalo zalivati, nalazilo se du` betonske staze koja je vodila do jezera i oko cele ku}e. Prvog dana Jovana je po~ela sa plevqewem, a Igor je napravio mali preme{taj stvari, tako da je sto pomerio uz sam zid suprotno od vrata, pa je bi van doma{aja sunca, koje se, u poslepodnevnim satima, spustalo u ravan vrata i tu ostajalo nekoliko dobrih nepodno{qivih sati, sve dok ga ne bi progutala {uma na drugoj strani obale.
Pred ve~e je vi{e puta pro{etao stazom gore-dole. Jovana ga je pomno pratila pogledom. Popili su zajedno kafu i sok, istu{irali se i oti{li u krevet. I spavawe i tu{irawe su bili problem, naro~ito za Igora. Tu{ nije bio pokretan. Bio je pri~vr{}en na plafonu i bacao je {iroku vodenu lepezu, tako da mu je kvasio gips. Kod ku}e je mogao da legne ukadu i da oprezno tu{em pre|e preko celog tela, pri ~emu bi desnu nogu digao na ivicu, tako da mu ostane suva. Ovde je to bilo neizvodivo. Ipak-sna{ao se. Desnu nogu je digao na lavabo i u toj neobi~noj i pomalo bolnoj pozi se tu{irao.
Spavawe je bilo mu~ewe za oboje. Tu je bio jedan krevet, ina~e, jako uzak. Jovani je bio i previ{e tvrd. Ako bi legli jedno pored drugog, bili bi tako blizu da bi im postalo vru}e. Naravno i bez toga unutra je bilo vru}e, jer bi krov pod{iven lamperijom do ve~eri veoma zagrejao prostor. Naravno, od klima ure|aja nije bilo ni traga.
Vru}ina je ~inila da se Igor vi{e znoji, {to je, ponovo uticalo na to da ga ko`a ispod gipsa svrbi. Na vru}inu se `alila i Jovana.
Jedini na~in da koliko-toliko smawe temperaturu, jeste da legnu na bok i da se odmaknu jedno od drugog koliko je god to mogu}e. Po{to ni Igor ni Jovana, po navici ne spvaju na boku, kvalitet sna te prve ve~eri nije bio poseban.
Ona je po obi~aju ustala rano i iza{la, a Igor je tek tad mogao da se opusti i ra{iri na malenom krevetu. Digao se tek oko dvanaest.
Ali, tre}eg jutra probudio se rano. Osetio je da se Jovana di`e iz kreveta. Poku{ao je po obi~aju da zaspi, ali nije mogao. I {to je du`e le`ao budan, sve mu je bilo toplije. Pomislio je k\da je sada vani prijatno. Digao se iz kreveta i obukao.
Jovana se tu{irala. Znao je da }e se zadr`ati.
-Joja, napoqu sam-re~e u vrata toaleta. Nije bilo odgovora. Nije ga ~ula od tu{a.
Iza|e van i sede na stolicu na rasklapawe. Ali, ~im je to u~inio osetio je da mu se ponovo spava. Zato se brzo podi`e sa stolice i napravi krug oko ku}e, gledaju}i okolo, tra`e}i ne{to {to bi mu privuklo pa`wu.
Po~e da posmatra cve}e. Bilo je ve}im delom oplevqeno i dovedeno u red.
" Ba{ se pomu~ila oko ovoga."
Ugrize se za usnu. Pomisli da je mo`da morala da pristane na to dosadno plevqewe samo da bi on mogao da se malo na|e u prirodi. Odlu~i da joj tog dana pomogne. Bilo {ta. Oko ma ~ega.
Do|e ponovo do ulaznih vrata.
j
Ona je upravo iza{la iz kupatila. Bila je u `ubi~astom body mantilu. Visoko je zabacila glavu i spustila mokru kosu na ramena. Istovremeno je poku{avala da obuje svoje papu~e. Papu~e su bile uske, noge mokre, nije mogla da ih obuje. Sa`e se i po~e da ih navla~i rukom.
Pri tom se mantil ra{iri i pred Igorovim o~ima se ukaza{e wene grudi. On se nasmeja. Bilo mu je sme{no to {to ga ne prime}uje, iako je bio samo par metara ispred we.
"Misli da spavam..." Zagleda se u wene grudi. Osvrte se oko sebe, kao da se pla{io da jo{ neko u`iva u tom prizoru.
^inila mu se tako lepom, prirodnom. Kao da otkriva wenu lepotu prvi put. Odlu~i da ne bude vi{e nepristojan i da joj se javi.
Jovana be{e podigla levu nogu i poku{ala je da obuje papu~u, koja o~igledno nije tako lako podlegala pritiscima. Poku{ala je, najpre, sa jednom rukom, a onda sa obe. I taman kad je Igor zaustio da joj ka`e:
"Idi bosa. Vidi{ da ti ne ide", ona se izgubi ravnote`u, zaquqa se i bokom udari u malu natkasnu koja se nalazila pored we. Fewer sa wene povr{ine se isto tako zaquqa levo-desno i kona~no prevagnu i polete pa podu. Ona ga spazi u posledwem trenutku.
-O!-uzviknu upla{eno i istovremeno instinktivno pru`i ruku pod wega.
Ali, ono {to je Igor mo`da o~ekivao da }e se dogoditi nije se desilo. Niti je Jovana uhvatila svetiqku, niti je ona pala na pod i razbila se. Desilo se ne{to, ne{to za veoma ~udno. Fewer je u svom letu-stao. Na svega desetak centimenara iznad Jovanine ruke on se zaustavio, onda se sporo okrenuo oko svoje ose, da bi Jovana, kona~no, podigla svoju ruku, polako ga uhvatila i isto tako polako ga spustila na natkasnu.
Odmah potom se okrenula ka krevetu, `ele}i da se uveri da spava~ ni{ta nije primetio.
Ali, krevet je bio prazan.
Igor je, gledaju}i u wena le|a, primetio kako se naglo uko~ila, kao da je bila u neverici, kako je samo delom okrenula glavu ka wemu (tek toliko da joj vidi desno uvo sa min|u{om u obliku zvezde u woj) i kako se onda, svesna wegovog prisustva, pogurila u le|ima, kao da o~ekuje neku stra{nu kritiku ili, jo{ gore, udarac.
A onda ga je pogledala. I on je, onako prenera`en, tupavim pogledom gledao u wu. Zacrvenela se, pogledala ga najpresa prekorom jer je video ono {to nije trebalo, a onda je, poput krivca oborila pogled, pa ga, ponovo, podigla ka wemu. Ovoga puta joj se na licu ocrtavao bol. Kao da joj je bilo `ao. Zatim se okrenula i u{la u toalet.
Igor nije znao {ta da u~ini. Nervozno se okrenu oko sebe, ponovo tra`e}i svedoka za ovaj novi doga|aj. Ponovo nije bilo nikoga. Spusti se trotoarom do jezera i sede na obalu. Ose}ao je vrtoglavicu. Protrqa malo lice. Shvati da mu sede}i polo`aj ne odgovara. Poku{a da promeni pozu. Opusti noge i ruke i zaturi se nazad. Odlu~i da sedi tu na obali sa nadom da }e Jovana uskoro do}i i objasniti mu ono {to se dogodilo. Ili ga bar uveriti da se ni{ta neobi~no nije dogodilo. Bio je siguran da postoji nekakvo obja{wewe. Moralo ga je biti.
Posle desetak minuta ~u zvuk motora wihovog automobila. Shvati da Jovana odlazi. Poku{a da se brzo podigne i da je sustigne, ali to je bilo nemogu}e. ^ak i da je bio zdrav, te{ko da bi stigao. Uspeo je da se podigne taman toliko brzo da vidi kako zeleni fiat ulazi u {umicu koja je delila obalu jezera od magistrale.
Nemo}an, ponovo je seo. Razmi{qao je {ta da u~ini.
"Telefon!"-pomisli. Hteo je da je sa svog telefona pozove dad se vrati. U|e u ku}icu i po~e da tra`i. Na|e ga pored kreveta. Ali, bio je uga{en. Baterija je bila prazna.
"Puwa~..."-po~e da se okre}e nervozno oko sebe. Kad ugleda lap-top shvati da ga nije ni poneo.
Ovaj flegmatik imao je za sebe svojstven fenomen da zaboravqa puwa~ za bateriju mobilnog svaki put kada bi nosio lap top sa sobom. Igor je, naime, svaki put kada bi negde kretao, najpre u mislima pobrojao sve {to treba da ponese. Jedna od tih stavki je bila "puwa~". I kada bi se spremao, jednu po jednu od tih stavki je, spakovav{i je, izbacivao iz memorije. Po{to je lap-top po prioritetu bio prvi, kada bi stavio puwa~ za wega, taj pojam bi zaboravqao i i{ao na slede}i. A po{to mobilni nije ni pakovao, jer mu je uvek bio u xepu pantalona ili sakoa, glatko bi zaboravqao puwa~ za wega na sto~i}u, u stanu.
Ali, ~ak i da je telefon radio, od toga bi bilo malo koristi. Jer, malo kasnije, na{ao je Jovanin na stolu.
"Zaboravila je." Okrenu se oko sebe gledaju}i da li ima jo{ wenih stvari. Iznenadi se kad shvati da nije ponela gotovo ni{ta sa sobom. Sve je bilo tu.
Iza}e iz ku}e. Neke crne slutwe po~e{e da mu se motaju po glavi. [etao je levo-desno, prave}i nervozno zaokrete oko svoje {take. Poledao je putem ka {umici. Nije bilo nikoga. Nije znao {ta da radi. Da sa wenog telefona nazove taksi i krene za wom? Ali, gde je oti{la? Da nazove stan? Da li je tamo? Da li }e se javiti? Da nazove kom{inicu i zamoli je da pogleda je li Jovana u stanu?
Od svih opcija izabra da nazove stan i da pro{eta do ivice {ume.
Hodaju}i sa {takama ka {umi, nazvao je stan nekoliko puta. Niko se nije javqao. Do{av{i do prvog drve}a, pogleda uzbrdo, ka magistrali. Nije bilo nikoga. ^ak ni vidqivih tragova da je auto pro{ao tim zemqanim putem.
Uzdahnu i vrati se natrag. Stolicu koja je bila kraj ulaznih vrata je doneo do mesta sa koga se jasno video ceo puteqak do {ume i tu je seo.
U narednih dva sata samo je quqawe prvih grana remetilo jednoli~nu sliku koju je video pred sobom. Bio je sve nervozniji.
Ovaj jedva podno{qivi teret nervoze kao da je odjednom spao kada je za~uo auto u {umi. Ponovo je prepoznao svog fijata, po zvuku.
"Vratila se. Znao sam...pa naravno, a ja pomislio..." Ova samouteha ispari kad spazi da auto ne vozi Jovana, ve} Slava. Ona do|e do wega, iza|e iz auta i sporim, neodlu~nim koracima po~e da prilazi. Kao da se spremala da saop{ti tu`nu vest. Igor je slutio koja je.
-Jovana...-po~e za wu neobi~no tihim i stalo`enim glasom-...je morala da ode. Ispri~ala mi je sve i...-sede na zemqu. - Ja sam se slo`ila, ako je za utehu. A nije, {to bi ti bilo uteha-ovo posledwe promrmqa sebi u bluzu.
Onda nervozno ustade, napravi krug oko sebe, pogleda predeo, procewiva~ki, kao da planira da ga kupi, a onda nastavi:
-Rekla je da joj je `ao {to nije oti{la ranije. Ali nije mogla. Mnogo te je volela, zna{-pogleda ga, a on obori pogled. -Ostavila ti je ovo pismo. Ka`e da ga je napisala davno, ali da nije imala srca da ti ga da.
Izvadi iz xepa preklopqen list belog papira i pru`i mu. On ga uze, zavrte ga u ruci, kao da mu odmerava te`inu. Onda se podi`e i polako, bez {taka odskakuta do obale jezera. Sede na travu i otvori list.
Voqeni Igi,
`ao mi je zbog svega {to ti se desilo u posledwe vreme i znaj, za to sam kriva ja, a ne ti. Jer, kao {to si malo~as i sam primetio, ja posedujem izvesne mo}i. Nezaslu`eno, bez vlastite `eqe, one su se po~ele buditi u meni jo{ dok sam bila sasvim mala. Ne znam kako se to javilo u meni. Po~ela sam kao i svi drugi, upoznavala sam qude, ose}ala kada su raspolo`eni a kada quti, znala sam kako se ose}aju u kojoj situaciji. Ali, to kod obi~nih qudi ostaje na tome. Kod mene se nastavilo daqe. Umela sam da pogodim {ta imaju u xepu, {ta }e slede}e re}i i ko zove kada zvoni telefon. Kada bih nekoga dobro upoznala, znala bih koje karte ima u rukama i {ta }e pasti na kockici koju baca.
Ali, te svoje mo}i sam se pla{ila i o woj sam }utala. Jednom sam pokazala svojoj najboqoj drugarici {ta umem i ostala sam bez drugarice. Po~ela je da me gleda druga~ije, da me izbegava i pri~a o meni da sam ve{tica i druge stvari. Na svu sre}u, niko joj nije verovao, a ja sam morala da nau~im da strogo ~uvam svoju tajnu.Jedino sam imala poverewa prema svom bratu, koji je umeo da }uti.
Iako sam se trudila da ih zanemarim i ne upra`wavam, one su se razvijale same od sebe. Dobila sam sposobnost da osetim bolest unutar ~oveka, da iskqu~ujem i ukqu~ujem ure|aje bez dodira ili upravqa~a, iskqu~ivo snagom svoje voqe. Nau~ila sam i da pomeram stvari bez dodira.
Na `alost upra`wavawe ovih mo}i lo{e uti~e na qude koji su stalno oko mene. Znam da se brat uvek `alio da ga boli glava svaki put, kada bih, na wegovo insistirawe, pomerala stvari po ku}i. Ali, mislila sam da se to de{ava samo kada bih upra`wavala ove mo}i. Me|utim, kada si slomio nogu, setila sam se da je i Jovan tako|e imao prelom (ruke dodu{e). Onda sam povezala: on je ve} od petnaeste morao da nosi nao~ari. Rano je po~eo da gubi kosu i sada je, kao {to si video na ven~awu, sasvim }elav. Sabralas sam dva i dva i shvatila daja, to jest ono {to je u meni stalno uti~e na qude, bilo da radim ne{to posebno ili ne. ^ak i kada spavam. Jovan je nastradao jer je puno vremena kao de~ak provodio sa mnom u ku}i i bio je u sobi do moje. Ti si stradao jer si `iveo sa mnom.
Od kada ti se desila ta povreda noge shvatila sam da moram da odem-za tvoje dobro. Ali, nisam imala snage. Ti si tako divan i pun `ubavi i `ivota.
(^ak i onako o~ajan, Igor je u neverici, pro~itav{i ove re~i, podigao obrve i napu}io usne. Nije o sebi razmi{qao na taj na~in).
Znala sam sve, pa ipak nisam mogla da odem. Negde u sebi sam se nadala da }e sve pro}i, da }e zla kob prestati, ali u dubini du{e sam znala da ne}e. Ne mogu vi{e da obmawujem sebe a tebi, iz dana u dan, kradem `ivot. Odlazim. Ne tra`i me.
Voli te, Joja.
Ispod teksta stajao je mali post scriptum. Sve`e napisan, u `urbi, jedva ~itqiv.
P.S.
Jutros, kada se dogodilo ono sa fewerom, shvatila sam da moram da izaberem: ili }u oti}i, ili }u ostati i praviti se kao da se ni{ta nije dogodilo.
Ja odlazim! Ovo je boqe za oboje. @ao mi je i izvini zbog svega. Ako budem mogla, nazva}u te.
Voli te, Jovana.
"Ovo je..."-pogleda u papir-"...ovo je jako lo{e."
Nije znao {ta da radi. Obuze ga malodu{nost. Nije mogao ni da se pomeri.
Malo kasnije, Slava mu je pomogla da sredi i zatvori ku}u. Zatim ga je odvezla do stana. Nisu mnogo pri~ali usput, niti uop{te, te ve~eri. ^ak ni narednih dana. Slava je dolazila, vodila svoje monologe o sivilu `ivota i patqivim qudskim du{ama, poku{avala je da ga otvori, ali uzalud.
Poku{ao je da prona|e Jovanu na poslu i kod porodice. Napustila je sve. Vi{e nije `ivela u Sivku. svojima je rekla da Igoru ne govore gde je i da mu prenesu da }e mu se uskoro javiti. On je, }ute}i, u sebi, pekao svoju bol.
Slavi se, tokom jedne od nebrojenih poseta, otela jedna misao o Jovani, kada je {etaju}i po stanu i pri~aju}i vi{e sa sobom nego sa wim, ugledala Jovaninu sliku koja je i daqe stajala u vitrini, pored slike Igorovih roditeqa i sestre.
-^udo jedno-uzdahnula je Slava. -Toliko dugo, a da ne primetim, da ne posumwam, makar!
-[ta to?-upita Igor di`u}i pogled sa monitora. -Ah...zlog duha!-uzviknu, poku{avaju}i da se na{ali.
-Pa zezaj se ti koliko ho}e{. Ali, ona je, na kraju krajeva, htela ne htela, ipak zao duh!
Igor se uozbiqi i izgovori ne{to do ~ega je do{ao u jednoj od onih slabo odspavanih no}i posle Jovaninog odlaska.
-Draga Slavo, to da li je zlo ona zato {to tako uti~e na qude, ili je zlo to {to qudi nisu otporni na wu-samo je pitawe aspekta.
-Asp...{t...~ega?-malo se mu~ila oko ovog odgovora. A i Igor je ispri~ao to brzo, ne ostavqaju}i joj vremena da shvati.
-Stvar gledi{ta. Zavisi od toga sa koje strane gleda{ na stvar.
-Hmm....da-klimnu ona gledaju}i u sliku.
-Od toga zavisi {ta je zlo.
-Daaa...-razvu~e ona sabiraju}i misli.
-U stvari, mo`da je svaki ~ovek za nekoga poguban. Svako je za nekoga ubica-re~e ovo i stavi ta~ku na kraju svog teksta.

VELJKO LADJEVAC
_________________
Docekaj me osmehom... ...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
lepa_S



Pridružio: 17 Avg 2006
Poruke: 924
Lokacija: ch

PorukaPoslao: Uto Mar 04, 2008 7:56 pm    Naslov: Re: KRATKE PRICE - VELJKO LADJEVAC Odgovoriti sa citatom

USKI TROTOAR...


Zoran, Du{an, Marko i ^aslav, odnosno, Zoki, Dule, Maks i ^ale studirali su zajedno ekonomiju u Sivku. Nisu se upoznali na fakultetu, ve} u pivnici-kao pravi studenti. U stvari, ^aslav i Du{an su se znali od ranije i dolazili su posle predavawa do pivnice Ferije. Bilo je to jednostavno mesto pod gradskim betonom, ukra{eno drvetom i ciglom i nameweno upravo studentima. Sasvim irelevantno za ovu pri~u, ali pomenu}u da je matori vlasnik ~esto upoznaju}i bruco{e imao obi~aj da ka`e kako je jedino pametno {to je na studijama ekonomije nau~io bilo to da se u blizini fakulteta ne nalazi pivnica. Diplomirav{i, otvorio je sam jednu (upravo Ferije), od kapitala koji je dobio prodav{i vo}wake u rodnom kraju.
Pivnica je ubrzo za`ivela, postav{i kultno mesto za mnoge studente, a tokom niza godina postojawa, postala je i mesto koga su se biv{i studenti rado se}ali i oisivali ga svojim potomcima, budu}im studentima i konzumentima.
U Feriji su se odr`avale razne svetkovine. Po~etak i kraj semestra, bruco{ijade, apsolvenske `urke, polo`eni ispiti, diplomirawa, pa i magistrature, zatim ro|endani, godi{wice veza, kao i godi{wice raskida (u ovom slu~aju slavqenici su sedeli za odvojenim stolovima).
Osim ovih, mawe vi{e zvani~nih pijanki, de{avale su se i neke vi{e diskretne, privatne: iznenadna smrt nekog poliiti~ara, ro|endani ubijenih diktatora, gubqewe nevinosti (kao i drugo i tre}e gubqewe nevinosti), pijanke u ~ast plavu{a, glupih, ali lepo gra|enih mu{karaca, u ~ast guze nove asistentiwe, ali i asistenta, itd.
Zoki, Dule, Maks i ^aslav (u nastavku-ekipa), nisu voleli fudbal, niti da mnogo pri~aju o devojkama, ali su voleli da pri~aju o filmovima, koje su zajedno prepri~avali i analizirali. Osim toga, imali su sli~an smisao za humor kada bi se napili, zasnovan na jezi~kim dosko~icama, dvosmislenostima, i gre{kama u komunikaciji. Na primer, razgovor bi tekao ovako:
Maks: Ju~e sam pri~ao sa jednim tipom o...
^ale: [to je samo po sebi gre{ka...
Dule: [to s tipom ~ove~e...?
Maks: ...on je strip autor...
^ale: Skida se, a jo{ je i autor...
Dule: [to s tipom ~ove~e...?
Zoki: Ja to ne razumem...
Maks: Ne ozbiqno. Crta, ba{ treba da odem da vidim {ta radi.
Dule: ide{ mu na crtu?
Onda bi najedanput po~eli ozbiqnu fazu razgovora.
^ale: Da. Pa, to je super stvar. [ta crta? Mislim kakav strip?
Zoki: Ne znam. Od tih stripova, samo klasi~nu mitologiju priznajem kao originalnu temu. Ostale...
Maks: Mmmm...ovo je ne{to SF.
Razgovor bi jedno vreme tekao ozbiqno, a onda bi odjednom ponovo skliznuo u komiku.
Dule:...Da, definitvno. Sla`em se. Neke `ene u stripovima su mi eroti~nije nego prave. Nego, ovaj...{to s tipom ~ove~e?
Maks:Ha-ha! Jebi ga. Nestra{ica riba...
Zoki: Nemoj mene da gleda{. Ja se ne skidam. Nisam strip autor.
^ale: [ta? Spava{ obu~en?
Zoki: Ma, da. Sa sve ~arapama.
Dule: [to? Da odbije{ agresore? Kao {to je ovaj?
I tako su se razgovori sli~ni ovom odvijali skoro svakog dana. ekipa se vremenom potpuno uhodala. Navikli su jedni na druge, na svoje teme i ritam svojih razgovora. Prido{lice su se sve te`e uklapale u wihovo dru{tvo. Vremenom, oni su postali kao sekta. Imali bi svoj sto u pozadini za kojim bi sedeli, pri~ali bi pri~e koje su svima delovale kao ispirawe mozga, a;i su istovremeno nekom ~udnom harizom delovali na druge, naro~ito na devojke, da, bar s vremena na vreme sednu za wihov sto i ne u~estvuju}i, sede sa wima, piju, slu{aju i zajedno se smeju svakoj originalnoj dosko~ici.
Tako su im prolazile godine studija. Postav{i apsolventi dobili su vi{e na zna~aju, wihova skupqawa i sedeqke su postale op{te mesto `ivota studenata ekonomskog fakulteta. Svi studenti su znali za wih, upoznavali su ih na ispitima i predavawima na koja su oni i daqe odlazili, razgovarali sa profesorima gotovo na ravnoj nozi ({to je jedna od privilegija apsolvenata), bili su gotovo drski i cini~ni u odbrani svojih teza. Tu, na fakuletu, iznosili su svoja lo{a mi{qewa o nekim profesorima (naro~ito novim) i sve mla|e studente su po~eli da gledaju sa visine, jedva odgovaraju}i na wihova pitawa.
U feriji, gotovo svi su, ulaze}i, gledali u pravcu wihovog stola, za kojim je uvek, kada su bili tu, sedeo jo{ neko, ko bi pijackuji}i pi}e slu{ao razgovor koji su vodili.
Najboqi opis toga kako je vreme koje je proticalo uticalo na wih sastoji se u dve re~i-rastu}a uobra`enost.

***

A sad moram na kratko prekinuti pri~u o dru{tvu i pomenuti jednu va`nu stvar. Du{an je bio rodom iz Latara, jednog od ve}ih gradova zapadnog dela republike.Tamo je imao roditeqe i ne{to rodbine, me|u kojima se izdvajao stric kome je bio qubimac me|u mla|om rodbinom. Stric Mihailo imao je u to vreme oko ~etrdesetak godina, bio je o`ewen, ali nije imao dece. Zbog toga je jako voleo Du{ana, za koga su govorili da je po fizionomiji bli`i stricu nego ocu, naro~ito ako bi poredili Du{anov izgled sa slikama wegovog oca i strica iz mla|ih dana.
Stric se bavio jednom neobi~nom profesijom-dr`ao je kafanu sa tombolom. U periodu velike ekonomske krize posao je cvetao. Osiroma{eni gra|ani, svesni toga da veliki novac nikada ne}e zaraditi radom, posvetili su se kockawu. Kafana je bila puna i to ne samo vikend danima. Bubaw sa lopticama se vrteo donose}i nekolicini povremeno visoke dobitke i vlasniku male, ali sigurne i konstantne. Mihajlo se o`enio i od novca kupio jednu staru gospodsku ku}u na periferiji, preseliv{i se iz stambenog bloka ~uvenog po tu~ama, pijan~ewu na trotoaru i porodi~nom nasiqu. Sve ove navike su sa sobom donosili siroma{ni sezonski radnici sa istoka koji su, u sve ve}em broju ostajali u Latarima preko cele godine.
Period ekonomskog oporavka za veliku ve}inu je zna~io stabilizaciju i napredak. Ali ne i za Mihaila. Qudi su sve vi{e radili, a sve mawe imali vremena za igre na sre}u. Radnim danima posao je bio sve lo{iji. Nagrade su postale slabije, pa je posao postao jo{ lo{iji. Vikend je omogu}avao neku zaradu, ali taman toliko da zadovoqi Mihajlove porodi~ne potrebe, bez mogu}nosti daqeg napredovawa.
Dodu{e, nije privredni oporavak zemqe sam po sebi doneo lo{u pro|u kafani. Istina je bila da se Mihajlo malo umorio od tog posla, hteo je da radi ne{to jednostavno, obi~no. Sve mu je vi{e smetalo da ostaje do u sitne sate u kafani. Tako|e, malo je ulagao u weno renovirawe i modernizovawe, au gradu su se, u me|uvremenu, pojavili nove tombole, koje su, svojim luksuzom i poslovno{}u postale ozbiqna konkurencija. Mihajlovo mesto je jedno vreme `ivelo od stare slave, a onda je po~elo da gubi i najvernije mu{terije, koje su odane kocki vi{e nego wemu, krenule na mesta gde su dobici bili ve}i.
U vreme kada je Du{an apsolvirao, stric se spremao da zatvori mesto i sa porodicom otputuje u inostranstvo, gde mu se, iznenada, ukazala prilika da radi sa jednim porodi~nim prijateqem sezonski posao vezan za ugradwu prozora u stanove i ku}e koji su imali neki novi roletna-mehanizam. Na taj na~in je Mihajlo pretendovao da sam postane za nekoga do{qak i ponudi nekom budu}em, konzervativnom, etnocentri~nom gra}aninu motiv da se seli na periferiju.
-Nemoj da prodaje{ kafanu. Daj je meni-rekao mu je Du{an jednom prilikom, vi{e u {ali nego zobiqno.
Stric se odu{evio idejom. Kafana mu se, iz nostalgi~nih razloga, nije prodavala. Isto tako mu je bila odbojna ideja da je pokloni svom bratu. Znao je da on nije za taj posao i da }e je zatvoriti ili prodati ~im mu ugleda le|a. Ali pokloniti je voqenom brati}u...to je bilo ne samo podno{qivo, ve} idelno. Video je sebe u wemu i nije mogao da smisli boqi na~in da mu u `ivotu pomogne da ne{to zapo~ne, nego da mu ponudi posao za koji je, pored svega, jo{ uvek bilo nade.
Sredio je sve papire, uzeo Du{ana za ruku i odveo ga u sud gde mu je poklonio, kako je rekao "novi po~etak". Dule je bio odu{evqen ovim poklonom, ne toliko zbog posla sa tombolom, koji ga nije posebno privla~io, koliko zbog same ~iwenice da sada ima ne{to svoje, {to je samo wegovo i sa ~im mo`e da raspola`e po svom naho|ewu. Kada osobama u dvadeset tre}oj-~etvrtoj, tako ne{to padne sa neba, to mo`e uticati da pomisle kako je `ivot za wih vrlo ru`i~ast.
Ali, nisu svi bili odu{evqeni ovim poklonom. Na primer, Du{anov otac Gavrilo. Kad je saznao za datu transakciju, sav besan je upao u kafanu i napao Mihajla, koji je od dosade, diskretno, iz prikrajka, poredio koja od dve konobarice ima lep{e grudi.
-Ho}e{ sina da mi upropasti{? Da li si iole normalan? Do{ao, pri~a kako }e da napusti fakultet i da po~ne da vodi kafanu. Kafanu, eeej! Kafanu!-govorio je udaraju}i se ka`iprstom po ~elu. -Apsolvent ekonomije ho}e da bude kafanxija!
-Jak fakultet-odbrusio je non{alantno stric.-Kojeg god ekonoma sam poznavao bio je sebi~no, samo`ivo |ubre.
-Ko pri~a o ekonomima, idiote jedan?!
-Ja pri~am.
-Ja pri~am o ekonomistima!
-Pa dobro-ravnodu{no slegnu ramenima stric-onda nema ~ega da se pla{i. Dobar je za ovaj posao.
-Kakav posao?! Ti ovo zove{ poslom? Treba da postane pijanac i {valer kao {to si ti? Ne znam kako ona Olga izdr`ava kraj tebe...
-Ko }e razumeti `ene.
-Zahtevam da poni{ti{ taj ugovor. Ako ti je imalo stalo do sinovca...
-Ma, dobar je on. Pusti to. Reci ti meni, {ta misli{, koja od ove dve ima boqe...a?
Tako je sva|a tekla u Gavrilovim napadima i Mihajlovom montiranom nerazumevawu optu`bi. Sve dok Gavrilo kafanu nije nazvao "jazbinom" i "vukojebinom", posle ~ega se Mihajlo isto tako iznervirao i po~eo da psuje tako stra{no, da su prolaznici na ulici ~uv{i sve to, prelazili, bez razmi{qawa, na drugu stranu.
Na kraju je stric izbacio brata napoqe rekav{i mu da je jedina prava vukojebina wegovo osiguravaju}e dru{tvo (Gavrilova firma), gde je jedino {to vaqa bila Marina (generalni sekretar i Gavrilova qubav iz mladosti), ali da su se "i na wu ve} toliko puta popele dbegoluze glavowe, da vi{e ni ona nije ni za {ta!" Ovaj neta~ni podatak je u tom trenutku smislio i izgovorio, samo da bi ga {to vi{e uvredio.
I zaista, sve te preterane i nepotrebne re~i su urodile plodom. Smrtno uvre|eni i jedan i drugi rastali su se tada i nikada vi{e nisu progovorili ni re~.
Dodu{e, pet-{est godina kasnije Mihajlo je ekspresno doputovao avionom iz inostranstva, ~uv{i za Gavrilov tumor, koji se razvio negde unutar wegove lobawe. Zatekao ga je `ivog u gradskoj bolnici, ali bez svesti i mo}i govora. Bilo je kasno za pmirewe.
U svakom slu~aju Du{an je nasledio kafanu, posvetio se woj, sasvim zapostaviv{i studije. Ostala trojica su bila na korak da u~ine isto. Jer, kao {to sam to ve} rekao, postali su uobra`eni. A u toj uobra`enosti, poverovali su da mogu sve, da mogu bez svih i da su iznad svih. Verovali su da su fakultet ve} prevazi{li, ne zavr{iv{i ga. O profesorima su govorili vi{e pe`orativno, nego sa respektom, a studente su smatrali ovcama. Zato su svi pozdravili Du{anov po~etak sa kafanom.
-Da mogu sad da se vratim u vreme kad sam upisivao studije, ne bih ni po~iwao-govorio je Maks.
-Da-potvrdio je ^ale. -Studirawe je...tako imaginarno tro{ewe vremena.
-Sasvim se sla`em-rekao je Zoki. -Radio bih bilo {ta, samo da ne moram vi{e da tro{im vreme na ispite. Od kabineta do kabineta...pri~ao sam vam: na pro{lom ispitu, sedim, vrtim taj tekst koji sam nau~io i razmi{qam o tome kako su im grozne zavese po kabinetima. A profan isto tako, gleda negde kroz mene...
-Pa do|ite da radite sa mnom-predlo`i Dule. -Ulo`ite koliko mo`ete i...da krenemo.
-"Da krenemo u boqu budu}nost"-nazdravi pomalo cini~no Maks, citiraju}i parolu iz predizborne kampawe jedne stranke.
-"Za boqe sutra"-seti se Zoki jedne druge.
-"Za graditeqe i branioce"- ^ale podseti na staru i pomalo zaboravqenu.
Maks se seti jo{ jedne:
-"iza|ite i glasajte za sebe".
Svi ga pogleda{e upitno, jer se ova misao nije uklapala u kontekst.
U tom {aqivom raspolo`ewu zavr{ila se Du{anova opro{tajna pijanka. Ali crv kojeg im je to ve~e ubacio u glavu, uskoro je za`iveo. Zoki, koji je, kao {to smo rekli bio iz istog mesta kao i Dule, prvi se prikqu~io. ^esto je obilazio Du{ana, divio se tome ako se bavi ne~im "tako jednostavnim a tako ispuwavaju}im". Jer, verovao je da studije nepotrebne te{ke, iscrpquju}e i dosadne, pa mu se Du{anov posao ~inio kao ostvarewe snova. Dodu{e, Dule je zaista obnovio lokal. Otac nije hteo da mu da ni prebijene pare, pa se obratio stricu. Kada je on ~uo za to, odmah je pristao da mu da i jedan mali inicijalni kapital. Delom da mu pomogne, delom da iznervira brata. Tako je Du{an dobio novac od Mihajlove prodaje stana nekim isto~wacima koji su u wemu ranije `iveli kao stanari. Du{anu je namerno ostavio ne{to vi{e novca nego {to je mislio da treba, samo da bi {to vi{e ozlojedio i naqutio Gavrila.
Deo novca je ulo`io u adaptaciju prizemqa kafane, gde je potpuno promenio i osavremenio pod i zidove zamewuju}i drvo plo~icama i staru lamperiju i tapete, toplim bojama, uz dora|ene dekorativne gipsane detaqe. Zamenio je dotrajali drveni {ank, anga`uju}i majstore da sazidaju novi, lu~ni, u kamneu i staklu, sa fontanom u predwem delu. Tako|e je uradio neke sitnije svari. Stavio je nova ulazna vrata, kao i reklamu iznad wih, renovirao toalete i posle kra}eg razi{qawa preuredio je sprat, na kome su se nalazila pove}a soba, koja je najpre slu`ila kao ostava za sve i sva{ta, a zatim kao adaptirana soba za jednu radnicu, do{qakiwu u potrazi za boqim poslom. Stric se, jedno ve~e, polupijan, sa`alio nad wenom tu`nom `ivotnom pri~om i obavezao se da }e adaptirati za wu sobu na spratu.
Napomenuo je Du{anu da je ne dira, {to on nije ni hteo po{to mu se plavokosa konobarica dopala. Naro~ito mu se svi|ao wen odlu~ni provokativni hod.
Ali, zbog porodi~nih problema, bio je prinu|en da se iseli iz porodi~ne ku}e. Morao je da joj uskrati gostoprimstvo, nameravaju}i da wenu malu sobu adaptira za sebe.
Sana, tako se zvala konobarica, bila je uvre|ena jer nije ispo{tovao re~ datu stricu, pa je dala otkaz, napustiv{i lokal u`urbano, ali bez previ{e sva|e.
Na spratu se nalazio i jedan zapu{teni toalet, kao i velika "prostorija za proslave i sve~anosti", kako je to ve} pisalo na tabli iznad vrata te prostorije (tablu je Du{an odmah skinuo). Kada je shvatio da ima dovoqno novca da tu veliku prostoriju pretvori u jedan veliki jednosobni stan, {to mu je izgledalo tako neodoqivo umetni~ki, ~ak i aristokratski, bilo je kasno da Sanu vrati natrag, jer je ve} sve stvari iz wene sobe, ukqu~uju}i i krevet koji joj je ujak poklonio, prodao ili razdelio.
Toalet je potpuno obnovio, a na stan je potro{io veliku koli~inu novca, vi{e nego na sve ostalo do tada zajedno.
Ali, nije `alio. Prenev{i svoje stvari iz porodi~ne ku}e, pra}en o~evim nepomagawem i uvredqivim }utawem,zavr{io je, jednom za svagda, sa porodi~nim sva|ama, ogovarawima i tenzijama.
Zoki je, dakle, bio prvi koji se upecao u zajedni~ku mre`u poslovawa. On nije imao novaca. Sve {to je uneo u firmu bio je svoj kompjuter, sa {tampa~em. Time je ujedno postavio standard ostalima. ^aslav je do{ao slede}i donose}i svoj kompjuter i jednu stipendiju, koju je ~uvao na svom ra~unu u banci.
Maks je trebalo da do|e istovremeno kada i ^aslav, ali se zadr`ao na fakultetu pola`u}i dva ispita.
On }e, uz ^aslava, ipak diplomirati dve godine kasnije. Kada je do{ao, preseliv{i se iz Sivka u Latare koji su bili spojeni jednim autoputem od dvesta ~etrdeset kilometa, ^aslav se be{e na kratko vratio u rodno Hakovo. On je, naime, od sve ~etvorice `iveo u najkonzervativnijoj porodici. Nastali su veliki problemi kada se preselio u Latare. Ube|ivawe roditeqa telefonskim putem da }e nastaviti studije, da radi posao koji samo mo`e da mu pomogne, {to se obrazovawa ti~e i da, kao apslolvent vi{e nema obaveza na fakultetu, nije urodilo plodom. Otac je insistirao na tome da do|e i da ga u okr{aju "o~i u o~i" uveri u vaqanost tog posla. To je i u~inio pri tome, uspeo da ubedi roditeqe da }e fakultet zavr{iti u roku od dve godine. Zatim se vratio u Latare.
Prvi problem na koji su nai{li bio je sme{taj. Ali, to je brzo i relativno lako re{eno. Zokiju, naravno, nije trebao stan jer je tu `iveo. ^aslavu su roditeqi, dodu{e tek posle du`eg ube|ivawa, pristali da pla}aju stan, kao {to su to ~inili u Sivku. Naravno, pristali su da mu pla}aju stan dve godine, u toku kojih mora, po dogovoru, da zavr{i studije.
Jedini problem bio je Maks koji je do tada `iveo u studentskom domu i nije imao novaca za zakup stana. Sa roditeqima (majkom i o~uhom) bio je u tradicionalno lo{im odnosima i nije `eleo da tra`i wihovu dodatnu pomo}. Wegov problem je re{io Zoki, primiv{i ga kod sebe u stan. Dobio je sobu wegove starije sestre koja se udala prethodnog leta. Maks se obavezao da }e Zoijevim roditeqima davati skromnu nadoknadu na ime iznajmqivawa sobe.
Tako su svi bili udomqeni i moglo se po~eti sa poslom.
Za sve to vreme wihovog postepenog pristizawa u Latare, Dule je radio punom parom. U po~etku sa puno poleta, {etao je, kupovao, snadbevao kafanu sa svim i sva~im po~ev od {tampanih tombola-tiketa, pa do pi}a, sapuna i toalet papira. ^ak je pomagao i dvema konobaricama. Ali, posle prvog meseca shvatio je da je vo|ewe kafane i lutrije vi{e fizi~ki nego intelektualni posao. Kad su konobarice po~ele da mu tra`e nove krpe, shvatio je da mora da promeni startegiju. Vratio je privla~nu Sanu natrag, daju}i joj ponovo na kori{}ewe sobu na spratu.Ona je lako pristala jer je sobu dobila besplatno, kao i mogu}nost da, sa starim koleginicama, radi ve} uhodan posao. Dule joj je obe}ao i povi{icu. Pomogao joj je da ponovo opremi novu sobu. Ona je na to potro{ila svoju u{te|evinu, a on ne{to preostalog novca.
Da budemo iskreni, Sana ne bi na sve to pristala da joj se gazda nije dopadao. Ona je bila privla~na devojka-ba{ ono {to mu je nedostajalo, a on je bio za wu tako smiren i pametan, {to joj je vi{e prijalo od prostog temperamenta prethodnog gazde, a osim toga sada je sam postao vlasnik, {to mu je, samo po sebi, davalo dodatnu harizmu.
U dogovor oko podele du`nosti, koji su lako postigli, spadalo je i to da ona na sebe preuzme deo posla oko vo|ewa mesta. To se, ina~e, ubrzo ispostavilo kao celokupno vo|ewe posla, naro~ito od trenutka kada su se pojavila ostala trojica iz ~uvene ekipe ekonomista iz Ferija.
Naime, kada se ekipa okupila, postavilo se pitawe koliko ko mo`e da pomogne i kakvu dobit mo`e da o~ekuje. [to se dobiti ti~e, ve} posle prvog meseca se ispostavilo da }e to biti sasvim skroman novac-otprilike toliki da se wime mogu kupiti cipele solidnog kvaliteta. Iako su gosti dolazili i kafana je retko kada bila prazna, izdaci oko odr`avawa i pla}awa radnica i ra~una bili su visoki.
Silom tih prilika, raspodela novca je bila neravnomerna. Najvi{e je zara|ivao Du{an, jer je bio vlasnik i izdr`avao se sam. Zatim je bila Sana, sa najve}om odgovorno{}u. Onda je prvih meseci na tre}em mestu bio Maks, koji je imao sasvim malu pomo} od siroma{nih roditeqa. Igrom slu~aja koji ne mogu ovde opisati upoznao je u kafani jednog vlasnika marketing agencije, koji je tu do{ao da tra`i dozvolu za vr{ewe istra`ivawa toga "koliko gra|ani u~estvuju u igrama na sre}u". On ga je zaposlio i uredno pla}ao. Maks je, za uzvrat, a`urirao statisti~ke podatke u firmi.
Kada se zaposlio, izbrisan je sa zajedni~kog platnog spiska. samim tim, na tre}e i ~etvrto mesto su se probile ostale dve radnice, koje su do tada delile ~etvro i peto. Na petom mestu sada je bio ^ale, a na {estom Zoki, koji je ve} `iveo u gradu, nije pla}ao stan i hranu, pa, dakle, nije imao dodatne tro{kove. Naravno na wega se ne odnosi pore|ewe o kupovini dobrih cipela za platu. Mo`da je mogao sebi da priu{ti sandalelo{ijeg kvaliteta.
Zbog plata se niko nije bunio, osim, povremeno, radnica. Wih ~etvorica su imali samo jedan beskompromisni ciq, koji su odmah ostvarili; `eleli su da imaju svoj sto, u jednom zaba~enom delu kafane, gde mogu da sede i da se igraju re~ima.
Prostorija je bila u obliku slova G. Oni su izabrali jedan sto, recimo, u gorwem desnom uglu tog slova. Odatle se lutrijski bubaw nije video, samim tim, malo ko je pretendovao na to mesto. Mogli su da sede i da, zbrinuti pi}em provode mnogo sati u razgovorima.
A to su i ~inili. Odlu~ili su da se sastaju sredom i subotom. Sredom obi~no u popodnevnim ~asovima, kada bi popili po kafu ili sok(na ra~un ku}e) i sumirali bi utiske o prethodnim danima. U po~etku su najve}a inspiracija bili Maks i ^ale koji su tek upoznavali i grad i imali su najvi{e utisaka.
Maks: upoznao sam jo{ jednog ludog radnika sa istoka. @enu, u stvari.
Zoki: pazi se tih `ena sa istoka. One donose bolesti.
Dule: {ta? Vetrove sa istoka, na primer?
Maks: tra`ila mi je na ulici da joj rasitnim novac. To sam kasno shvatio...
^ale: da, znawe uvek do|e prekasno.
Maks:...mislio sam da prosi...
Dule: pobogu, ~ove~e, ko bi tebe prosio?!
Zoki: luda `ena sa istoka.
Maks:...da mi tra`i pare. Ne{tpo sam opsovao i pro{ao...
^ale: "opsovao i pro{ao". Kakav divan primer socijalizacije.
Maks:...a ona po~ela da psuje zamnom. Pala u vatru. Toliko se uzbudila da je po~ela da pri~a rodnim dijalektom.
Dule: ja kad se uzbudim, uglavnom pri~am nema~ki.
Tako su, otprilike, prolazili divni dani u kafani Hazard. Wihovo u~estvovawe u poslu je bilo simboli~no i parazitsko, sa jednim jedinim doprinosom.
U prvo vreme, kada su svi instalirali svoje ra~unare u tom delu kafane gde su sedeli, sa namerom da sami {tampaju tombola-tikete i da preko wih, vode poslovawe, jedan mladi}, koji je sedeo tu sa dru{tvom, pri{ao je i pitao da li mo`e da po{aqe mejl preko wihovih ra~unara. Tada se u jednoj od te ~etiri mudre glave (zaista neva`no u kojoj), javila ideja o otvarawu internet kluba. Pri~ali su o tome kako bi mogli da pregrade taj deo kafane, da naprave poseban ulaz, kupe jo{ nekoliko kompjutera i stolova za wih, te da tako zapo~nu posao sa internet klubom. Taj dan su se zanimali procenama unosnosti tog posla, razmi{qawa o visini neophodnog ulagawa i roku za koji bi se novac vratio.
Ali, ve} sutradan su bili radi da se odreknu svega i da nastave da rade ono {to i do tada-da pri~aju. Ipak, Dule se anga`ovao za toliko da od{tampa papir sa re~ima INTERNET KLUB i da to zalepi za zid pored ulaznih vrata. Natpis nije bio dugog veka. Posle jedne intervencije finansijske inspekcije, morao je to da skine i baci, jer nisu imali dozvolu za otvarawe.
I tako je ekipa `ivotarila, radila malo ili ni malo, polagala ili padala ispite, dobijala sezonske bolesti, kupovala stvari i {ta sve ve}. I uvek se sastajala. Sredom i subotom.Ako je dru{tvo nekada bilo sujetno, sada je postalo i vi{e od toga. Nekako se ukrutilo u svojoj uobraziqi zna~aja i veli~ine, postalo je nabusito, cini~no i marginalno u odnosu na ceo svet oko sebe. Ili je svet postao mariginalan u odnosu na wih, kako ho}ete. I vremenom sve su vi{e zna~ili jedni drugima. Postali su kao sekta. Imali su posebna pravila `ivota, obla~ewa, poseban do`ivqaj qudi i sveta. Mnogo su zna~ili jedni drugima i nisu bili radi da se rasture, ~ak i kada su imali dobre razloge za to. Bilo da se ukazao posao van grada ili ne{to zbog ~ega bi morali dugo da odsystvuju, odbijali su to glatko. ^ale i Zoki su zavr{ili fakultet i ostali su da rade u Latarima. Zoki se zaposlio kod oca u prodavnici bele tehnike.Maks nije promenio svoj posao kao ni Du{an. ^ale je mewao posao za poslom, na kraju je po~eo da radi u jednoj maloj firmi za kwigovodstvene usluge.
Po ne~emu su zaista li`ili na sektu. Imali su taj jedan zajeni~ki, gotovo misti~ni do`ivqaj sveta, o kome nisu ni govorili, koji se podrazumevao sam po sebi. Kad malo boqe razmislim, prepoznavawe tog pogleda je jedini kriterijum za bilo koga da bude u wihovom dru{tvu. Ali on je tako cini~an, asocijalan i dosledno mra~an da ga nije mogao zadovoqiti niko.
Naro~ito ne wihove `ene. Jer, posle nekoliko godina i one su postale deo wihovih `ivota. Najpre se Du{an o`enio Sanom, konobaricom i zapravo, prvom glavom kafane.
A kad se jedan iz strogo mu{kog dru{tva o`eni onda tome te`e i ostali, jer niko ne `eli da bude sam. Maks se o`enio jednom devojkom sakablovske televizije. Ona je bila otvorena, bu~na, ponekad se ~inilo ~ak i mu{kobawasta. Maks je bio duhovit, pomalo lo{ i bezobrazan prema woj. Izgleda da je to i o~aralo. Zoki je bio najstidqiviji me|u wima kad su devojke u pitawu. O`enio se jednom isto tako stidqivom devojkom iz ku}e preko puta radwe wegovog oca, koju je ~esto posmatrao kroz staklo velikog izloga. Budu}i da je, dakle, to staklo bilo veliko, ona je primetila da je posmatra i...desila se zajedni~ka budu}nost. Posledwi se o`enio ^ale, vlasnicom firme u kojoj je radio. Ona se u me|uvremenu razvela od mu`a kojeg je uzbu|ivala mawe od fudbalskih utakmica i pecawa, a ^aslav se igrom slu~aja na{ao tu kraj we da joj bude oslonac u bolnim danima posle razvoda. Bila je desetak godina starija od wega, ali su wegova visina i izgled starijeg mu{karca tu razliku nivelirali.
Sva ven~awa su proslavqana tu u krugu "sekte". Tu su bili wih ~etvorica, najpre sa jednom devojkom, pa sa dve, sa tri, na kraju s ~etiri. Ali, to su prakti~no bili jedini slu~ajevi da su devojke sedele sa wima.
Nisu im branili da dolaze, ali zasigurno im se nije mnogo dopadao stil wihovih razgovora. Zapravo, svakoj od wih se nije dopadao niko od prijateqa wihovog mu`a i svaka je potajno verovala, da wenog dragog ostala trojica kvare i truju svojiim cinizmom.
Pa i kada su bile tu, sa wima, uvek su pri~ale jedna sa drugom, a sa prijateqima svojih mu`eva po kurtoaziji, taman toliko predusretqivo da ne ostave lo{ utisak. Oni su naravno i u wihovom dru{tvu, pri~ali o svemu, na svoj na~in, samo malo ti{e, sa vi{e osmeha i mawe zlobe i osornosti. Naravno, bez psovki. Nije im se to mnogo dopadalo. Za wih su to bile "sku~ene pri~e" vo|ene pod teretom kompromisa koji je nametalo `ensko prisustvo. Jedva su ~ekali kada }e se sastati ponovo, sami.
Maks: Ah, proklete `ene. Napravi}e neosetqivo drvo od mene.
Zoki: Ja sma ~uo da drve}e ose}a.
Maks: Pa dok ga ne oseku, ose}a.
^ale: ^udna stvar. Mogu da se ose}am neverovatno prijatno kad sam sa wima. Ali nikada slobodno.
Dule: Prijatno? Pih, pa ti si jo{ na medenom mesecu...
Zoki: Ne znam za{to to nazivaju medenim mesecom, kad je dokazano da je mesec mrtav i da nema nikakvog `ivota na wemu. ^ak i ne odaje svetlost, ve} samo reflektuje.
Dule: Pa kako za{to? Zar je dokazano da u braku ima `ivota?
Maks: Da, kao, brak sija?
^ale: da, brak je samo refleksija ne~ije tu|e svetlosti!
Maks: ah, [ekspire, nek te ponovo sastave...
Onda bi nastavili da porede sebe sa zalu|enim astronautima koji poku{avaju da nastane tu planetu, nepotrebno se izla`u}i radijaciji i sli~nim opasnostima.
Dakle, u malom zakqu~ku, ni `ene ni brakovi nisu uspeli da poremete harmoniju wihovog zajedni~kog mu{kog `ivota. Skoro svi su prema `enama imali formalan, konvencionalno topao odnos u kome se znalo {ta se od koga o~ekuje. Bez previ{e uzleta, nada, pa i sre}e, ovi brakovi su i{li u pravcu u kome idu svi takvi monotoni konvecionalni brakovi: ka dosadnoj starosti.
Svi, osim mo`da Maksa. On je, od `enidbe, postao podeqena li~nost. Sa prijateqima hladan, cini~an i krut a kod ku}e sa `enom ne`an, nasmejan i iskren, koliko je to bilo mogu}e. U kafani se pravio hladnim mu{kim gospodarem ku}e, a u samoj toj ku}i bio je obi~an i dobar. Nije on bio od onih koji se pred drugima zanose veli~inom i zna~ajem koji imaju za `ivot svoje `ene, a pred wom ostaju hladni i daleki iz ube|enosti ili, ~ak straha da ona tu wihovu gadnu ulogu ne}e prihvatiti ili odobriti. Ne! To su ~inili ostala trojica. Za razliku od wih, on je zaista voleo svoju `enu. A voleo je i svoje prijateqe i jezi~ki performansi koje je izvodio sa wima ~inili su ga zaista vrednijim, u sopstenim o~ima. Zato je od wih krio ono {to je zaista ose}ao prema Anabeli (ime supruge, prim. aut.). Kada su pri~ali o bezna~ajnosti `enskog roda u celini-slagao se. Kada su govorili o tupavosti institucije braka, slgao se. Kada su govorili da osim seksa ni u braku nema ni{ta vredno-ponovo bi se slo`io. I onda bi poku{ao da promeni temu.
A ku}ibi negirao svojim postupcima sve ono s ~ime se verbalno slo`io sa prijateqima.
U svakom slu~aju ni Maks ne bi bio spreman da prizna da wegova `ena ima presudniji uticaj na wegov `ivot od wegovih prijateqa. Mo`da pribli`an, pola-pola u najboqem slu~aju, ali, sigurno da je crpeo podjednako snagu iz braka i iz ekipe. I bio je zadovoqan. Nije `eleo da tu ne{to mnogo mewa.
Me|utim, promene su neminovne. I ako neku veliku promenu u wihovom `ivotu nije mogla da u~ini nijedna od tih `ena, morao je to u~initi jedan mu{karac. On se pojavio hronolo{ki godinu i po dana posle Du{anovog ven~awa. Maks se tako|e ve} bio o`enio, Zoki je govorio o skorijem datumu, a mu` ^alove kasnije supruge i{ao je na svoja posledwa pecawa u toku braka.
Sana je tada bila u poodmakloj trudno}i i morala je da prekine posao, izla`u}i Du{ana stresu jer je postojao rizik da }e sada ponovo morati on da radi. Da bi to izbegao, zaposlio je radnika. Sana se sa tim slo`ila, jer nije bila uverena da bi Dule uop{te taj posao radio kako treba. Sama se obavezala da me|u poznanicima prona|e nekoga ko bi je zamenio do poro|aja i neko vreme posle toga.
Sve poznanice koje bi mogle da rade taj posao su bile zauzete. Na kraju je pozvala jenog svog ro|aka, tako|e sa istoka, koji je bio tu u gradu i konobarisao u jednom no}nom klubu. Rekla je Du{anu da ne}e znati (~itaj hteti) sve sam da radi, ali da }e biti pod wenom stalnom prismotrom i komandom. On se slo`io.
Ro|ak je do{ao i predstavio se. Imao je neko ~udno ime koje je po~iwalo na M. Neprakti~no, te{ko za izgovor i ru`no za slu{awe. Odmah je zatra`io da ga zovu Mita i u budu}e je retko kada pomiwao svoje pravo ime. Jedino bi ga, glasno i bez gre{ke izgovarala Sana, kada bi zbog ne~eg bila quta na wega.
Imao je izra`en isto~wa~ki naglasak. Zbog toga se Du{an odmah namr{tio kada ga je upoznao. Taj naglasak, koji mu se kod Sane ~inio `enstven,kod wega je bio provincijski i previ{e narodski. Uz to je govorio jako glasno i svi su se slo`ili sa Zokijem kada ga je uporedio sa babama koje su, sa jeseni, dolazile iz isto~nih sela i prodavale vo}e na pijaci.
Jasno je da se nikome u ekipi nije dopao, a nije se mnogo svideo ni konobaricama. Moglo se naslutiti da ga ni Sana nije ubrajala me|u omiqene ro|ake, ali ga je tolerisala jer nije imala izbora. Jedino su ga voleli pijani gosti kraj kojih bi voleo da sedne uz poziv ili ne, itaju}i ih zaa zdravqe uz {iroki de~a~ki osmeh. Onda bi po~iwao da pri~a, glasnije nego {to treba o svemu {to je interesovalo doti~nog pijanog gosta. Oni ga nisu mnogo slu{ali. Samo su voleli to {to je neko kraj wih pijanih bio rad da sedne i razgovara. Vaqda su se tako ose}ali vrednijima.
Mita se, dakle, najpre nije dopao Du{anu, a ubrzo ni ostatku ekipe. To je bilo jasno od po~etka. Voleo je, ako je bio dokon, da sedne za sto do wihovog, sam, da slu{a o ~emu pri~aju, da se smeje zajedno sa wima, preglasno i napadno, da se ume{a u razgovor i skrene ga na neku svoju temu.
Najpre su ga ignorisali. Smatrali su da }e sam shvatiti kako je suvi{an. Ali on je u tom pogledu bio poput naivnog deteta. Nije prime}ivao pre}utno odbijawe i bojkot. Kada su shvatili da on ne odustaje od stalnog ometawa wihove privatne komunikacije, po~eli su eksplicitnije da mu stavqaju do znawa da smeta. Tako bi Du{an, ~im bi se ume{ao u razgovor, imao obi~aj da tra`i od wega da zameni pepeqare. Ako on to ne bi uradio, neko od preostale trojice, naru~io bi pi}e. Pri tome, {ta god bi naru~ivali, uvek bi uz pi}e tra`ili i kafe, jer su shvatili da mu one oduzimaju najvi{e vremena i da }e ga, na taj na~in, najdu`e udaqiti od stola.
Ali i to je bilo samo prelazno re{ewe. Morali su da smisle na~in da mu se odlu~nije suprotstave. A nisu znali kako. Osim da ga uvrede. A na to se niko nije usu|ivao. Ne zbog Mite, ve} zbog ostalih iz ekipe. Jer, u razgovoru je bio priznat samo hladni, cini~ni ratio. Niko od wih nije voleo iracionalne postupke, previ{e emotivno obojene, makar i u pozitivnom smislu, a kamoli napada besa i prostakluka. Oni su se pona{ali kao ro|ene aristokrate i niko nije `eleo da obavi prqavi posao telohraniteqa.
Me|utim, jedno ve~e su se uz pri~u zapili. Popili su dosta alkohola i mnogo kafa. Prvo zbog sebe, a drugo zbog Mite. I onda se on, po zna koji put, ume{ao u razgovor. Stao je pored wihovog stola, dodao ne{to, a onda po~eo da se smeje vlastitim re~ima. Tada je kona~no odreagovao Zoki.
Zoki: Dosta bre, vi{e ~ove~e! Dosta! Idi negde, skloni se, ne mogu da slu{am vi{e tebe i tvoje blebetawe.
Onda je Du{an, jednostavno prasnuo, jer je uvek sebe do`ivqavao kao doma}ina tu u kafani i bilo mu je nedopustivo da neko tako iznervira prijateqa tu, na wegovom terenu.
Du{an: E stvarno ne zna{ za meru! Hajde skloni se odavde. Odmah! Ili }u da zovem Sanu da si|e, pa }e{ da vidi{!
Onda se ume{ao i ^ale poku{avaju}i da malo smiri strasti.
^ale: E, stvarno...idi bre radi ne{to. Idi na|e neku prostitutku, dobij neku bolest od we i zanimaj se le~ewem.
Maks nije rekao ni{ta. Samo je gledao u Mitu i odmahivao glavom, u neverici.
A on je gledao prenera`eno, stoje}i kao ukopan. Nije znao {ta da ka`e. Bio je zbuwen, a ne uvre|en ili pogo|en napadom.
Mita: Ali, ja `elim da budem sa vama. Vi ste ovde jedini pametni.
Ovo je izgovrio tako naivnim i iskrenim glasom, da su svi odmah omek{ali.
I od rtog dana, kao da su se dogovorili, pustali su ga da sedi za stolom pored i da ne{to povremeno prokomentari{e, a on se, u znak zahvalnosti, kontrolisao kada su komentari i smeh bili u pitawu-govorio je mawe, a smejao se ti{e.
Me|utim, pojavila se jedna nova mana kod Mite, koja je ekipu istovremeno nervirala i zasmejavala. Naime, da bi im bio malo bli`i, makar samo prividno obrazovaniji, pametniji i sofisticiraniji, Mita je po~eo da koristi stru~ne termine.
To nije bio problem sam po sebi. Sama ekipa je koristila mnogo stru~nih izraza. Svako je imao neke omiqene re~i, koje su slu`ile gotovo kao li~ni pe~at u razgovoru. Zapravo, svi su voleli da imaju neke svoje termine i kada bi neko po~eo da upotrebqava neku takvu re~, ostali su se trudili da je koriste {to mawe, a on {to vi{e. Tako je Zoki imao obi~aj da ne{to nazove "vol{ebnim". Zato su ostala trojica govorili o "tajanstvenom" ili "misterioznom". ^ale je ~esto upotrebqavao re~ "degutantno", "manuelno", ostali su govorili o "neukusu", o "ru~nom, primitivnom, prostom". Maks je ~esto koristio medicinske termine:akutno-hroni~no, leprozno, letalno, hiperaktivno, metastaza i sl. Dule je stru~ne izraze koristio uglavnom samo kada pri~a o politici. To su bile re~i kao: liberalno-konzervativno, struktuirano, klasno-besklasno, suvereno, totalitarno i sl.
Za sva ova imena drugi su nalazili zamene, ili su ih upotrebqavali u ograni~enoj meri.
Nesretni Mita je ~uo kakve re~i koriste, primetio je da ih jedino oni u kafani izgovaraju, pa je zakqu~io da su ba{ one to obele`je wihove pameti i ono {to ih izdvaja od drugih. Tako je po~eo da ih koristi. To jest da poku{ava da ih koristi.I to ne zato {to je svesno hteo da ih podra`ava. On im se jednostavno divio, kao {to je to otvoreno priznao. [to se ti~e stru~nih izraza, naprosto nije odoleo i po~eo je da ih koristi.
Problemi su bili u tome {to ih je upotrebqavao ili u neta~nom izgovoru, ili na pogre{nom mestu.
Tako je pogre{no jednog starijeg pijanca koji je stalno dolazio, nazvao "kolonijalnim" umesto "kolokvijalnim". Ekipi je zatim rekao kako je pro~itao u nekakvim novinama uputstvo kako da mu{karci primete da li devojke "fintiraju" orgazam. Za po{tara je rekao da ima "melankoholi~ne" o~i, a vrhunac je bio kada je, poku{avaju}i da ohrabri umorne konobarice na kraju jedne ve~eri rekao da im treba dati orden "jer radite Metuzalemski posao" (umesto " Sizifovski").
Ekipa se ponekad neobuzdano smejala wegovim opaskama. Neretko su ih i koristili kada su mu se obra}ali. Tako mu je Dule govorio da po{aqe jednog od Metuzalema, da proveri kako je Sana koja je le`ala na spratu.
Ponekad su mu se suprotstavqali. ^aleta je naro~ito nerviralo wegovo izvitoperavawe re~i "fantasti~no i briqantno"koje je, ina~e, sam voleo da upotrebqava. Mita je te re~i skra}ivao i upotrebqavao ih `argonski: "fantastik" i "briqant". ^ale je jednog dana do{ao i u kesi doneo jednu kwigu (Re~nik stru~nih termina) i jednu malu plasti~nu kutijicu. Kada je Mita pri{ao stolu izvadio je prvo kwigu.
^ale: E vidi{, ovo je briqantna kwiga.
A onda je izvadio kutijicu.
^ale: A ovo je briqantin.
Poklonio mu je oboje.
Sam Mita je primetio da, za razliku od upadica i smeha koje su dru{tvu bile nepodno{qive, wegova uglavnom neprecizna upotreba ovih termina nailazi na izvesne pozitivne reakcije. Nisu ga bojkotovali, ~ak je ponekad uspevao da ih nasmeje svojim re~ima. U`ivao je izvesnu grotesknu popularnost. Nije mario za to {to su i daqe pri~ali sa podsmehom o wemu, {to su mu dobacivali i blago ga provocirali svojim komentarima. Va`no mu je bilo da su obra}ali pa`wu na wega, da vi{e nije bilo smrknutih lica i o{trog odbacivawa.
Zaista, na jedan pervertiran na~in, on je postao deo velikog dru{tva. Velika ~etvorka je, kao {to ste mo`da primetili, veoma striktna i surova i po pitawu posmatra~a, a kamoli u~esnika u wihovim seansama. Ali, istina je bila da su oni, u izvesnom smislu, iscrpili svoje teme. Latari su bili relativno mali grad. U wemu su qudi `iveli svoje male `ivote, bez velikih pretenzija. Naravno, hedonisti~ke po mogu}stvu. O takvim `ivotima se moglo pri~ati samo tra~a radi.
I ba{ kada su osetili da nezaustavqivo tonu u taj memqivi `ivotni hedonizam, koji razara sva bitna opredeqewa, nai{ao je Mita. Kao da je bio pozvan, on je u~inio da proradi britka sabqa wihovog op{tekriti~kog mi{qewa.
Sve u svemu, za wih je bio poput zajedni~kog pajaca. Neko koga su mogli da odbace i ponize u svakom trenutku. Ali to nisu ~inili, jer ih je wegovo prisustvo zabavqalo i pomalo inspirisalo.
Pa ipak, vi{e su u wemu videli klovna nego pravog ~oveka. Utoliko je za sve bilo prava novost kada je klovn objavio da se o`enio.
On nije ni{ta spomenuo. Da je hteo, spomenuo bi bar u nekoj od svojih lo{ih {ala. Dru{tvo ~ak nije ni znalo da Mita ima devojku. Nisu ni razmi{qali o tome, ali da ih je neko pitao, sigurno bi dali neku sarkasti~nu opasku o vezi"{arlatana i braka". Verovatno bi Dule rekao:"brak je te`ak i normalnima", ^ale bi dodao:"da, ba{ kao {to je i smrt mu~na i za zdravog ~oveka, a kamoli za hroni~no bolesnog". Zoki bi gadqivo pogledao u plafon, a Maks bi malo zakqu~ke ubla`io re~enicom:"Brak je zlo. Ali, svako ko ga izbegne nekako ispadne sme{an".
Ali, oovaj razgovor se nije odigrao. Mnogo sli~nih jeste, ali ba{ ovaj, povodom Mitine `enidbe, povodom "upokojavawa" jo{ jednog mladog bi}a-ne.
Za{to? Zbog toga {to ih je on, na sebi svojstven na~in iznenadio i oni nisu mogli da odreaguju onako kako je wima svojstveno.
Mita je te subote do{ao i za wihov sto doneo ~etiri piva koja nisu naru~ili. Spustio je poslu`avnik, skinuo krpu sa ramena i po~eo da tera jednu mu{icu. Ako ne{to nije podnosio u kafani, to su bile muve koje su ponekad pratile sladuwavi poslu`avnik. Oni su prekinuli razgovor i zagledali se u pi}e.
-A {ta je to?-upita Dule.
Mita presta da mlatara krpom i rasporedi fla{e po stolu.
-^astim, o`enio sam se-re~e svojim punim, veselim glasom.
Oni se pogleda{e. On raporedi i ~a{e, uze poslu`avnik, pogleda nervozno iznad glave tra`e}i muvu. Zatim pogleda u Dula, mr{te}i se.
-Mislim da bi plafon trebalo okre~iti.
To je bilo sve {to je rekao. Zatim je oti{ao i te ve~eri vi{e nije prilazio wihovom stolu.
Maks: Zanimqivo...
Zoki: Sva{ta.
Dule i ^ale nisu ni{ta rekli, ve} su svaki sa sebi svojstvenim izrazom ~u|ewa ispratili Mitu koji se udaqavao ka {anku.
Maks: Ko bi rekao...?
Zoki: Zar je neka nesre}nica spala na ovog {arlatana...?
^ale:De-de, ne}emo tako. O pokojniku sve najlep{e.
Podi`e fla{u. To u~ini{e i ostali. Kucnu{e se, proli{e malo na pod za pokoj du{e i tako napravi{e pomen Mitinom braku.
I to je bilo otprilike sve. Ubudu}e, Mita je svoj brak retko pomiwao.
Osim u tri veoma zanimqiva slu~aja. Sva tri su se ticala neodoqivih bra~nih prevara. Prvi put, Mita je sedeo za svojim stolom do dru{tva i listao novine. Ve~e je bilo ki{ovito, jesewe, kafana skoro prazna, pa je mogao sebi pru`iti malo odmora. Neko iz dru{tva je pomenuo kako se pojam prevare defini{e uglavnom zavisno od sistema vrednosti koje ~ovek usvaja. Kao primer je poslu`ila bra~na prevara, koja postoji za monogamistu, ali ne i za bigamistu, tj. za wega ima druga~iji oblik.
Mita je po~eo da slu{a pa`qivije i posle nekoliko trenutaka je dodao:
-Ja varam svoju `enu.To je rekao rutinski, bez emocije, kao da je pitao gosta: - @elite li jo{ ne{to?
Dru{tvo ga je pogledalo upitno. On je nastavio da ~ita novine.Niko ga nije ni{ta pitao i nastavili su sa svojim razgovorom.
Slede}i put, Mita je sedeo na istoj stolici, pio ~aj i ~itao novine. Padao je sneg. Kad se dru{tvo diglo da krene (svi sem Duleta, jer on nije i{ao nigde), Maks je ubacio krilaticu za rastanak.
Maks: Hajdemo svojim `enama. Zima je vreme za seks i ostale prazni~ne igre.
On je zaista `eleo da vidi svoju suprugu, za razliku od ostale trojice, koji ili nisu `eleli ili nisu znali da li `ele ili ne. Zato je ovo rekao pomalo emotivnim glasom, gotovo ne`no, {to je izazvalo pa`wu i upitni pogled ostatka grupe. Maks se ugrize za jezik. Na wegovu sre}u, taj neprijatni trenutak je pokrio Mita, sa jednom od svojih opaski.
Mita: [ta }e ti `ena da te greje? Zato slu`e kom{inice!
Dru{tvo se nasmeja. Maksu laknu.
Dule:kakvu ti kom{inicu ima{, nesre}no-potentni ~ove~e?
Mita: Ba{ dobru. Lepu, sa oblinama, udovicu. Uz to jako dobru. Ima dobru du{u.
Dru{tvo se glasno nasmeja. Bilo je jako sme{na naivnost sa kojom je Mita govorio o tome, za razliku od ve}ine drugih mu`eva koji o svojim vanbra~nim avanturama govore sa nekim pakosnimponosom. Sa druge strane, sama situacija u kojoj Mita hvali karakter svoje qubavnice, bila je sme{na.
^ale: Ha-ha. Pa, kako ti to? Ka`e{ `eni: "idem da kresnem udovicu", a ona ka`e: "va`i qubavi, vidimo se. Pazi se. Nemoj da joj iskvari{ du{u." A?
Stajali su iznad wega, pa`qivo ga posmatraju}i. O~igledno je za wih bio rasadnik iznena|ewa. Mita oseti da je u centru pa`we. Gotovo se zacrveneo, dok je obja{wavao {ta i kako ~ini.
Mita: Ma, ne ka`em ja woj ni{ta. Samo ka`em: odoh ja da pro{etam. Tu u mojoj zgradi su sve moji zemqaci, sa istoka.
Zoki: i udovica?
Mita: da.
Maks: udovica sa istoka... izovori ovo zmi{qeno gledaju}i u plafon. Svi su na trenutak sli{ali kako te re~i odjekuju. Bila je to jedna od onih stvari koje Mita kod wih nije razumeo. Da se ne bi zbunio, nastavi da govori.
Mita: ja tako obi|em celu zgradu. Sve zemqake. Pa i Ezi.
Pogledali su se, mr{te}i se. Bilo je to jo{ jedno isto~no ime koje nisu voleli.
Mita: a ponekad ona do|e kod mene. Kad Meja nije tu.
Opet se namr{ti{e.
^ale: Dve `ene? Umre}e{ ti mlad...
Dok je ovo govorio ^ale ga je nekoliko puta ute{no udario po ramenu. Posle toga, dru{tvo se razi{lo.
Tre}i put je verovatno bio najupe~atqiviji. Bio je po~etak prole}a. Mita je sedeo na svom mestu. Dru{tvo je polemisalo o ne~emu. Pio je alkohol.
U jednom trenutku razgovor zamre i Dule pogleda unaokolo. ^ekalo se da neko zapo~ne novu temu. Spazi Mitu koji je sasvim odsutno, nekako gadqivo gledao u pod. Nagiwao je polako svoje pi}e, ponovo odsutno. Misli su mu bile negde drugde.
Dule: [ta je Mito?Problemi?
Ostatak dru{tva pogleda ka susednom stolu. A on, nije ni podigao pogled sa poda. Samo je nestalo kiselog izraza lica i pojavila sa hladna maska rezigniranog ~oveka.
Zoki: da nije udovica trudna? Da ne}e da rodi udov~e?
Mita: Sve su iste...
Razvla~io je dok je govorio. Shvati{e da je ve} prili~no popio.
^ale: nije te vaqda ostavila qubavnica?
On odmahnu glavom.
Maks: zna~i, `ena?
Maks sporo klimnu glavom, pokazuju}i svoju ogor~enost.
Mita:da me bar ostavi, da znam na ~emu sam.
Pogleda{a se me|usobno. On nije dizao pogled sa poda. O~igledno, ose}ao se jako depresivno.
Zoki: pa, {ta ti radi ta ve{tica? Nije vaqda da te tu~e?
Nasmeja{e se. Svi osim Mite.
Mita: vara me.
Kad je ovo izgovorio, zadrhtala mu je brada. Izgledalo je kao da }e zaplakati. To bi verovatno i u~inio da se ekipa nije grohotom nasmejala.
^ale: ha-ha! Izvini, ali ja moram da se smejem.
Dule: i ja. Ha-ha!
Mita se uvre|eno podi`e sa stolice i teatralno se uputi ka {anku.
Maks: ha-ha-ha! Pa ti si lud...pa, TI se kre{e{ sa udovicom. Jo{ je dovodi{ kod sebe u stan kad ti `ena nije tu i sad... ha-ha! Sad...ha-ha!
Zoki:hi-hi! Sad si ti qubomoran...
Mita se okrenu crven u licu. Bio je besan.
Mita: to nije isto. Ona nije isto {to i ja. Ne znate za wu. Ona ume...zna da...uvek je bila svetica, ja nikad nisam bio sVetica...
Ova nesvesna zamena mu{kog i `enskog roda, natera dru{tvo u jo{ ve}i smeh. Pona{ali su se kao da wihova dvorska luda ima najboqu predstavu. On nastavi da pri~a ne{to nepovezano, o~i mu se napuni{e suzama. Po~e da govori isto~wa~kim nare~jem, verovatno da psuje, a zatim se okrenu i besan ode u toalet. To doprine da se i dru{tvo smiri. Pogleda{e se odmahuju}i glavom sa blagim sme{kom, kao da su videli komi~ni ispad kakvog razqu}enog deteta.To ve~e se rasta{e u dobrom raspolo`ewu.

(nastavlja se)
_________________
Docekaj me osmehom... ...


Poslednji izmenio lepa_S dana Uto Mar 04, 2008 8:24 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
lepa_S



Pridružio: 17 Avg 2006
Poruke: 924
Lokacija: ch

PorukaPoslao: Uto Mar 04, 2008 8:23 pm    Naslov: Re: KRATKE PRICE - VELJKO LADJEVAC Odgovoriti sa citatom

NASTAVAK-USKI TROTOAR...


Tragedija se dogodila sedamnaestog avgusta. Negde oko jedan popodne.Ve} oko pola tri stigle su potvrde iz bolnice o smrti. Konobarice su javile Sani, koja je bezuspe{no poku{avala da dobije Dula preko mobilnog telefona. On je sa Zokijem unosio name{taj u wegov novo-iznajmqeni bra~ni stan i nije mogao da se javi jer je telefon ostavio u kamionu. Javio se tek oko ~etiri, iznena|en i zabrinut zbog ~etrnaest propu{tenih poziva od ku}e. Sana mu je uzbu|eno i uplakano odmah saop{tila da je Mita poginuo u saobra}ajnoj nesre}i.
Potreba skoro svakog ~oveka je da ignori{e neo~ekivane, lo{e vesti. Dule se nasmejao i tra`io joj kroz smeh da ponovi {ta je rekla. Znao je tako|e da Mita ne vozi, da do stana ide pe{ke, pa mu je i zbog toga vest o wegovoj smrti zvu~ala kao vic, kao jedna od wegovih lo{ih {ala. Ona mu je ponovila {ta je rekla, obja{wavaju}i mu, onako povezano, pod stresom, {ta se desilo. I {to je du`e slu{ao taj pla~qivi jedva prepoznatqivi glas, Dule je sve vi{e postajao ozbiqan. Ali jo{ uvek nije bio spreman da prihvati to da se Miti ne{to desilo.
Dule: Dolazim! Ne idi nigde!
Zoki je ve} neko vreme stajao pored wega. Bio je zbuwen. Lice wegovog prijateqa bilo je gotovo veselo, a iz telefonske slu{alice do wega je dopirao pla~.
Zoki: [ta se to de{ava? Poziv iz pakla?
Dule: Zamisli, javqaju da je Mita poginuo!
Ovo je, nesvesno, izgovorio gotovo veselo. ^ak ga je i Zoki pogleda ~ude}i se, sa grimasom koja je vi{e od svega govorila: "[ta sad izvodi?"
Ali, kada su do{li u kafanu i kada su videli gu`vu ispred te kada su osetili onu turobnu atmosferu `alosti unutra, poverovali su.
Do ve~eri, cela ekipa je bila tu. Bilo je mnogo drugih prido{lica, stalnih gostiju, kom{ija iz susednog frizerskog salona, kao i iz prodavnice automobilskih komponenti. Svi su stajali, stoje}i pili i pri~ali. Bilo je tiho, bez muzike, bez tombole i bez Mitinih upadica. Ekipa je stajala izdvojeno, pored svog stola. Pijuckali su i pri~ali o onom {to se desilo. Bili su zbuweni i pomalo upla{eni, {to im nikako nije stajalo, pa su izgledali komi~no. Svako se trudio da izgleda hladnokrvno i da normalno pri~a, ali uglavnom su gledali u pod i govorili su kratko, bez ironije i elegancije u izrazu.
[ta se zapravo desilo? To se utvr|ivalo celi dan i ve}inu mozaika su sklopili tek te ve~eri. Ve}inu, jer je mnogo {ta jo{ bilo nejasno. Najverodostijnije, zapravo jedino svedo~anstvo jeste ono dveju konobarica koje su bile sa wim tog popodneva. Sana je bila na spratu, sa bebom. Bio je tu i jedan pijan gost (koji je i sada bio tu i daqe pijan).
Mita ga je primio jer je rekao da ga poznaje, mada je slu`ewe pijanim gostima zabraweno. Ipak, nije hteo da mu da pi}e. Nezadovoqni gost je, najpre, za stolom jeo nekakvu kobasicu koju je izvadio iz xepa, a zatim je zaspao. Probudila ga je tek policija kad je do{la.
Dakle, on nije video ni{ta. Konobarice su posvedo~ile da je Mita sedeo sam na svom mestu. To je bila prva stolica do vrata, uz radijator. Uvek je sedeo tu, osim kada se okupqala ekipa. Gledao je na ulicu. Pona{ao se uobi~ajeno, mada su svi znali da je posledwih mesec dana bio tankih `ivaca. Nervozan i razdra`qiv jer je sumwao u `eninu vernost. ^ak je pasivno sedeo i kad je ekipa bila tu. ]utao je, i retko je slu{ao {ta govore. Sedeo je pored wih vi{e iz navike, nego iz `eqe za slu{awem ragovora.
Sa konobaricama jedva da je kontaktirao, za razliku od ranijih meseci kada je pred wima prosipao svoje erotske dosko~ice, jeftine dodu{e, ali uvek izra`ene sa toliko naivnosti i vere u wihovu vrednost, da su one morale da se smeju.
I prema Sani je promenio odnos. Dodu{e, pona{ao se i daqe snishodqivo prema woj. Ona ga je opomenula, posle Dulove sugestije, da ne sme da pije u kafani i on je to poslu{ao bez pogovora. Bez bunta i mrmqawa, {to je wu iznenadilo. Samo je utu~en seo na svoju stolicu i zagledao se zami{qeno u pod.
Pod mu je ina~e postao omiqeno dru{tvo. I ulica. Kad nije gledao u pod, gledao je na ulicu, kao da o~ekuje da }e videti nekoga.
I zaista, tog dana kao da je nekoga video. Sko~io je sa stolice i besan, po~eo da vi~e. Ne{to na wegovom isto~wa~kom jeziku. Lida, devojka iz tog kraja posvedo~ila je policija i ostalima da je vikao ne{to u stilu: "Kurva! Ne s wom! Rekao samo joj! Kurve!"
Nebitno je, ali zanimqivo jer pomenuti da je na te re~i, pijanac na trenutak podigao glavu sa stola i povikao, istim jezikom: "Jeste! Kurva debela!" a onda je ponovo zaspao.
Marija je pogledala u Mitu koji je kroz prozor gledao na ulicu. Protegla se sa barske stolice i kroz vrata ugledala dve `ene kao na drugoj strani ulaze u taksi. Kad su u{le, Mita je potr~ao napoqe. Iz dva koraka je presko~io uski trotoar i bukvalno sko~io pred crveno-plavi taksi. Konobarice nisu videle sudar, samo su ~ule tresak. Ali sav u`as udarca video je prodavac iz radwe za automobilske delove, koji je dokon, stajao na vratima i gledao prolaznice. Video je i dve `ene koje su ulazile u taksi. Jedna mu se naro~ito dopala.
Policiji je rekao je da ih je video samo sa le|a, da su obe imale crnu kosu i da su izgledale lepo, mada je jedna bila malo starija. Ovo policiji nije ni{ta zna~ilo. Kada je taksi krenuo, prodavac je preko wega pogledao ka kafani. Spazio je Mitu koji je, po wegovim re~ima hteo da pretr~i ulicu. I ~im je stao na asfalt, udario ga je taksi veoma sli~an onome koim su oti{le dve lepe `ene. Po prodav~evoj proceni, udar taksija nije bio jak. Kako je wemu izgledalo, taksi kao da ga nije stvarno ni udario, ve} ga je nekako podigao na haubu, na koju je Mita seo. A onda ga je zbacio sa we, prilikom ko~ewa. Prodavac nije video gde je Mita pao. Misio je da nije ni{ta ozbiqno, {to potvr|uju i wegove re~i da je potr~ao iz prodavnice sa namerom da "konobaru pomogne da ustane".
Pad je videla frizerka koja je radila u salonu neposredno pored kfane. Rade}i dosadni posao brisawa poda od dlaka, gledala je na ulicu. Odjednom, ~ula je tup udar i videla je ~oveka koga "nosi auto". Videla je da auto ko~i i da ~ovek pole}e sa haube na asfalt. Pao je na ivi~wak, odakle su ga pokupila kola hitne pomo}i.
I zaista, po svemu sude}i, udar taksija nije bio stra{an. Ali, avaj, Mita je imao zlu sre}u da je pao glavom i grudima na o{tri ivi~wak, {to je bilo fatalno. Bio je mrtav na licu mesta, ili malo po udaru. Nebitno. Za wega naro~ito. Qudi koji imaju tridesetak godina jo{ uvek `ive za decenije, ne za minute.
Sahrana je bila tri dana kasnije. Za ekipu je to bilo krajwe neprijatna du`nost. Pa ipak su oti{li. U jednom podaqem delu grobqa stajali su wih ~etvorica, Sana i konobarice. Izjavili su sau`e{}e udovici koja je bila pokrivena crnim velom, pa nisu mogli da osmotre weno lice. A to su silno `eleli, sva ~etvorica. Zanimalo ih je ko je ta `ena, koja je pristala da se uda za takvog {arlatana, koja je bila predmet nezdrave qubomore i na kraju, ko je ta fatalna `ena za kojom je potr~ao u smrt. Jer, zakqu~ili su, nema sumwe da je jedna od dve `ene koje su u{le u taksi bila ba{ ona.
Ali, nisu imali sre}e. Osmotrili su je na trenutak pod velom, svaki za sebe. U~inilo im se da ima crnu kosu i sasvim lepo lice. Ali, ni{ta vi{e od toga.
Vratili su se sa sahrane sumorni i bez pri~e. Te sedmice se nisu sastajali jer kafana nije radila.
Ali, ve} slede}e su ponovo bili tu. Pomalo su se pribojavali da }e Mitina smrt poremetiti wihove odnose, ritam wihove dragocene komunikacije. Ali nije. Kada su se susreli, jednostavno su po~eli da pri~aju o ne~em drugom. Mitu vi{e nisu pomiwali. Koristili su princip koji se pokazao uspe{nim u mnogo slu~ajeva kad je ne{to trebalo izbe}i u razgovoru: o tome su }utali.
Ali, ovaj subjekt razgovora pokazao se tvr|im i istrajnijim od ostalih. Wegov duh kao da je bio tu. Neko od wih bi, ponekad pogledao ka stolici na kojoj je Mita imao obi~aj da sedi. Ili bi neko pomenuo jednu od onih kovanica koju je Mita smislio.Ili bi ih Sana podsetila na wega. Ona je, ina~e, posle nemilog doga|aja ponovo po~ela da radi u kafani. Poslovo|a u prizemqu, majka i supruga na spratu.
A verovatno je od svega bila najte`a ti{ina. Ve} sam rekao da je Mita bio dobrodo{la zabavqa~ka figura, jer im je ponekad ponestajalo tema i energije za razgovor, pa im je dodatna injekcija makar obi~ne gluposti bila dragocena. On bi sedeo, ~itao bi novine, primetio bi kada oni du`e }ute i rekao bi ne{to zanimqivo, ne{to {to bi povelo `iv razgovor u nepredvi|enom smeru. Oni su }utali, mu~ili se da ne{to ka`u, a onda bi on ubacio ne{to poput: "po~eo sam da pratim trke pasa", i ~etiri glave bi se budile, pogledale bi se i po~ele bi da ga pitaju, zadirkuju, ili da pri~aju o ne~em drugom, ignori{u}i ga.
Ali, sada wega nije bilo, i dru{tvo je te{ko podnosilo trenutke ti{ine. Susreti i razgovori su dospeli u krizu. I ranije se to doga|alo, ali sada je kriza bila najve}a.
I kao {to svakoj oluji prethodi zati{je, tako je glavnom udarcu za wih prethodio period adaptacije i konsolidacije.
Zaista, posle par meseci, stvari su po~ele da li~e na one od pre. Postali su veseliji, opu{teniji, svi su se potrudili da daju nekakav doprinos dijalogu. ^ak su i{li dotle da su bele`ili u notese teme za razgovor, samo da bi eliminisali one gorke periode ti{ine.
Ali polugodi{wica je donela sa sobom definitivni poraz.
Po~etkom februara, dru{tvo je dobilo neo~ekivani poziv. Telefon je zazvonio, javila se Sana. Vest koju je dobila prenela je Dulu a on ostatku dru{tva. Mitina udovica je `elea da ih vidi. Ostavila je telefon i adresu. Razmi{qali su {ta da u~ine.
Maks: da se javimo, po pozivu?
Dule: Hmm...
Zoki: za{to da ne? Za to slu`e pozivi. Je l'?
^ale: malo je ovo ~udno...
Zoki: a {ta u `ivotu nije ~udno?
Maks: da, naro~ito u Mitinom `ivotu.
Zoki: pa, onda idemo. A?
Dule: hmmm....da.
^ale: Pa, dobro.
Maks: ne znam {ta da obu~em za to. Da li je to deo pomena, idemo li na grobqe?
^ale: ne znam. Obuci...uobi~ajeno.
Zoki: Da, obu}i }emo se standardno.
Dule: Mislim da bi trebalo da se obu~emo sve~ano. Zbog Mite.
Nastala je pauza. Imali su obi~aj da naprave takve duge pauze, koju bi po~eli sa razmi{qawem o datoj temi, a onda bi svi odlutali u misli o svojim `ivotima. Neko bi onda prekinuo }utawe i vratio ih me|u ostale.
^ale: Da, obu}i }emo se sve~ano.
Onda bi se svi brzo ukqu~ili u razgovor.
Zoki: mo`e, mo`e.
Maks:sve {to mo`e bi}e verovatno!
Dakle, obukli su odela, najavili se, kupili vino i oti{li na zadatu adresu.
Bila je to pristojna zgrada, stara, ali renovirana. Materijal oko we odavao je da su radovi jo{ u toku. Popeli su se na peti sprat, do stana broj 37. Pozvonili su.
Poseta je po~ela uobi~ajeno. Udovica je otvorila vrata. Bila je jako lepa, to su sva ~etvorica primetili. Lepa `enska figura za koju se crnina prosto lepila i isticala `enstvenost na jedan neuobi~ajen na~in. Kosa joj je tako|e bila crna i ~inila je wen izgled sasvim skladnim. Uz wu, bled ten je isticao velike zelene o~i koje su u prvi mah nesigurno, a zatim veselo pogledale posetioce.
-Vi ste sigurno Mitini prijateqi iz kafane? Oni klimnu{e u znak slagawa.
Primila ih je u veliku dnevnu sobu opsednutu kwigama. Morali su da sklawaju kwige i pubilkacije sa stolica da bi imali gde da sednu. Gledali su se upitno.
-To ja malo vi{e radim, pa ne sti`em da a`uriram...
-A gde radite?-upita odmah Zoki.
-Na fakultetu. Predajem sociologiju-odgovori odsutno, sla`u}i kwige na sto. Oni se ponovo pogleda{e. Nisu o~ekivali da je Mita bio o`ewen profesorkom. To se definitivno nije uklapalo u wihovu predstavu o wemu. I jo{ ne{to: Ona nije imala isto~wa~ki naglasak. Ni siva~ki. Ne, ve} ba{ latarski.
"Neka na{a"-pomislio je ^ale.
-Ka`u da u ovakvim situacijama samo rad poma`e ~oveku da se ose}a normalno...-dodade spremaju}i po sobi.
Maks, koji je po~eo pa`qivije da posmatra kwige zamalo da odsutno upita: "U kakvim situacijama?" Ali na sre}u, pre pitawa pogleda u wu i crna figura ga podseti. Umesto pitawa, glasno se naka{qa.
Dok kafa nije bila gotova malo su {ta bitno pri~ali. Onako uzgred, dok je raspremala stvari, pitala ih je da li su dugo lutali, kako su se probili kroz sneg i sli~no. Oni su qubazno i detaqno odgovarali na sva pitawa pa`qivo je posmatraju}i. A svaki put kada bi ona zbog ne~ega iza{la iz prostorije, razmenili bi par upitnih pogleda i po~eli bi da osmatrju prostoriju. Nisu ni{ta komentarisali. Pre}utno su odlu~ili (svaki za sebe), da utiske iznesu na sastanku, u kafani. Tako }e imati jednu zanimqivu temu.
Kada je zavr{ila sa poslu`ewem, sede na fotequ ispred wih. Oni svoje stolice okrenu{e ka woj, a Maks koji je ustao da bi razgledao kwige na policama, sede.
-Pa, evo ovako-po~e ona bez mnogo uvijawa-pro{lo je {est meseci od tog nesre}nog doga|aja i ja sam odlu~ila da malo sredim wegove stvari. Sve sam spakovala u kutije, osim...-i tada se prote`e da dohvati ne{to sa stola. Svi su u`ivali u kratkom, diskretnom pogledu na weno telo.
-Osim ovoga!
Pokaza im jednu fasciklu sa papirima. Oni se zagleda{e u prvi ukori~eni list. Maks stavi nao~are, ali bez efekta. Ni{ta nije pisalo.
-A to je?-upita ^ale.
-To su wegove umotvorine. I rukotvorine-re~e smeju}i se. Po~eo je to da pi{e kada je po~eo da radi kod vas. Kafana je va{a?-upita ^ala. On odmahnu glavom i pokaza na Dula. Ona prvo pogleda u Zokija koji je sedeo izme|u wih dvojice. On isto tako pokaza prstom ka Dulu.
-Uglavnom-nastavi ona- meni je rekao da radi kao {ef magacina na aerodromu.
Oni se ponovo pogleda{e. Dule se i nasmeja.-Da i meni je bilo sme{no kad sam saznala. Ne znam za{to je lagao, verovatno zato {to ja radim na fakultetu, a on...-slegnu ramenima. -Gluposti. Saznala sam tek kad su mi javili za nesre}u. @ao mi je ako je on mislio da je to...-prekinu se u pola re~enice i o~i joj se napuni{e suzama. Onda mahnu glavom, nasmeja se i nastavi opu{teno da pri~a daqe. To je jedna od stvari koje `ene izvode tako lako, a mu{karci tako te{ko.
-Da ja nastavim. Pri~ao mi je da ima ~etvoricu kolega koji su jako pametni sa kojima voli da pri~a. Kako je rekao: "Malo su nervozni i bezobrazni, ali pametni".
Nasmeja se citiraju}i Mitine re~i. Oni osta{e ozbiqni.
-I tako je odlu~io da wima, to jest vama, priredi malo iznena|ewe.
Ponovo podi`e fasciklu.
-Odlu~io je da o vama napi{e kwigu! O tome kako vas je do`ivqavao, kako ste se dru`ili, {ta ste pri~ali, bla-bla.... Ima tu i dosta wegovih zapa`awa...U drugom delu...-po~e da lista po fascikli- ...u drugom delu su aforizmi i pesme koje je sam napisao. Ona pru`i papire ka prvome koji je sedeo do we, a to je bio ^ale. Ovaj ih prihvati, po~e rasejano da prelistava, a onda zbuweno dodade fasciklu daqe Zokiju.
-To je jedan primerak. Nadam se da vam nije problem da umno`ite...
-Ne-re~e kratko Dule, na koga je bio red da prelista papire. Kad to u~ini doda ih Maksu a on jednostavno uze fasciklu i stavi je u krilo. Nastavi da gleda u police.
Nastupi ti{ina koja je pretila da postane neprijatna. Ela zato ubaci par re~i:
-Nije lo{e, pro~itala sam. Bila sam jedini ~italac i kriti~ar.
Svi su i daqe }utali i gledali mr{te}i se pred sebe ili u kwige. Ose}ali su se lo{e, jako lo{e. ^ovek koga nisu mnogo po{tovali i sada, posle {est meseci posle smrti nastavio je da ih iznena|uje. I da im pokazuje kakvi su. Bio je o`ewen prelepom, pametnom `enom, napisao je kwigu koju je posvetio wima, ~ak i pesme...
Da su imali lepo mi{qewe o wemu, sve bi bilo druga~ije. Postao bi jo{ ve}i u wihovim o~ima. Ali svi su u Miti videli {arlatana. Sada su bili saterani uz zid ne bi li to po{tovawe iscedili iz sebe, a to ih je ~inilo nervoznim. Jer, zapravo, oni nisu po{tovali nikoga. Osim jedni druge, naravno.
Dakle, bili su nervozni i negde u dubini du{e-qubomorni. Do kraja susreta, sedeli su sa Elom i {krto odgovarali na wena qubazna pitawa. Ona u jednom trenutku ustade i od{eta do prozora, govore}i kako mora "malo da pro{eta-zbog ki~me". Nisu ni{ta upitali u vezi ovoga, pogledali su se kada je ona po{la ka prozoru i podigli su se gotovo istovremeno sa svojih stolica.
Doma}ica se okrenu iznena|ena time {to odlaze.
-A {ta? Vi ve}...?-re~e gledaju}i ih sa iskrenom tugom.
-Da, moramo-re~e Zoki. Imamo ve} dogovoreno...
-Da-re~e-^ale.
Dule klimnu glavom.
A Maks, izre~e ne{to {to }e im promeniti ve~e, mo`emo ~ak re}i i `ivote. Naime, sve vreme je bio obuzet posmatrawem kwiga. I sada je, ustaju}i pogleao u jednu policu ispred sebe. Tu se nalazilo prazno mestu, na samoj sredini pregrade. Jedna kwiga je nedostajala. Bila je izva|ena, na ~itawu, mo`da i poklowena, ko zna. ^ale se zagleda u to prazno, tamno mesto. Bilo je neprozirno, mra~no, no} nastala usled nedostatka. I ne skidaju}i pogled odatle, upita Elu ne{to {to te{ko da je svesno `eleo:
-Da li vam nedostaje?
Da ga je upitala:"[ta?", odgovorio bi iskreno i pomalo naivno: "Kwiga." Ali ona to nije pitala. Na licu joj se odrazi bol. Sumwala je da je wima uop{te stalo do wenog bola, do Mite, do se}awa na wega. Ali sada, kada joj je jedan od wih postavio to pitawe, u~ini{e joj se nekako dra`im, boqim, lep{im. Pomisli da je ta krutost bila samo maska ispod koje oni kriju svoj bol i tu`ne misli.
Po~e da pla~e, da jeca {tavi{e. Oni osta{e u mestu kao ukopani. Maks preblede. Shvati da je sam izazvao ovu neprijatnu situaciju i nije znao {ta sada da u~ini. Trebalo je da joj pri|e, da je zagri, ili bar da joj ka`e nekoliko re~i utehe. Ali, ose}ao je da je to potpuno suprotno wihovoj rigidnoj prirodi. Ba{ to su ose}ali i ostali. Niko nije ni mrdnuo. Samo su stajali, potpuno besmisleno, ne usu|uju}i se da sednu, da joj pri|u, da krenu van. Da u~ine bilo {ta.
Ona se okrenu ka prozoru i nastavi da pla~e. ^vrsta mlada `ena, koja je sa malo suza ispratila supruga koga je zaista volela, obuzdavala je svoju tugu pred svima-rodbinom, prijateqima, kom{ijama. ^ak i pred malom bebom i pred samom sobom. A sada je plakala tu pred neznancima. Prosto se tuga prolila iz we, kao da tek sada nastaje. Nije ni poku{ala da se obuzda. Jecala je bez `eqe da stane. Zaboravila je na wih, ose}ala je samo beskrajnu katarzi~nu bol koja se nije smawivala, uprkos suzama.
To je trajalo nekoliko minuta. Oni su za to vreme stajali, zbuweni, bledi, bez hrabrosti da gledaju u wu ili jedni u druge, bez sau~e{}a i utehe, ali ne ba{ sasvim prazni.
U dubini du{e bili su u`asnuti sobom. Od toga {ta su postali. Od toga koliko su se udaqili od ne~eg tako normalnog kao {to je solidarnost, sau~e{}e i bol. Svako se sebi ~inio ogavnim, a ostala trojica su mu se ~inila jo{ gadnijim.
Majstori re~i, sarkazma i cinizma ostali su nemi. Sposobni da se igraju re~ima kao malo ko, da vode dijaloge na tako originalan i neponovoqiv na~in, bili su sada nesposobni za ne{to tako jednostavno kao {to su par re~i utehe. Ili spu{tawe ruke na rame. Dovoqno je bilo da ka`u: "Bi}e sve u redu.."
Ali nisu rekli ni{ta. I zato je to bio potpuni poraz.
Posle te ve~eri sve se promenilo. Dru{tvo se sastalo jo{ par puta. I svaki put bilo je sve gore. Bili su na rubu me|usobnog optu`ivawa i sva|e. Po~eli su da preska~u sastanke, pojedina~no, pa po dvojica, pa trojica. Na kraju je i Dule po~eo da odlazi iz kafane u vreme skupqawa. Sretali su se retko, uglavnom na ulici, pa i tada bi nastojali da se ne jave jedni drugima. A ako bi im se pogledi sreli pozdravili bi se, razmenili nekoliko kurtoaznih re~i, obe}ali jedan drugome skori susret i nastavili bi daqe bez osvrtawa.
Raskol u dru{tvu i suo~avawe sa vlastitim iskvarenim karakterom uticalo je i na wihove brakove. Zoki se ubrzo razveo, ^ale godinu dana kasnije. Maks je svoju qubav prema `eni u~inio jo{ otvorenijom i ja~om, {to je na prvi pogled u~inio i Dule. Ipak, tonu}i u usamqenost i ne nalaze}i nove prijateqe, odao se alkoholu. Sana ga je, posle tri godine napustila, pa se ponovo vratila, i sada `ive ponovo zajedno. Zvani~no su razvedeni, u stvari zajedno, a u su{tini svako u svom komadu raja i pakla.
Treba podvu}i da se poseta Eli pokazala kao kobna. U trenucima dok su slu{ali wene jecaje, svaki za sebe je optu`ivao ostalu trojicu da su od wega napravili jednu spodobu dostojnu prezira. Ta tiha, neizre~ena optu`ba bila je temeq kasnijeg raspada. Mo`da se sve to ne bi desilo da u gradovima prave {ire trotoare.



Veljko Ladjevac
_________________
Docekaj me osmehom... ...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
lepa_S



Pridružio: 17 Avg 2006
Poruke: 924
Lokacija: ch

PorukaPoslao: Čet Mar 06, 2008 1:48 am    Naslov: Re: KRATKE PRICE - VELJKO LADJEVAC Odgovoriti sa citatom

Ja sam naravno...ODUSEVLJENA!

Lepa

_________________
Docekaj me osmehom... ...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .