POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

PESME O SIMONIDI

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> NAJDRAŽA PESMA
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Ned Avg 31, 2008 11:14 pm    Naslov: PESME O SIMONIDI Odgovoriti sa citatom

PESME O SIMONIDI


Milan Rakić


Simonida

Ископаше ти очи, лепа слико!
Вечери једне на каменој плочи,
Знајући да га тад не види нико,
Арбанас ти је ножем избо очи.

Али дирнути руком није смео
Ни отмено ти лице, нити уста,
Ни златну круну, ни краљевски вео,
Под којим лежи коса твоја густа.

И сад у цркви, на каменом стубу,
У искићеном мозаик-оделу,
Док мирно сносиш судбу своју грубу,
Гледам те тужну, свечану, и белу;

И као звезде угашене, које
Човеку ипак шаљу светлост своју,
И човек види сјај, облик, и боју
Далеких звезда што већ не постоје,

Тако на мене, са мрачнога зида,
На ишчађалој и старинској плочи,
Сијају сада, тужна Симонида, —
Твоје већ давно ископане очи!


Radosav Stojanović

Gračanički slikar


Nek karavani niz strme zore idu
Dok opelo udara o dovratke, o slova
Ali kako da ostavim zagrcnutu Simonidu
Sred mirisa ribljeg lepka sa ragastova?

Kako taj lik sopstvene senke na svodu
Odvojiti od kože, rasparati za seobu-
U vreme kad je bolje imati luk i vodu
No čardak na nebu, no njivu za deobu?

Alio kako da ostavim iza reza Simonidu
Kad znam nebo gde jezik izvire i gde mu je konac
I koja svetlost u moje bisage može da kane.
Šta nevoljni risar može u strašnom prividu
Kad carstvu ode kruna, a umesto krune - lonac
I mirjanima zru nepogode, a oci na raboš broje dane?

Ali kuda ću ja bez Simonide
Kad život ko korablja ide?
Bar da opelo trpnjom platim
Pa da je ukotvljen gledam s apside
No što se o koncu veka klatim.

Ali kako ću bez Simonide
Ponovo u materu da se vratim
Kad više ništa od ruku ne ide
Kad ne pomaže ni da okrilatim?

Kako da ostavim Simonidu,
Kakav to sebi da propišem lek,
Da zaboravim te rane umesto očiju na zidu-
U fresku pretopljen vek?

Nek karavani žuđenu svetlost slute
Ostatak dana pod strahom provešću prek
I ležaj moj buđav u kolibi ušuškan i mek
Nek zarida ko šakal kad mu se rane podljute.


Miljojko MILOJEVIĆ

PRAZNE OČI SIMONIDE


Kad Milutin crkvu zida
S puno dara za zidara
Kraljica je Simonida
Već pronašla svog slikara.

U dvor stiže slikar jedan:
Božji čovek, veri odan,
U mantiji jadan, bedan,
A mlad, uman, vitak, zgodan...

A kad stade ispred kralja
Gračanicu što sad zida
Sve bejaše kako valja,
Sem njegovih starih halja-
Shvatila je Simonida.

Kad mu dade novu halju
Sličio je mudrom kralju.

Al taj slikar što se skita
Skrušen, smeran, prepun stida,
Svoje vrelo srce pita:
Da l je ljupka Simonida
Slavna, lepa, Artemida?
Što sorabskoj- srpskoj rasi
Pre Homera oltar krasi...

Već zaljubljen u Simonidu
Naslika je ko boginju Artemidu.
Sjajna freska, sjajnog kista,
S gračaničkog zida blista.

Ispred zida kada stade,
Sa kičicom u poletu,
Najlepše joj oči dade
Na ovome belom svetu.

To su oči pune sjaja, snova, nade...
Bajne, jasne, blage, krasne,
Pred kojima sveci kleče.
To su oči plave, lepe...
I mogle su da izleče
Sve nesrećne ljude slepe.

Podli Turčin to nasluti
Svom čifčiji reče starom,
I zli Arbanas divlji, ljuti,
Iskopa ih sa handžarom.

Od Svevida-Svetog Vida,
Još kraljica Simonida
U svetačkom oreolu
Srpske rane leči, vida,
U svom ljutom, teškom, bolu.

Prazne oči Simonide,
Gračanici kad smo gosti,
Časne Srbe ljube, vide...
Budućnosti i prošlosti
Zli Šiptari nek se stide.


Neven MILAKOVIĆ


SIMONIDINI SVATOVI

Osmjeh joj djetinji krunom iskopniše
svatovi carski kadifom kićeni,
kad ih spazi pomisli:"Nisam dijete više",
a suza joj zaiskri u predivnoj zjeni.

Pogleda ka Nebu i smjerno se prekrsti:
"Neka bude Volja Tvoja Svevišnji Gospode!",
a medaljon s' likom Hrista stezahu joj prsti
kad ih pusti da je sudbi presuđenoj vode.

Svetačkom se krotkošću prihvati bremena
što joj ljudi prelesćeni svijetom odrediše,
postade i sluškinja i vladar i žena,
al' Hristosa ni trenutak od nje ne sakriše.

Tako prizva Vjera Njena i druge Svatove
Angeoskim redovima samim predvođene,
začu da je Hristos Svojom zaručnicom zove
i opet joj suza kanu iz predivne zjene.

I postade zastupnica svog nesrećnog roda,
Molitva i Istočnica što Ljubavlju blista,
Svetiteljka što po zemlji poharanoj hoda,
al' nadasve poslušnica i nevjesta Hrista.

A onda je pohodiše i treći svatovi,
iz geene, strasnom vriskom ispraćeni,
uzalud se radovahu satanski skotovi,
ne nađoše čak ni suzu u predivnoj zjeni.

I oči joj iskopaše nemoćne hijene,
tim su samo pokvarili par pokreta kista,
Njoj i dalje mjesto Mire iz predivne zjene
kaplju suze radosnice jer je pored Hrista.


Petar SARIĆ

SIMONIDA


Dok stojimo ispred tvoga lika
Potamnimo
Pocrnimo
Ko kurjaci

Koliko si lepša
Koliko si bliža
Tako nagrđena

Bez očiju
Dan bi ostao bez sunca
Noć bi pala bez šapata

Muko naša
Sahrana se kroz vekove
Ne umori

Vilna gospo
Zar još traje ta sahrana

Sutra mi je krsna slava
Kad bi tvoje oči htele
Da mi gore
Mesto sveća
U tri lika bih se obrnuo
Prvim likom
Oči bih ti povratio
Drugim likom
Rane bih ti izvidao

Trećim likom
Opet bih te oslepio


Ismet MARKOVIĆ

UKRADENE OČI

S i m o n i d i

sad
kad si sama
drumovi te
izvode u šetnju
a gde da kreneš
i kročiš
gde da istočiš
svoje mermerne suze
da ti kanu
i iz čega

sad kad si sama
drumovi te izvode u šetnju
i stalno
leče te osmesima
(1971)


Verovatno da ima još pesama o Simonidi.
Mole se čitaoci da ih, ako ih pronađu u nekoj knjizi,
postave ovde u nastavku na ovom Forumu.
Sledi tekst o Simonidi.

Čitajte, uživajte, pitajte i komentarišite...
M.M.
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Pon Sep 01, 2008 10:27 pm    Naslov: Kraljica Simonida Odgovoriti sa citatom

Краљица Симонида

Симонида (грч: Σιμωνις, рођена 1294, умрла после 1345) била је ћерка византијског цара Андроника II Палеолога и четврта ( peta?)супруга српског краља Стефана Уроша II Милутина

Порекло
Симонида се родила 1294. године као једина ћерка византијског цара Андроника и његове друге супруге Ирине (Јоланде) од Монферата. Ирина је Андронику родила три сина: Јована (), Теодора и Димитрија, али је такође и неколико пута побацила. Када је дошло време да се царица поново породи, по речима историчара Георгија Пахимера, једна од дворских дама је предложи ла да се у току порођаја исто времено пред иконама дванаест апостола одржавају молитве и запали по једна свећа исте величине. По овом византијском обичају, новоро- ђенче је требало назвати по апостолу испред чије иконе би свећа последња догорела. Пошто се најдуже одржала свећа пред иконом св. Петра, чије је првобитно име било Симон, Андроникова ћеркица је добила име Симонида, апсолутно уникатно у византијској историји.

Preneseno sa sajta Vikipedija.
Pročitajte na sajtu Vikipideja više o Simonidi.
M.Milojević
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Uto Sep 02, 2008 8:25 am    Naslov: pesme o Simonidi Odgovoriti sa citatom

Poštovani Bile,
ideja je odlična.Lepe ste pesme skupili.
Evo i moje pesme o tajanstvenoj Simonidi.


Susret


U hramu prepoznadoh sebe
i seme što izbi iz mene...
On je stajao
kao gospodar
davao je hleb i vino.
Strogost upletena tišinom.
Niz viticu tu se spustih.
U ruku ga celivah.
U hladovini hrama
gde sklonih glavu
molih
za još zemaljskih dana.
Ne bi li ovenčala njegove snove
vencem od mramorja
slikom sa kamena.
Ja - žena njegova
Simonida.




Natalija Jakovljević


Poslednji izmenio natalijajakovljevic dana Čet Okt 23, 2008 11:05 am, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Boba



Pridružio: 25 Nov 2006
Poruke: 108

PorukaPoslao: Čet Sep 04, 2008 3:46 pm    Naslov: Bravo! Odgovoriti sa citatom

Svaka vam cast Bile,svaka je pesma na svoj nacin fantasticna!


Natalija vasa je pesma divna!


Pozdrav i vama i Nataliji
Boba
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Pet Sep 05, 2008 8:11 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Natali,
zamalo ja da objavim tvoje Otkrovenje i da te identifikujem sa Simonidom
uz nekakav koment. Međutim, ipak ima jedan stih koji to onemogućava
pa sam odustao...
Ova pesma ti je odlična-ali pročitaj na Vikipediji o Kraljici Simonidi nešto
više.Nije ona baš volela Milutina-bar ne toliko koliko ti... i koliko kažeš u ovoj pesmi.

Kad je napunila 22 godine-deset godina posle venčanja,pokušala je da ga ostavi
prerušivši se u monahinju.Iz straha da Milutin ne objavi rat Vizantiji, njen brat po ocu
Konstantin, zdere joj nasilno rizu i preda je Tribalima (Srbima) da je predaju mužu
-velikom kralju i velikom ljubavniku...

Pozdrav mojoj velikoj poetesi.
Bile
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Pet Sep 05, 2008 8:14 pm    Naslov: Slika Odgovoriti sa citatom

Bobo,
hvala na komentu, ali bih te zamolio ako hoćeš da ovde ubaciš
Simonidinu sliku, a mogla bi i Milutinovu.

Unapred hvala i puno pozdrava i zagrljaja.
Bile
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pon Sep 08, 2008 9:28 am    Naslov: simonida Odgovoriti sa citatom

Bile,
pesnici su tu da naprave čaroliju,zar ne.
Što se tiče Simonide ona je na dvor došla kao mala devojčica od dvanest godina.Postoje mnoge priče /ja bih rekla glasine-/o njihovom odnosu.Neki Kralja Milutina doživljavaju kao pedofila ...Episkop Danilo je pisao njegovo žitije pošto mu je bio savremenik,to nigde nije eksplicitno rečeno.Priča se da je kralj bio ljubavnik njenoj majci...Jer je njena majka htela da postavi svog sina za naslednika srpske krune.No sve je to obavijeno velom neprozirnim ...Istorijski se zna da kad je on umro,u Nerodimlju verovatno od moždanog udara u tadašnjoj Srbiji već su počele borbe za presto.Ona je iz Carigrada poslala posmrtne poklone za njega ,pokrov i ostalo a potom se zamonašila.Zašto?Da li je to bio neki običaj vizantijski ili ne .Ne znam.
Supružniki odnosi u srednjem veku za nas su možda malo arhaični i nama možda nerazumljivi.

O kralju Milutinu i celoj Nemanjićkoj lozi razmišljam i još uvek nemam odgovor.Kako to da ktitor 42 manastira po Srbiji ,Bugarskoj,Makedoniji kako da takav vladar podlegne intrigama odredjene vlastele i svog sina Stefana oslepi,tobože spremao se da mu otme vlast.Kako to da taj bogobojažljivi Stefan koji je molitvama dozvao milost Božiju i kome je vid božijim čudom vraćen i koji je u istom duhu vaspitava svog sina Dušana kako da taj isti Dušan otme presto od oca /jer ovaj mu taj presto još ne da/a Dušan hoće što pre da vlada.Pa ga na kraju ubija -mada u to ne verujem...Ne verujem iz jednog razloga ,ako nekog vaspitavate da strepi od Božje volje i kazne ,kako taj odjednom biva ostrašcen i željan vlasti koja će mu po sili prirodnog zakona i biti dodeljena.
Još nešto kralj Dragutin/brat Milutinov/ takodje je ubio svog oca da bi došao na presto,ii pošto je pao s konja i slomiop nogu shvatio je to kao božju kaznu pa je dobrovoljno /da li / dao presto svom mladjem bratu Milutinu a on do kraja života nosio opasač od kostreti ispod svilenih haljina da bi se na kraju zamonašio.
Ne znam šta je istina,ako su nam ostavili takvu kulturnoistorijsku baštinu
neprocenjive vrednosti/manastiri i dr./i Srbija je bila u njihovo vreme izuzetno napredna i ekonomski i kulturno kako to da pomirim na drugoj strani sa oceubistvima.....
Što rekoše naši stari "Pokoljenja dela sude"ali kako to sve složiti u srcu i glavi......Bile vi ste stariji i mudriji šta mislite?
Često pomislim da su to namerne izmišljotine nedobronamernih hroničara
a ponekad osetim žaoku srpskih raskola i podela koje evo i do ovih vremena sežu ,nažalost.

mnogo pozdrava Bile,i neka bude slavljena Simonida kroz vekove jer to zaslužuje.

Natalija
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Uto Sep 30, 2008 12:43 pm    Naslov: O balkanskim psihičkim tipovima Odgovoriti sa citatom

Na moje predhodno pitanje dobih odgovor od čuvenog Jovana Cvijića.U knjizi "O balkanskim psihičkim tipovima" govoreći o mentalitetu dinarskog čoveka izmedju ostalog govori o mističnoj logici koja je jako izražena kod Dinaraca i o njihovoj živoj mašti,zbog čega su obdareni izrazitim umetničkim osećanjima koje su pokazali u narodnim pesmama.
Sledeći mističnu logiku evo šta kaže Jovan Cvijić:

"Ima primera u istoriji gde je narodno ponašanje bilo odredjeno mističnom logikom.Tako na primer,posle smrti kralja Milutina od tri pretendenta pobedi i uzme presto oslepljeni Stevan Uroš III,poglavito usled toga što se po celoj zemlji raznese glas da je on nekim čudom najedanput progledao (misli se da je uvek pomalo video i da je to krio za života kralja Milutina,koji ga je gonio)"
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> NAJDRAŽA PESMA Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .