POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Umro pesnik Stevan Raičković

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Uto Maj 08, 2007 8:50 am    Naslov: Umro pesnik Stevan Raičković Odgovoriti sa citatom

Umro pesnik Stevan Raičković


Jedan od najvećih srpskih pesnika ,akademik Stevan Raičković preminuo je na Đurđevdan u Beogradu.
Za šest decenija apsolutne posvećenosti poeziji,Stevan Raičković je ostao tvrdokorno svoj,asketski predan i veran svom izvornom lirskom nadahnuću,od prvih stihova objavljenih 1945.godine do najnovijih pesama u poslednjoj zbirci *Fascikla 1999/2000*.Obraćajući se ,gotovo sa dubokom pobožnošću,suncu ,vodi,zemlji,travkama i drvetima,mravima i lišću Raičković je stvorio poeziju koja je njegova najdublja religija.Njegov mit.Njegova metafizika.On je sav u poeziji,i kad želi da se skrije i kad želi da se do poslednjeg daha iskaže.
Stevan Raičković je uspeo da klasičnim lirskim sredstvima i tradicionalnim oblicima pevanja ostvari poeziju modernog stvaralačkog koncepta i savremenog lirskog senzibiliteta.U tom smislu njegova poezija,u svim njenim razudjenim rukavcima,predstavlja jedan od najblistavijih trijumfa lirskog principa i lirskog osećanja sveta i života.
Raičković je razbio već ustaljene zablude književne kritike da je vezani i rimovani stih arhaičan i prevazidjen,a tkz. slobodni stih nov i moderan.ništa pogrešnije od takvog shvatanja.Poput Disa,Dučića,Rakića,Pandurovića,Raičković je upravo vezanom i rimovanom stihu ostvario moderan pesnički govor.Uz *Koru* Vaska Pope i *87 pesama* Miodraga Pavlovića njegova *Kamena uspavanka* čini trougaoni temelj modernog srpskog pesništva.

Raičković poseduje jednu retku sposobnost:da o jednostavnim stvarima i dogadjajima govori lirski složeno,kao što,s druge strane, najsloženijim idejama i teškim sadržajima uspeva da obezbedi jednostavan,ali savršen lirski izraz.Tu sposobnost da neobično učini običnim,a obično neobičnim,imaju zaista samo veliki liričari.


Slobodan Rakitić *Politika* 8.05.2007.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Sre Maj 09, 2007 7:59 am    Naslov: Pesme - Stevan Raičković Odgovoriti sa citatom

Dvojnik


On nema oči-al me vavek gleda.
Ima za mene uvek reč nemuštu.
On prvi šane onu miso suštu
Od koje bežim ko od vatre,leda.

Kad podjem za njim-osvanem sred blata.
Strašno me drži,a neima šake.
Il me pušta nebu pod oblake,
A kad padam-on me ne prihvata.

Zbog njega ćutim danima ko mutav
I nosim suvu stenu iznad vode
A sam se pravim-prazan,lak i plutav.

Kad reč zaustim-ja umesto eha
Naježen čekam da me sveg izbode
Slomljeno staklo njegovoga smeha.



Put u ravnicu


O dugo nam treperi pred okom
Put dug i žut od jare.
Sa strane:samo trske i bare
Sa žabljim i gušterskim skokom.

Mi idemo pomno kroz sve to,
A slutimo:žita,raži
Hlad,neku ljubav bez laži,
Neki cvet,nešto sveto.

O znamo i još šta nas čeka
Na putu kroz ovo leto:
Prah,neko zaspalo pseto.

I-možda:bulka daleka.
O znamo mi ,znamo,znamo,
Al ipak koračamo.


Nebo


U toj dubini
Plavoj
I bez ruba
Tražio sam,odavno,
Goluba.
Al sve što se iznad diglo
Nestalo je.
Gore su još samo plave boje.
Tražiću ga još po krugu
Vrtoglavom:
Makar oči izgubio
Sam
U plavom.



Stevan Raičković
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Sre Maj 09, 2007 8:57 am    Naslov: Pesme- Stevan Raičković Odgovoriti sa citatom

Molitva ili epitaf


Kad znam
Već dobro
Da niko ne leči boljku
Koju sam od rodjenja
Poneo u gorkoj vazi:
Neka me trave
Bar jednom
Zaklope u svoju školjku,
Da budem kao na dnu
Nečega
Što prolazi.



Daleko


Ima jedan vetar koji kosu ne rastura
I grane ne povija,
Nego, samo tako,dodje odnekuda
I u nama jednu misao pokrene
I zašumi,meko:
Da postoji nešto od nas sasvim daleko.




* * *




Dve ptice nada mnom kruže ko pijane
U pustom vazduhu bez ijedne grane.

Mora da su pile za vazdušnim stolom
Ispunjene plavim nepoznatim bolom.

Da l to zastadoše kraj vazdušne klupe
Da podele stvari i da hrabrost skupe?

I dok sad odlaze svaka svome kraju:
U mojoj su pesmi skupa,a ne znaju.



* * *


Jutarnja nas svetlost kao truba budi:
Mi stupamo iz sna - u svet drugih ljudi.

U budnoj se glavi još koji tren dimi
Odsanjana vatra gde smo bili i mi.

Izlazimo zatim medju ljude,tiho:
Prvi nas je pogled ko lišće zanjiho.

Već nas buka dana kao hajka steže.
Gle:poslednje ptice iz nas nekud beže.

Navlačimo oklop:vitezi bez stega
Kreću prazna srca preko dnevnog brega.

Mrak nas, pesmo,nadje gde smo bolno stali:
Brojimo u nama mrtve što su pali.



Stevan Raičković
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .