POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Upoznajte članove SKOR-a, Odeljenje Novi Sad
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:24 pm    Naslov: Upoznajte članove SKOR-a, Odeljenje Novi Sad Odgovoriti sa citatom

Lepo je upoznati svoje kolege...
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:26 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ВЕРИЦА ТУРОМАН


ЈЕДИНА МЛАДОСТИ МОЈА

Не одлази од мене, младости моја,
ти што летиш на крилима ветра!
Не напуштај ме, сапутнице моја,
не сад, кад сам у души бескрајно срећна!

Не лети тако, брзином оркана,
успори мало, куда журиш тако?!
Мени је с тобом тако лепо било,
не дам ти да одеш од мене лако!

Колико смо лепоте имале, младости моја,
и колико туга беше мања, кад смо је делиле!
Сачекај мало, није се још остварило све оно,
за чим смо жуделе и што смо желеле!

Сашићу ти кошуљу од свиле, да као лахор будеш
и хаљину саткану од латица ружиних боја,
да ми будеш још лепша и раскошнија,
једина младости моја!

Направићу ти лежај од ружиног дрвета,
закључаћу те златним катанцем и молићу Бога,
да останеш са мном до последњег откуцаја,
овог јединог, лудог срца мога!
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:29 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ДИВНА БИЈЕЛИЋ


ИДЕМ У ГРАД

Идем у један град
У неку земљу
У којој вреди изговорена реч
Дато обећање
Вапај где има одјека
Срећа своје место и време
Град у којем људи ходају
Глава уздигнутих
Без потребе
Да се чистота прља
Идем у град
У ком је искреност врлина
Истина потрепштина
У некој земљи
У којој успомене неће
Будити ружна сећања
У једно наручје
У којем
Неће постојати празнина
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:31 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ДОБРИВОЈЕ ЗЕЧЕВИЋ


МИРКО И СЛАВКА

Мирко је као "клинац", у колони без повратка, стигао у панонску равницу. Населио се у сеоско насеље у близини вароши која и "није била голем варош", заједно са осталим брђанима, са којима није пошла само још и "девојка из Крупе". Тешко му је било без његових брда, иза којих су залазили, час сунце, час месец, на којима му се заустављао поглед а овде сунце и месец се рађају далеко а још даље залазе од места где неко, придошлица или мештанин, стоји и посматра непрегледну равницу. Негде при "крају" равнице "види" румунски границу. Просто не верује.
-`Ајде да играмо "фузбал"! Да видимо докле се котрља лопта по овој равници. Није ово моја Босна! Па неравна, па узбрдо-низбрдо, па никако. Не иде лопта кол`ко год буде јако "дурнута".
И почели су да играју. Дурају лопту код ко стигне. Те напред, те назад. Даљина њеног лета је различита. Зависи ко је "дура". Дође Малиша. Шутну је а она се једва откотрља стотинак метара. Тек да изађе са игралишта. Дође горштај Мркоња и "потјера" лопту десном ногом чак високо "у вис", па поче да се окреће око своје вертикалне осовине а да лети хоризонтално, право у Румунију. Кад пређе границу, успори и поче да се спушта према земљи док не паде на њу. Потрча Малиша да је узме али се испред њега испречи румунски граничар.
-Стоп!-, рече он.
-Чика-милицајац, `оћу лопту.-
-Не може. Питам команду.-, рече "милицајац" и поче да "курбла" ручицом телефона.
Мирко је посматрао сусрет Малише и Румуна и схватио да се овде не може да шета куд ко хоће. Има и границе преко које се не може даље. Џаба ширина кад по њој не сме свуда да се `оди. У Босни тога нема.
Пошто је завршио разговор преко "курблавог" телефона, румунски граничар даде Малиши лопту и рече:
-Нема више! Разуме...?-
Пошто није разумео, Малиша само слеже раменима.
Касније је Мирко објашњавао друговима како је Румунија близу и како може лопта да оде у њу и да је румунски граничари можда не врате. Пошто је ту причу о Румунима често понављао, Мирка назваше "Румун".
Мирко "Румун" је срео врло фину деовојску Славку, учитељицу из суседног села, удаљеног свега петнаестак километара. Дуго се забављао са њом а после прве године студија, ожени се Мирко Славком. Он је често путовао у близину румунске границе, а она је још чешће долазила у Београд, доносила Мирку домаћу храну, прала и пеглела веш и остало. Док је била ту, Мирко је сав блистао и ишли су у биоскоп или шетали Калемегданом. А нашли су времена да позову Миркове колеге на разговор и колаче. Славка је била дивна у понашањи и стално је истицала своју припадност Мирку. Али је наводила и његову припадност њој. И увек би питала:
-Како мој Мирко? Је ли он добар? Мислим, онако...-
Недељом по подне, тужни, раздвајали су се. Она је возом, путовала према Румунији, а он би, замишљен, седео у соби студентског дома и дубоко размишљао. На Факултет је одлазио увек уредан. Обријан. Са кремом после бријања. Намирисан. Лепо испеглан. Изгланцаних ципела. И једини у једној великој групи студената, који је имао и кишобран. По њему је Мирко био јако познат на Факултету. Стално је заборављао тај свој кишобран. Те у студентској мензи, те на неком институту или клиници, где је вежбао. Али, имао је срећу: Увек га је налазио баш на месту где га је он оставио. Хтео је да одустане од ношења али су га молили "цимери":
-Молимо те да стално носиш кишобран. Тада киша засигурно неће да пада.-
И најчешће, тако је и бивало.
Кишобран је заборављао стално али га је сачувао до иза студија. Зна се да је последњи пут свој кишобран тражио у кафани "Маћаш Пинце" у Будимпешти. Наиме, колега из исте групе са наших студија, седео је у "Маћаш Пинцеу" двадесетак минута, када му се иза леђа зачу Мирков глас:
-Е-е, е-е Да нисте овде видели један кишобран?-
Окрену се Ера и виде Мирка.
-Је ли коначно изгубљен?-
-Изгледа да јесте!-, одговори Мирко.
-Е, па, седи да попијемо по једно хладно пиво! После толико година нема твог кишобрана. Купи други. Нов и леп. Онај је био отрцан. Сад си лекар.-
-Имам ја и лепа примања. Купићемо ја и Славка све што нам треба.-
И раздвојише се.
Иначе је Мирко волео да се бави "политиком". И био уверен да му то лако и добро иде од руке. Чак се по мало и шепурио. Али волео је много и да се клади. Садржај клађења је био увек из медицинске струке. Опкладе је, по правилу, губио али би увек, када се оглашавао резултат опкладе, чак и онда када није био у праву, узвикнуо:
-Ето, зар нисам тако рекао?-
При једној врло важној опклади одлучи Јеротије да сваки учесник у опклади, своје мишљење својеручно напише и потпише. И сви су исписали и потписали. Затим је из одговарајуће књиге прочитано решење. Мирко је опет узвикнуо:
-Јесам ли вам рекао!?-
Колега Јеротије му стави под нос оно што је написао и потписао. Он покуњи нос и никада се више није кладио.

*

Мирко је поштовао своју супругу Славку, али је волео да погледа и друге жене. Јеротије га је стално опомињао, претећи да ће то, првом приликом, пренети Славки. И објави Мирко да Славка долази за Први Мај и да остаје неколико дана.
Било је и дружења Славке и Мирка са колегом Јеротијем, у кога је Славка имала пуно поверење. А њу је стално копкала радозналост да ли јој је Мирко одан или није, После дужег запиткивања, Јеротије одлучи да се мало нашали:
-Знаш Славка како је. Он је овде сам, мислим без тебе, па му свашта падне на памет. Мени је врло непријатно да ти ја то причам.-
-Кажи, кажи, молим те!-, нестрпљиво би Славка.
-Па, овај, Мирко стално иде...-
-Куда, куда иде? Кажи Јерко, молим те.-
Мирко је, очекујући да ће Јеротије стварно рећи оно што је претио да ће рећи, стално нервозно шетао по соби и скоро стално викао:
-Не, Јерко, милим те! Нећеш, ваљда, да ме, начисто, упропастиш?-
-Кажи Јерко! Кажи молим те!-, опет ће Славка.
-Не Јерко! Немој никако!-
-Причај, причај!-, насрће Славка.
Јеротије, просто, не може да дође до речи. Ипак, поче, скоро муцајући:
-Мирко стално иде, на Факултет и у град...-
-Тако значи! Док ја радим и гајим децу скоро у туђој држави, он скита по Београду са другим женама.-
-Није тако, Славка, часна партијска реч! Бре, Јеротије, немоја да причаш оно што никад није било.-
-Мирко стало иде...-, наставља Јеротије.
-Не, Јерко, мајке ти!-
-Кажи Јерко, кажи! Кажи све да већ једном знам истину!-, навалила Славка.
-Мирко стално иде...необријан и неиспеглан. Нема смисла!-
Тада је Мирко скочио на Јерка и почео да га грли а онда је и Славка урадила то исто. Сво троје су се слатко смејали. Сада су сви стали на "своје место" и смирили своје сумње.
-Е, како си нас све вукао за нос. Срећом, то је све била шала.-, каже Славка, доносећи из ормара ново паковање колача.
Пошто су појели по неколико колача, Мирко се топло захвали Јерку зато што га није "издао". За све то време Јерко је давао знаке очима да ћути, јер ће Славка да "укапира" ствар. Када је Славка отишла до заједничког купатила, Јерко оштро пребаци Мирку:
-За тебе нисам ништа ружно рекао, али си јој ти све казао. Срећом, није укапирала.
Можда зато што је баш она била "из Босанске Крупе".
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:35 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ДОБРИНКА ОБРОВСКИ-КРАГИЋ


ТРЕЋЕ ДОБА

Ја желим руке твоје,
Лахору су оне сличне,
Да милују моје тело,
То знају, том су вичне.

Док мирише мајска ружа,
Зором славуј кад се јави,
Сунце своје зраке просу,
По тој твојој седој глави.

Да се више волет` не сме,
Да за љубав сад је касно,
Тако мисле деца многа,
Наше је треће доба.

Твоје усне жаром пеку
Као и пре много лета,
Љубав само нама треба
И ништа нам сад не смета.

Моје тело устрептало,
Стреми теби пуним жаром,
Још се надам правој срећи,
Ја на то и имам право.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:40 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ИГОР СТАНКОВИЋ – ЗМАЈ ВРАЊСКИ


ОСТАНИ РЕКЛА ЈЕ

Хеј! Мој телефон и даље исто звони.
А и глас с друге стране познат ми је.
Ја...признајем, изненађен.
Њен глас,
благо узнемирен.
Можда што ме дуго чула није,
ил` што је нашла снаге позвати ме.
Разговор полупразан,
Формалан?
И то је то...
Сада живи у другом граду.
Пред њеним сам вратима. Звоним.
Мушка свилена пиџама.
Погледом је скидам
Њен стас.
Вештичји!
Покрети птичји, баршунасти.
Сваки поглед прорачунава.
Не, нимало се није променила.
Косовска краљица...
Каже да је срећна.
Има сапутника.
Нуди ми вино, каже, да буде фино.
Зашто?
Љубим је дивље...мрак!
Дан и ноћ, брак!
Кожа, јаук, баук,
укус јагоде, мирис босиљка,
грч, сласт, страст, сласт.
У тишини чујем оправдање
у облику уздаха.
Не воли га,
стеже јаче.
Не воли га, он је навика.
Гризе дубље.
Крик...крвави траг на леђима.
А онда ме гура од себе.
Не могу с тобом, не осећам ништа.
А седи насред језера. Лаже.
Устајем. Одустајем.
Остани, рекла је.
Поступио си исправно.
Остани, рекла је.
Дуго је прошло откад самном ниси био.
Седи да попијемо, к`о другови се испричамо.
Већ сам на вратима био,
кад рекла је да глуми,
и да јој је криво што не може да оствари
оно што науми...
Небо је звездано.
А пада киша.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:44 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ЈАСНА ЂУКИЋ


КАП У ОГЛЕДАЛУ

Устао је,
још снена постеља
сећала га је на прошлу ноћ.
Звао је име своје кроз зору,
преплашено му лице угасну под рукама
-није га било.
Час
уман и смео,
створио је себе песмама,
постајао цвет, кућа и шума
на чудесном пејзажу времена...
Он је постао.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:50 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ЈОВАН МИХАЈИЛО


ВИНОЗОРЈЕ

Црвено вино црвена зора
црвена кора винове лозе
и бело вино и вино розе.
Вино не вара вино опија
вино је мелем вино нам прија
вино нас храбри кад спава драга
чашица вина враћа се снага.
Вино и буре и златни дуд
попијеш чашу правиш се луд.
Чокот и грозд срцу је драг
вино је маг кад се светкује
вино опија и песме брује.
Наздрави куме наточи вина
срцу милина кад грожђе руди
с вином се живи с вином се луди.
За литру вина литру песама
богиња вина богиња дама.
Чаше се ломе румена лица
румено вино душу голица.
Са чашом вина боље се спава
са чашом вина ведрија глава.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:53 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ЉУБИЦА ВУКОВ ДАВЧИК


РАСКИД

Ублажава разговор
искрен и благ
као на почетку

Почетак је крај емоција
и бола

Бол ублажава речима
на папир стављене

Стави руку на срце
помилуј
потапши га за утеху

Утеха су жал и жаљење
за њом која нестаје

Нестаје као пена
отвореног
попијеног шампањца

Шампањац је тајна
просуте траве

Трава је постеља љубави
угажена временом трајања

Трајање је заустављено раскидом
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:56 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

НЕРА ЛЕГАЦ РИКИЋ


СЕЋАЊА

Сећања навиру
и као да поново имам седамнаест
и волим те.

Каа бих могла
вратити време
многе бих ствари другачије стекла.

Дозволила не бих да одеш
и никад "НЕ" ти рекла не бих.

Желела бих да време вратим
у загрљају да седим твом
у топлој руци твојој
моја опет да буде.

У Дунавском парку,
с тобом, на нашој клупи
усред зиме,
чезнем за временом тим.

Хоћу, опет, да сан твоје сунце,
твоја љубав и твоје све.

Пуста жеља обавија ме.

Опрости!

Знам одавно је немогуће.

Знам да имамо нове животе,
друге
у којима смо се нашли.

Ја, ипак, још увек
тражим негде твоје очи,
јер ти и ја срећу смо
имали.

Крива сам!
Признајем!

Од тог признања немамо ништа.
Жалим због себе, тебе, због нас.
Пустила сам те
кад сам те највише хтела.

Извини.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 12:58 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

ПЕТАР КЕКОВИЋ


ФИЗИКА

Чудно ти је моје стање
Равномерно убрзање.
Добро је да нисам матор
Тако млад, а изолатор.

Лево, десно, немам куда
Мала ми је амлитуда.
Не волим ја људе лење,
А највише мрзим трење.

Просто презирем мук,
Чујем ултра звук ,
Ал кад изгубим тон
Осећам се ко дигитрон.

Таласне дужине мале
Угледам се на кристале
И правим кораке лаке
Док гледам гама зраке.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 1:01 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

РАЈИЦА ДРАГИЋЕВИЋ



ОДЕ ОТАЦ
(Славко Драгићевић, 1926 - 1993)

1.

те ноћи
уочи одласка
у разломљен ми сан провири жуто паче
носећи смрт у кљуну
и двапут каза «куку»

послато од онога који све види чује и зна
мени ровитом и неуком
да штогод пре времена јави

мали поштар оденут у жуто
на кукавичјем ми језику
разговетно каза шта ће бити
а ја га ето доцкан схватих
кад живот се стиша
и сведе на тачку
што се на крају свега стави

2.

оде отац
а предели осташе да звече
у којима сенка његова престаде да се
миче
косовина мланча студеница
увлака лука вилипов лаз
та станишта подупирао је
дахом шкрипом и грмљавом
због њега су заправо измишљена
и смештена ту
да их погледом и кораком премерава

кад живот исцури
кад из њих нечујно отклизи
остане нешто да се њише
да трепери и зелени у ваздуху
изнад грања изнад лишћа изнад трава

3.


оде отац
а живот његов остаде у мени
да се отима измиче кобеља
да се мигољи згушњава и слеже
док се сведе док се из њега
сушто зрно не издвоји
којим се свако време свака прошлост
свака пропаст с вечношћу веже

док ћуте и дрме голе гране
с муком за стабло приковане
снујући зелене дане
док се нит живота зачепа и корен пусти
душа се његова негде свија у нигдини
као рој пчела кад се од матице отме
кад се над видиком успиње и кружи
циљајући грану дебло дом свој нови
што ће мир топлину и радост небеску да
пружи

4.


оде отац
распутицом кривим долом
врлет-стазом невид-пољем
блатном џадом и сокаком
глувим путем у нигдину
климајући накасавет
ветром кишом сломовратом
ка дну таме и понора
не чезнући светлост плавет
не марећ за месечину

оде лако миран стамен
као да зна куд ће шта ће оде лако
а у мени све се сручи
паде доле свет од стакла
сновиђења привид лагод
уздигнутост у квазаре

све одлете ја остадох
на ледини
скрушен
камен


Poslednji put izmenio Sanjalica dana Pet Feb 29, 2008 7:12 am, izmenio ukupno 3 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 1:05 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

СВЕТОЗАР САВКОВИЋ


АКО НАМ СЕ ДЕСИ

Шта ако нам се деси
Па свету пристигнемо
Приђемо и прискочимо.

Те се измешамо, припојимо
А, међусобно измучени
Не препознамо.

Потом се загубимо
Мало у даљину зађемо
Па (занемогли) онемоћали
Забасамо.

И онако међусветски
Европском кликом
И нашом циком
Заталасамо па зашаренимо
У црвеном, зеленом
И понегде жутоме на себе
Навучемо довека.

А, онда не препознамо
Ове и Оне себе
Из неких будућих њихових
Као још изнемогло својих
А дрчних растојања.

Где ће се ловити
Поглед и мисао
Између Овога Лошег
И Онога Добра разасута.

Шта ако се спојимо
Приђемо и пристигнемо
Безвриштавно, удобно
Смештени и упернаћени спокојем
Решени у своме заједничком
Небу и земљи.

Куд ће мисао даље
И поглед ока камо ће пасти
Ако сви будемо
Загрљени једнаким.

Само да се сувише
Не приближимо брзо
Спас је у страху
Којим смо обузети,
могућ!

И зато песнички кличем, немилице
Време је варљива сенка
Која ће једном умаћи
Лудости придошлој
Из људских снова.

Само да се не измеша
Лоше и Добро овога света.

Потом` шта би човечанство
Са оним размеђем
На којем почива
Читава садашњост.

А, време
Време протиче
И све нас смењује
Једне за другим испраћа.

Док ветар кружи
И немерљиво носи собом
Студен и Плам
Уз шапат понора и
Јеку висина
У вековима одбројаним
Земљи и Свету.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 1:09 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

СЛАВИЦА ЛАЛОШЕВИЋ


ПОКАЖИТЕ МИ ЖЕНУ...

Покажите ми
ЖЕНУ
која је умела да воли као ја,
која је топлином зрачила,
смејала се и када би плакала.

Покажите ми
ЖЕНУ
која је умела да прашта као ја,
која је на грехе љубављу узвраћала
и у болу остала достојанствена.

Покажите ми
ЖЕНУ
која је умела да живи у самоћи као ја,
која је за љубављу толико чезнула
а за друге ипак тајна остала.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Pon Feb 18, 2008 1:11 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

СЛАВКА ПОПОВИЋ


ОТИШЛА ЈЕ

Била једна бака
Слабашна - нејака,
Четрдесет кила
Свима јако мила.

Скупила је она
Осамдесет лета,
А у души била
Чудо од детета.

Могла је да ради
Што год јој је воља
То је моја бака
Била је најбоља.

Чудио се свако
Ко је знао баку,
Чудио кад види
Рукицу нејаку.

Нејака је рука
Још нејача плећа,
А у души добра
И од сваке већа.

Добра душа
И срце велико
Што год коме треба
Каже: узми дико.

За свачију муку
Имала је лека
И љубави пуно
За сваког човека.

Онда једне ноћи,
Једне хладне зиме,
Без поздрава оде
Из наше близине.

Отишла је бака
Успомена оста,
Љуба се је звала
Љубав нама дала.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO Sva vremena su GMT + 1 sat
Idi na stranu 1, 2  Sledeci
Strana 1 od 2

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .