POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Zaboravljena pesnikinja- Danica Marković/1879-1932/

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> NAJDRAŽA PESMA
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pet Nov 13, 2009 11:10 am    Naslov: Zaboravljena pesnikinja- Danica Marković/1879-1932/ Odgovoriti sa citatom

GALIUM VERUM /IVANJSKO CVEĆE/


Kleknuh u polju široku,pred cvetom
Što nosi ime tvoje,uvek drago;
Vetrić je svojim donosio letom
Mirisa šumskih jednodušje blago.

Nemadoh snage,da uskinem cveta,
I sagoh glavu nad njegovim strukom,
A,kao vapaj podzemnoga sveta,
Zajeca vetar pomamnim fijukom...

Vetar me hladni do kostiju probi
Na toplom suncu vedrog letnjeg dana.
...Al sliku tamnu moje mračne kobi
Odagna odjek klika razdragana:

To seljančica,u šarenu ruhu,
S rukama punim ivanjskoga cveća,
Gazeći travu i strnjiku suhu,
Rasu se jato duž reda drveća.

Vetar umuče pred obesnom klikom!
Ja pružih ruke ka veseloj četi.
I sklopih oči pred šarenom slikom,
Ištući samo sveže rukoveti.

Svi se koraci upraviše k meni.
Sliše se reči u nejasne zvuke.
I kao cvrkut ptičica maleni,
Sliše se reči u nejsne zvuke.

Sagledah cveća ruke svoje pune!
Na uzburkane pritisnuh ga grudi!
Kletva se diže,da udes prokune,
I mračnu kletvu što skovše ljudi!


/odlomak//
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pet Nov 13, 2009 3:18 pm    Naslov: REZIGNACIJA - DANICA MARKOVIĆ Odgovoriti sa citatom

Сутон се прикрада у дворану глуху
Где је некад мека звонила канцона,
на умору дана у јесењем руху;
Из даљине тамне звук допире звона,
Где дуж реке мутне још чупкају крда
Докле магла пада повр венца брда.

Кола нека шкрипе по каљавом путу;
По голоме поду пламен слике шара;
Клавир немо стоји у тамноме куту;
Ватра оштрим звуком у пећи пуцкара.
Док теј у чајнику једнолико струји,
Полумртвих муха рој на окну зуји.

Седећи крај пећи,закашљем се кашто-
Може бити ради једнодушја само-
А поглед се вине,не знам ни ја зашто,
Преко реке,путу,дуж ливаде тамо,
Где увело лишће растурено жути,
Једнолико теку досадни минути...

Без реда и везе мисли ми крстаре
Кроз уморну главу...Свећу ваљало је
Ужећи на гробљу,из навике старе;
У оку ми сузе залеђене стоје...
И,док небом трне осмејак Церере,
У души ми бруји тужно"miserere"

Ја у срцу чиним умрлима помен.
Ту је гробље моје,место небу ближе,
Где сахрањен лежи за споменом спомен,
Ту кандило гори:вечности се диже
Песмом кад из срца,надземном топлотом,
А с њим душа кружи над празним животом.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pon Nov 16, 2009 1:58 pm    Naslov: DANICA MARKOVIĆ - BIOGRAFIJA Odgovoriti sa citatom

Danici Marković je mesto u našoj umetničkoj poeziji obezbeđeno jednom zasvagda,jer su joj pesnički talenat priznali još njeni savremenici,a docnija vremena nisu mogla,niti su pokušavala da ospore taj sud.Pre nje su mnoge naše žene pisale stihove i zbogtoga bile svrstane u književnice,ali je to sve bilo bledo i vodnjikavo bezlično i slabo.Sem Drage Dejanović-iza koje je ostalo nešto dobrih stihova koji govore o iskrenom i snažnom osećanju-sve te naše pesnikinje pisale su površno ili nategnuto čak i onda kad su pisale stihove za decu,pa su zato i zaboravljene.Sasvim je drugačiji slučaj Danice Marković čiji su stihovi uneli jednu jednu novu notu u našu žensku poeziju.Njeni stihovi su veoma lični,a ujedno su predstavljali isasvim otvorene ispovesti,pa je u to vreme valjalo imati veliku smelost objaviti ih pod punim potpisom.Ona je u svojim stihovima uglavnom uvek govorila o sebi,i to ne bez uzbuđenja,da ne kažemo i negodovanja na život,ali sve što je imala da kaže o sebi umela je da kaže umetnički,i to sa vrlo mnogo ukusa i na veoma ženstven način.Njena pesma"GAllium verum/Ivanjsko cveće/dokaz je o tome koliko je ona mogla da se izdigne u životnom zanosu ljubavnoga i lirskog osećanja,a da pri tome ipak ostane čista kao vestalka,ljupka kao žena i otmena kao pesnikinja.Bogdan Popović je tu pesmu morao da stavi u svoju čuvenu "Antologiju" tako da je ona jedina žena-autor koja je ušla u tu strogo odabranu zbirku!Posle ovog priznanja mnogi su se pitali ko je ta žena,gde živi,kakva je to duša,gde se skriva od očiju javnosti i zašto.I zaista,malo je talentovanih žena koje su tako nečujno prošle kroz život kao ona!Izgledalo je da ta fina liričarka i nema biografije.Pravljene su razne pretpostavke i nagađanja,pokušavalo se narazne načine da se objasni taj fenomen.Pričalo se da je u sirotinji,govorilo se da je osobenjak,da je nesrećna i da uopšte ne voli svet.Njen lični život ostao je nepoznat,iako je čak i jedna Isidora Sekulić pokušavala da je upozna,da joj se približi,kako bi napisala nešto prisno i toplo o toj diskretnoj ličnosti i finoj pesnikinji svoje epohe.Ali su one bile dve sasvim različite žene i različite duše.isidora nije mogla da shvati Danicu Marković.One su bile dva sveta...

Ovde ćemo pokušati da u glavnim crtama damo biografiju Danice Marković,da makar ovlašno skiciramo njen portret i izvučemo iz nepoznatosti tu našu spisateljku,koja je dugo živela/i umrla/u Beogradu nepoznata mnogim svojim savremenicima.Bila je to jedna omanja osoba,slabe konstitucije i nežnog zdravlja,laka i živahna u svojim pokretima,razgovorna ili priodna bez afektacija,neposredna,duhovita/i načitana/,ljubazna,uvek skromna,tiha i otmena.Uistinu,ona nije bila daleko od sirotinje,ali nije bila osobenjak.Objašnjenje zašto se nije pojavljivala na društvenoj sceni leži samo u tome što je imala bračne nevolje i brige za decu i kuću,i što se,zbog slabog zdravlja,možda brzo zamarala.Pa ipak,to sve ne bi smetalo jednoj sujetnoj ženi da izađe iz svog domaćeg okvira,ali Danica Marković/udata Tatić/nije bila filozof,realist i jak čovek.Ona se žrtvovala za svoju decu.Bila je to zaista prava junak-žena i divna kao mati.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pon Nov 16, 2009 2:25 pm    Naslov: nastavak Odgovoriti sa citatom

Rođena je u Čačku avgusta 1879.,jer joj je otac,Joksim Marković,tada tamo služio kao učitelj.Inače,on je bio rodom iz Smederevskog Markovca,dok joj je mati Mileva bila Šumadinka iz Čumića.Ovo poreklo donekle obujašnjava izvesno posebno naglašavanje u njenim stihovima,na koje se čitalac mora da svikne da bi je razumeo.To je onaj mekani glasoudar Pomoravlja,koji je ona primila od oca i kome je donekle ostala verna i u običnom govoru,jer,iako je svršila višu žensku školu u Beogradu,nikad nije govorila beogradski oštro,uvek je sačuvala u svojim naglascima nešto moravski raspevano,toplo i zvučno,malo arhaično i lično...
Posle srednje škole,ona je kao vesela, vedra i lepuškasta devojka studrala godinu-dve filozofiju na Beogradskom univerzitetu,ali je prekinula studije i stupila u službu,želeći valjda da bude nezavisna.Bila je kao neki vaspitač u jednom ženskom internatu,kada je jednog kobnog dana ugledala na prozoru jedne kancelarije nekog mladića koji je bio lep kao neki-španski hidalgo.To je bio njen budući muž,Momčilo Tatić.Ljubav je odmah planula među njima.Mala i ljupka Danica Marković izgubila je pamet...a i Momčilo Tatić nije bio daleko od toga...

Tatići su došli u Beograd iz Bečeja sredinom XIX stoleća.Njihov rodonačelnik Petar bio je advokat.Petar Tatić je pored Momčila,imao još šest sinova i dve kćeri.S vremenom Tatići su u Beogradu postali ugledna kuća,orođena sa raznim starosedelačkim porodicama.Danica Marković se venčala sa Momčilom,koji je po prirodi bio boem a pomalo i bez smisla za kuću i porodicu.On nije smatrao da ima bilo kakvu odgovornost-ni pred sobom ni pred društvom-što se oženio tom nadahnutom ženom.Književno-umetnička strana ličnosti te lepe žene nije ga interesovala.Oni se nisu razumeli,a Danicu nisu razumele ni njene mnoge jetrve i zaove,niti ona njih.Ona je volela francusku književnost-obožavala je Bodlera-svirala na klaviru i padala u muzičke zanose tonući u Šopena.Nikad joj nije bilo dosta onog menueta Padarevskog,koji je uvek mogao da je umiri,volela je engleski parfem"pokošeno seno",književne razgovore,tihe i duge posete,cveće i svoju decu,kao i svoje stihove,pisane jasnim,razgovetnim rukopisom,dok je Tatić voleo druge stvari.Doduše moglo bi se reći da nije lako biti muž jedne pesnikinje ili umetnice uopšte,ali to njega ne pravda,jer ga je ona ludo volela/i njeni najbolji stihovi odnose se na njega/.Najzad ona je njemu rodila i šestoro dece:Milicu,Ljubicu,Maricu,Anđeliju/njenu Ananu/,Petra/Peću/i Slobodana,pa troje sahranila,a srećom umrla pre Peće i Anđelije,da ne dočeka i tu žalost,ali je nadživela muža,koga je žalila,verna mu do smrti,izvinjavajući ga njegovim"mediteranskim" karakterom,latinsko-vlaškim duhom,kao i lepotom zbog koje su joj ga žene preotimale.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pon Nov 16, 2009 3:13 pm    Naslov: **** Odgovoriti sa citatom

Sve je to bio izraz mučeništva i suzdržavanja jedne majke koja zbog dece nije htela da pravi scene od svojih bračnih nesreća...Prvi svetski rat ih je uglavnom razdvojio.Tatić je bio rezervni oficir na solunskom frontu,a ona se nalazila u Prokuplju sa decom bez sredstava.Obratila se bugarskom pesniku Ivanu Vazovu da joj izdejstvuju dozvolu da ode u Beograd,a posredstvom holandske kraljice Vilhelmine dobila je pasoš da putuje za Švajcarsku.Međutim,bugarske vojne vlasti su je maltretirale i držale pod strogim prismotrom,ne davši joj da makne.To ju je skrhalo.

Posle rata,Tatić je 1926.godine ostavio nju i decu,pa je otišao sa drugom ženom.Skitnički duh,on je straćio svoje zdravlje i prilično veliko imanje,da uskoro umre i da joj zavešta samo sirotinju,koju je ona podnosila sa velikim požrtvovanjem.Šta joj je onda ostajalo osim kuhinje i brige za sutrašnjicu?Ona se ipak tešila čitajući većinom istorijske spise ili pišući prozne stvari za "Srpski književni glasnik","Misao","Venac" i "Politiku",primala na duge razgovore Simu Pandurovića i druge ličnosti iz književnog sveta,venula i iščezavala,da 9.jula 1932.umre i ostavi za sobom troje nezbrinute dece,jednu zbirku stihova u izdanju Srpske književne zadruge,nesabrane pripovetke/objavljene tu itamo/i nešto rukopisa,kao i uspomenu jedne hrabre,vedre i ljubazne žene,koja je umela da bude i vesela i nasmejana,iako je teško vukla breme života.

iz knjige "Siluete starog Beograda" Milan Jovanović Stojimirović
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> NAJDRAŽA PESMA Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .