POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

SKOR, Odeljenje Novi Sad - pesme izašle u Tragovima duše III

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Uto Feb 17, 2009 8:22 am    Naslov: SKOR, Odeljenje Novi Sad - pesme izašle u Tragovima duše III Odgovoriti sa citatom

БОРКА ЖИВАНОВИЋ

Лепо је бити пензионер. Не бринеш се за празнике, целе године постиш.
*
Правда ће да победи. Може и у еврима.
*
Сви се кувамо у истом лонцу. Нема више поштеног да подигне поклопац.
*
Судије суде по закону Ко да више.

Ми смо пензионери ситна боранија. Ни у шпајзу нема више мишева. Сви поцркали од глади.
*
У почетку смо давали све од себе. А сада не дајемо ни знаке живота.
*
Ми пензионери испраћамо моду. Тужним погледом.
*
Опијени смо обећањима. Зато видимо дупло.
*
Стално се препуцавају. Нека им Бог помогне у хитној помоћи.



Године ме притисле у свему. Има л` купца - ја продајем жену.
*
Умрла ми жена, е мој побро. Црна земљо притисни је добро.
*
Имам жену као адвоката, стално пита је ли стигла плата.



ДИВНА БИЈЕЛИЋ

ДАЛМАЦИЈА БЛУЗ
/ПОЦЕПАНИ ЧОВЕК/

УПРАВО КРЕЋЕ ЈЕДАН АУТОБУС
ШТО ВОЗИ ОНЕ КОЈИ СУ БИЛИ
НЕКАД ОДАВДЕ А САД СУ ПРЕМА ТАМО
ГДЕ ГЛЕДАЈ И ТАКО
ХРЛЕЋИ ОНИМА СА КОЈИМА НИСУ ОДРАСЛИ
САМО ЗАТО ШТО СУ ИПАК СРАСЛИ
СА ЗЕМЉОМ ШТО СЕ МАТИЦА ЗОВЕ
ИАКО ДЕЦА СУ ПОСТОЈБИНЕ ИЗ КОЈЕ
УПРАВО ОДЛАЗЕ У ПРОСТОРЕ СТАРЕ
А ИПАК ИМ НОВЕ
ДА
ЗНАМ ДА ПОСТОЈЕ И СУПРОТНИ ПРАВЦИ
ЗА ПРИЧУ ШТО СРИЧУ ПУНОГЛАВЦИ
ПРЕПУНИ БРИГЕ А НЕ ЛАКОЋЕ
ИЗ МАТИЦЕ ЈЕДНОМ У ЗАВИЧАЈ ДОЋЕ
КАД ЈЕДНА ГЛЕ СУПРОТНУ ПРИЧУ
КАЖЕ
ТАМО ЗАВИЧАЈ ЈОЈ А ОВДЕ МАТИЦА
ЧУЈ ТУ СУПРОТНУ А ИПАК СЛИЧНУ ПРИЧУ
ЈА ЈОЈ РЕКОХ СЛУЧАЈНО
ОСЕЋАМ СЕ ЧУДНО И ПОСВЕ УЗАЛУДНО
ДОК ГЛЕДАМ У БУС ''ВОЈВОДИНА''
ОСЕЋАМ ТОПЛИНУ А НА МОРУ ПЛИМА
МОЈИХ ОСЕЋАЊА И СЕЋАЊА
И ОНА ОБАЛА ДОБРО МИ ЗНАНА
СМЕШТЕНА ДЕСНО ОД СКРЕТАЊА ЗА БУС
КОЈИМ ОДЛАЗИШ ТАКО ДАЛЕКО
И ЗНАШ ДА МОРАШ И ЗНАШ ДА ТРЕБАШ
НИЈЕ ЗБОГ РИМЕ
ГЛУПО ДА СЕ ПРЕДАШ
НАМЕРНО ИЛ СЛУЧАЈНО ГАСИШ ПЛИМЕ
ПА ОСЕКУ ПРАВИШ
ТО СУ ТУЖНЕ РИМЕ
ТЕ ОДЈЕДНОМ СВЕ ТВОЈЕ
И ЦВРЧАК И ЖАБА
У ТВОЈИМ ОЧИМА ЦЕНИШ ДА СУ ЏАБА
ДА БИ ЛАКШЕ ДОШО ДО ВЕСЕЛЕ РИМЕ
ОСЕКУ ПУНЕЋИ ДО СТЕПЕНА ПЛИМЕ
ПА КАД СЕ РАЗБУКТЕ И ОВА И ОНА
КО ПРЕЖИВИ ЗНАЋЕ ЈАЧИ ЈЕ ОД СЛОНА
И ЖИВЕТИ ЋЕ ТАКО ГОЛЕМ И ЈАК
СА ЉУДИМА ТРОМИМ ПРАВЕЋИ СЕ ЛАК
ПА ЧАК И СЛЕП НА ПАТЊУ И БОЛ
ИГРАЋЕ СТРАСНО ТВРДИ РОКЕНРОЛ



ДОБРИНКА ОБРОВСКИ

ЛОША СРЕЋА

Бејах некад и ја млада
гледаху у мени жену - биће
сласном се животу предах
уништено све уништи ми пиће

Говорише људи чувај се злобе
не дај се чувај се пића
али увек на путу мог живота
срећем неког лошег младића

Нисам се надала болу пропасти
говорих да ће моја срећа да траје
нисам веровала да ћу у кал пасти
мишљах вечита срећа мени суђена је

Сада крај мене пролазе знанци
са којим сам банчила - пила
окрећу главу неће да виде
на шта сам спала а шта сам била

Све што сам имала на пиће дадох
мишљах да имовина вечито траје
сада сви окрећу главу
шапућу кад прођу - пропала је

Зарадим понекад служећи неког
за парче хлеба и чашу вина
улицом корачам уздигнуте главе



ДОБРИВОЈЕ ЗЕЧЕВИЋ

СРПСКА „ОСВЕТА“


Доктору Обраду
из Топуског


Шестог априла 1941. Обрад, студент медицине у Загребу, родом из Бање Топуско, устао је прилично рано. Недеља је а и православни Ускрс, који слави не мали број Загрепчана. Улице још нису препуне света, као обично, али се осећа нека ужурбаност. Најзад се у једној кавани у центру Загреба, преко радија, чује саопштење да је Немачка, јутрос, у шест сати, напала Југославију. Бомбардован је Београд и још неколико градова у Србији. Има много рањених и погинулих.
Тек сада завлада права узнемиреност и ускомешаност грађана Загреба. Многи су утрчавали у трамвај који је возио пут главног колодвора и на њему се искрцавали. Многи затечени грађани Загреба желели су да отпутују некуда из њега из неког свога осећања потребе. Ограђени део главног колодвора био је препуњен. Много пука стајало је испред улаза у главни колодвор. Улазили би у њега тек пошто би понека препуна композиција напустила загребачки колодвор.
Један немачки ловачки авион је дуго надлетао и извиђао Загреб. Није бацао ни бомбе а ни летке. После сат времена је нестао и није се поново јављао.
Обрад је успео да поподне напусти Загреб и да оде у Топуско, одакле је рано ујутро стигао у Петрињу да се јави у место за мобилизацију, према ранијем распореду. Пошто је било рано, објекат је чувао само стражар док других није било. Наредио му је да сачека почетак радног времена па да се тек онда јави. Обрад је сео на клупу у парку и чекао да дође радно време. У парку је видео два топа типа прага, са којих је киша у млазевима скидала уље са цеви. Нико их није ни заштитио нити чистио.
Kaда је команда почела да ради, Обрад је ушао и поздравио са:
– Добро јутро, господине капетане. Регрут Обрад Миливојевић се јавља по ратном распореду.
– Шта ти уопће желиш? И да ли имаш позив на који се јављаш?
– Не! Немам позив, али рат је избио и објављена је општа мобилизација па сам хтео да се на време пријавим.
– Кај се имаш јављат док те не позовемо. Кад добијеш позив, јави се!
– Разумем – рече Обрад и изађе ван команде.
После неколико дана ушао је у воз за Сисак а затим за Београд. Воз је био пун. Нико није тражио ни возну карту. У возу се чуле разне приче о рату који је почео и шта ће се све дешавати. Приче нису биле нимало лепе.
Предвече је воз стигао у Земун. Не иде даље. Овде се завршава усташка хрватска држава. За Београд се могло само пешке. Са усташком контролом на мосту. Обрад је имао Београд као последњу станицу. Немајући никакве дозволе за прелаз у Београд, запутио се преко моста право не осврћући се ни лево ни десно. Нико га није зауставио нити тражио документа. Да ли им је било свеједно или их је његов самоуверен ход фасцинирао. Прешао је пешке преко моста и стигао у Београд.
Покушао је да нађе стан док не крене даље код тетке у Бајину Башту.
Према неким саветима запутио се према чувеној Цветковој механи. У суседној улици према Миријеву нашао је стан са ценом коју је могао да плати. Знатижељна газдарица га је испитивала ко је, одакле је и куда иде. Рекао јој је да је избеглица из Хрватске и да ће да се смести код тетке у Бајиној Башти, али до тада треба да заради новца за пут и за неке друге потребе. Газдарица је прихватила и сместила га. Он је потражио могућност да се запосли и срео партијце и скојевце који су се бавили обезбеђењем избеглица и пружањем помоћи болесним и повређеним. Сви су они били под полицијском контролом. Обрад им је као студент медицине баш добро душао. Добио је лекова и завоја из неких мирнодопских резерви. Отворио је протокол и бележио имена и дијагнозе лица којима је давао помоћ и бележио врсту и количину издатог материјала и лекова.
Али појавише се људи који су тражили да им даје више материјала да направе резерве за шуму. Обрад за то није имао довољно покрића па их је је одбио због чега је било мањих трзавица. Хтео је да са неким старијим поразговара о томе. Али дотични старији је имао свој приступ стварима. Требало је да, код железничке станице у Београду, сачека човека који ће му пренети директиву шта даље да ради. Сутрадан се дотични човек појавио на договореном месту, али ништа није усмено рекао. Само је осмотрио Обрада и вероватно доносио неке своје процене. Отишао је без икаквог договора. Обрад је схватио да треба да дође и сутра па да сачека везу. И стварно, појавила се веза већ око девет сати. Гледао је у Обрада. После краћег времена приближио му се и пружио руку. И Обрад је пружио руку. Уместо јачег стиска руке веза му је ставила нешто у шаку. Обрад је затворио шаку и сачекао да веза оде па се и он удаљио са места сусрета. Када је отворио шаку, видео је да је добио возну карту за Обреновац. Шетао је испред железничке станице и размишљао шта да ради. Ова карта значи да треба да оде из Београда и да се неком прикључи. Коме? Не зна. Нема никаквих обележја. Али, ако је карту примио треба да отпутује ћиром за Обреновац.
Када је сео у ћиру, купеи су били пуни мушкараца. Воз је кренуо лагано, љуљајући се на уској прузи. Чуло се бректање ћирине локомотиве. У купеима се само шапутало. Нико није гласно говорио. Стиже кондуктер:
– Возне карте молим! И докле ко путује?
Прво је затражио карту од Обрада.
– Докле ти путијеш?
– До Обреновца – одговори Обрад.
– Само до Звечке! – рече путник из супротног угла.
– Само до Звечке – понови путник.
Обрад га погледа и слеже раменима.
У Звечки изађоше сви из купеа. И Обрад са њима.
Наишли су на већу групу младих и средовечних људи, без видног ношења оружја и без видних ознака припадности.
Звечка је спаљена због напада на Немце и убиства њиховог официра. Мештани су размештени по преосталим кућама и помоћним објектима. На недостатке комфора нико није обраћао посебну пажњу.
Сви, па и они који су одслужили војни рок, организовани су за учење руковања оружјем у току борбе, али и за неке друге вештине и потребна знања. Имали су обичне пушке и један тешки митраљез. То је било одмах сутрадан по нашем доласку, а већ следећег дана су имали жестоку борбу са Немцима, који су их изненада напали. Било их је много више него њих а наоружани до зуба. Кроз Звечку пролази обичан друм. Канал поред друма, супротно од Немаца, био је дубок и они су у њему заузели положај. Испред њих, на самом друму, био је брисани простор. Сваки покушај Немаца да пређу преко друма и да их угрозе, плаћали су главом. Није им помогла ни потпуна обученост ни пуна наоружаност. Њиховом јединицом командовао је врло успешно шпански борац Коча Поповић. Сукоб је трајао више сати и нису били сигурни да ли ће да издрже. Негде поподне, Немци су се нагло, као и при нападу, повукли. Са собом су понели своје мртве и повређене. Они нису имали губитака. То је била њихова прва борба и прва победа у овом неизвесном рату. Сви су били врло задовољни, и добровољци и мештани Звечке, оваквим исходом сукоба са Немцима. Иако очекивани, Немци се нису појављивали следећих дана.
Нешто касније дошло је до врло тешког окршаја код Грабовца. Било је губитака са обе стране. Учествовао је посаво-тамнавски одред, који се састојао од посавског и тамнавског дела одреда. Мачвански део је учествовао у опсади Шапца. Заробљене у Шапцу Немци су одвели у Срем, где су морали убрзаним маршом, практично трчањем, да пређу од Шапца до Јарка у Срему. Марш је био толико жесток и напоран да је највећи део бораца умро због тога, а мањи доспео у Јарак где је стрељан.
*
Њихова патрола је, контролишући обалу Саве, заробила неколико усташа из Срема, који су пљачкали по околним селима. Били су под сталним надзором њихових бораца али нису никако малтретирани, нити псовани. Исти оброк су јели као и њихови борци. Чак су једнога дана пили врућу ракију, шумадијски чај, и јели свој део хлеба. Јели су халапљиво, јер су и они били гладни. Били су весели због чаја и оброка. Коморџија Драго им се отворено смејао јер то што једу неће стићи ни да се свари а биће стрељани, већ су били осуђени на смрт. Они који би одбили њихово стрељање били би и сами стрељани по наређењу старешине. Речено је Обраду да то он уради, али је он одбио са образложењем:
– Све могу и хоћу да радим, али да убијам пред собом и заробљенике нити могу ја нити ми то дозвољава моја професија за коју сам се определио.
Старешина се јако наљутио, али није казнио Обрада. Рајко је одредио да стрељање изврши Драго, који је извршио наређење, без устезања.
*
Тих дана је на Сави заробљен брод Краљица Марија, који је био препун робе потребне борцима.
После опсаде Шапца, једна њихова група добила је наређење да оду у Ужице и да се тамо јаве Команди. Кренули су и путовали уз велике препреке.
У Пецкој су доживели тешко бомбардовање од немачких авиона. Богдан је знао да треба трчати према авиону, односно под њега, када бомба пребацује преко таквог човека. Ту је погинуо Владо Фундук, који је рекао:
– Нека! Нека! Ако погинем, о
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> OSTALO Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .