POEZIJASCG -

[lepa_S]

PESME MESECA SEPTEMBRA 2011.
KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić
VATRA – Slobodan Ivanović
Priznajem – Sanja Petrović
DE NATURA A.D. MCMXCIII – Eleonora Luthander

29.9.11

PESMA NEDELJE -KNJIGA VREMENA – Vida Nenadić

Ta knjiga
je, dugo, imala mene.

Sad ja, već neko
vreme,

imam tu
knjigu.

A mrznu se
i lede reči.

Nebo i
dalje plače

zbog
abortusa duha. Čujem ga.

Ipak, jedan
dan može biti

poput celog
života,

ako se samo
ustane dovoljno rano.

Jedan dan
je i mnogo više

od stranice
knjige vremena.

Srećom, ima
i takvih dana



28.9.11

PRIRODA JE TAKO - Marina Adamović

Posted by poetessa on 26/09/2011 at 4:23 pm

neka

da kiše

neka

da mraz

ko

me to

gle

da

s

ogled(a)la

************+

poput jeze

otkuca

va

sat

********

otvaram

prozor

da

upijem****** no(ć)

priro

da

je

ta

ko htela

da

zasadi

bakarne

ne

o

či

kao

hu

mmmmmmmmmmmmmmm

27.9.11

ЧЕКАМ ТЕ – Dule R. Paunović

Дођи,
чекам те на раскршћу свих ноћи и ветрова.

Пожури,
да ме ветрови не однесу небеским путевима.

Ако се то догоди,
развући ће ме тамом на четири стране света.

И Ја,
никада више нећу пронаћи путеве повратка.

А Ти,
остаћеш заувек сама…
и слушаћеш само хук песама са небеских висина
… све док време траје.



26.9.11

U PROLAZU VREMENA – Branka Zeng

Ruka zastala u pokretu, pozdrav
odlutao onako, kao nehajni šetač
ne osvrnuvši se dok prolazi ulicom,
ostavljajući za sobom trag odbačenosti.

………..

Odjek uzleta teških krila, sumorna
hladna osećanja prekrila senkom, preletom
odlazi nekud gde nova postaće hraniteljica,
tiha od nemoći da razgrne ruke, koje je ne grle.



PESMA NEDELJE – VATRA – Slobodan Ivanović

U pepelu
bivša vatra
sanja žar
uzalud
čekajući
vetar.

Hladno mi je
oko srca.



24.9.11
Poslednja stanica svetla- Zaviša KoprivicaŠto mi vreme, što godine slažu
Mrki vuče podigni brkove
Ja zarobljen a oni me lažu
Menjaju mi vreme u okove
………..

23.9.11

PODANICI SNEGOVA – Svetlana polak

Kako užareni postaju mali

Snegovi,

Smetovi,

Daire podrhtavaju na plamenu

A smetovi, snegovi

Promiču goli.

Ukrštam Tebe, njega, mene i nju,

I još mnogo njih ispisanih

Na tabli na kojoj su sazvežđa već

Odavno rekla svoje,

Tvoje, kažem da je sve tvoje,

Moje, on kaže da je sve moje,

Njeno ti kažeš da je sve njeno,

Njegovo, ja kažem da je sve njegovo,

A jedno novo lice ocrtava se

U ritmu plamena….

Ćutim!
……
Ni ti, ni ona, ni on, ni ja,

Ostaće samo ono novo lice

tihe žeravice jednog

još uvek srećnog

podanika snegova, smetova…





22.9.11
PA ČAK I KAD BI HTEO….Gordana Knezević

…ništa ti tu ne možes…

ni da me raščlaniš
u vodu potopiš

ispod busena trave ime da mi sahraniš

u zlatnu iglu udeneš

da me na mokroj steni
uz veštačke alge položiš

pa da me nahraniš
da me pojedeš
da me….
…………
i decu nam nerodjenu

u žuto nacrtaj
i….

ništa ti tu ne možeš

ovo je naš svet

pod mojom nogom si zaspao



21.9.11

ТЕБИ ГОСПО - Дуле Р.Пауновић
Смем ли госпо? И пољубих Јој руку
… хтедох и усне, сочне и румене.
Али.. Она оде а мени остави муку,
слатку, и сада се сећам Њене сене:

……
… тако чух глас – постала Је невеста.
Тада крикнух… дуго је одјекивао крик…
И сада се пролама кад угледам Њен лик.



20.9.11

СЈАЈ МИСЛИ- Зорица Арсић-Мандарић
Моје су истине прошле,
нечије ће тек сутра …
Свему што промишљаш,
гласови су тек гости,
али док бираш тренутак
и одмериш се, изнутра,
већ ти промакну збори
достојни мислености!

….
Таква латица
песника стисла!
Све страсно ради
на погон смисла,
пропиње се и хвата
сјај мисли!
А сјај је неухватан …



19.9.11

VOLETI VIŠE – Svetlana Biorac Matić

Šta se zvezda tiče uzrok moga bola
i zašto me plaši jecaj noćne ptice,
što se zvezda tiče – mogu dodjavola
medju gospodare il’ medju skitnice.
………….

I nema mi, nema, radosnije šetnje
no kad bosa krenem niz livadne cvetne,
a trava, još rosna, miriše, miriše,
na sreću, na radost, na nešto još više.





18.9.11


ЈАСНОЋА – Љубодраг Oбрадовић

Покошеним ливадама шетам
и сам покошен животом.

Ветар сам,
заробљен у костурима дрвећа.
Мрав сам,
а сплав ме, туђом руком вођен,
носи у непозната царства.
…………..

Смисао?
Да ли га има?
Живот има дражи?
Циљеви постоје?

Надај се, надај,
поштена душо.
И дођи, похвали се,
кад будеш чуо,
да твоја сорта
и твоје братсво,
насмејани шетају.

………..

17.9.11

БАХУСОВА ТАЈНА- Зоран Христов

Јесенас ми Бахус заталаса снове
шапнуо ми тихо најлепше планове.
Виноград дедин да лепо орежем
а с јесени вранца да у кола прежем
У бербу да зовнем и прве комшије
да се као некад слатка шира пије.

……………



16.9.11

PESMA NEDELJE -Priznajem – Sanja Petrović

Kriva sam
jer ne štedeći koristim
masu isprepletenih živčanih stanica.

Kriva sam
jer mi je mišić na dnu usne šupljine
britak.

Kriva sam
jer kao noj glavu ne skrivam
kada se pred nedaćom nađem.

Kriva sam
jer u oči gledam,
to se prkosom smatra.

Kriva sam
jer nisam kao većina
u dosluhu sa vetrom.

(C)- Sanja Petrović



15.9.11

ОНА – Бора Благојевић

Сновима је мојим прошла
Газила је као срна
Осмех јој је крио лице
И сребрила коса црна
……
И тако се игра са мном
Као живот што ме вара
Па сам срећан и кад плачем
И у снове док трчкара



14.9.11

Havajska palma – Bogdanka Rakić

Бацала сам јабуку
са Кривог торња,
а она се упорно враћала
као лоптица скочица.
………..
Зажмури,
нећеш сазнати
да си сањао
у хладу
Хавајске палме.



13.9.11

НИСАМ ЈА ПЕСНИК -Мића Живановић

Нису ово песме за књижевно вече
да им слово држе језички чистунци
ту бисерну росу што из душе тече
не дам да замуте надобудни глумци.
……
И нећу их никад говорити ником,
јер оне и нису за књижевно вече,
хоћу да их теби шапућем у тами
за нас двоје ноћас вино нек потече.



12.9.11
PANONSKA- Branka Zeng
Prosula sam, onako u inat…
Mislili su da neću videti, čuti…
Ono sve nakupljeno u čabru,
prekipelo i ode, razli se niz ulicu.

…….

A ono, u inat, to ja onako…
Pomalo za sebe i zbog onih…
prosipam dok vreme ne presudi.
Eh, kada bih sada znala… što ću znati…


11.9.11
Ruka u dzepu – Jelica Domanovic ex Radovanovic
Sve se samo na to svodi
da odgovor za sve nemam
jedna ruka u dzepu mi
drugom buket cveca spremam.
…..Sve se samo na to svodi
mora dalje da se ide
jedna ruka u dzepu mi
drugom masem,da me vide!


10.9.11


Maki -Miljojko Milojević

Nad Toplicom magle bdiju
Tiho šumi reka stara
Ja u srcu s puno žara
Stalno mislim na Mariju.

Poslala mi tužno pismo
Da odavno mladi nismo!
…….

Teraj brigu na veselje:
Ispunjavaj strasne želje!

Snevaj Maki snove fine:
Voli, grli, ljubi strasno…
Ne zna Ljubav za godine-
Šta je rano, a šta kasno…

9.9.11

OJ MORAVO – Mr. Jovan Mihajlo

Ti me vraćaš korenima
Oj Moravo ti si rima
Oj Moravo Stefanova
Oj Moravo Jovanova
Oj Moravo Lazareva
U tebi se uvek peva<
…..

Kroz lepote Šumadije
Hajduk Veljko lice mije
S tobom su ti božur , jorgovani
Oj Moravo teci ne prsetani
Oj moravo svetla luno
Oj Moravo naša kruno



8.9.11 – PESMA NEDELJE

DE NATURA A.D. MCMXCIII – Елеонора Лутхандер
*Љубодрагу Обрадовићу*


Скривена

у стакленој башти

песниковог ока

израстох* *

у нешто налик

ружи

док је напољу

самовао снег

залуто на острву

кога уцртавамо

увек другачије

на картама

срца

па се и бродови

осмехују

онима

који остају

© Елеонора Лутхандер



7.9.11
СТАКЛЕНИ ОПАНАК – Спасоје Ж. Миловановићу неки нови гради сасвим савим нову државутребало је да стигнеми нову нацију да видимко своју да знамне могу да спаваму овој новој државиновој нацији не могуда трезан будем пијан не могуда песму певам не могуаманпод шајкачу ми ставили трнов венацгосподена овом твом парчету небавеженом марамицомстаклени опанак од прашине чувами ћутимда ме нико никад више не препозна



6.9.11 / Postoji – Marina Adamović

Postoji noć nalik na dan

i reči ubačene u ikebanu

postoji žmarac nalik na grom

i pesma nikad napisana

postoji tren nalik na život

i on se sada okončava?

postoji

posto

ji

po

sto

ji

kraj

5.9.11/ - Мића Живановић

БАШ НИШТА НИЈЕ КАО ПРОШЛЕ ГОДИНЕ

Ма да су бар трешње као прошле године, као лане,
па да ти понудим својом руком бране,
можда би рекла шта Вам је господине,
и као у чуду гледала моје седе,
а ја бих онда стрпљиво и натенане,
бирао речи и реченице,
и право у твоје зенице,
гледао како се бориш и како ланци не вреде,
јер у истој жељи гориш.



4.9.11/ КОЈЕКУДЕ…Зоран Христов

Којекуде, Србијо,
од немила до недрага
од Истока ка Западу
с туђим често,
сама против себе.
………….

„Којекуде, Србијо“,
Карађорђе виче,
призивајући слогу међу Србе,
„чујте Срби,
чувајте се себе“.

3.9.11/

Zadnji čin drame /Umetnik – Marina Adamović

Molim vas, pomozite! reče sjajna mimoza.

bila je okružena svojim plamom i samo što se u

pepeo nije pretvorila. Ljudi su čekali

dane kada će sazreti i ući u njihovu vazu.

Sada su namrgođeno prolazili i nisu ni

čuli vapaj. Ona je zaboravila na ponos

i uporno dovikivala. Uzalud… na

obgorele loptice niko nije ni pljunuo.

Proleće zna kako ovaj očaj boli;

i ono je zato postalo tužno i ružno…

02.09.2011

Ne osvrći se nikad - Jelica Radovanović

Ne osvrći se nikad i ne misli često
na neku davno pređenu stazu
jer sve što je bilo više biti neće
…i svi smo mi ovde samo u prolazu.

Ne plači za igračkom što je slomljena,
jer svi smo mi igračke u nečijoj ruci,
sudbina je ona koja konce vuče
i kada smo srećni, i kad smo na muci.

01.09.2011

JEDNA JESEN – Goran Sebić

Gurajući se sa godinama
skoro da sam i zaboravio jednu
kasnu jesen,
koračao sam tvojom ulicom
u pocepanim cipelama,
i letnjoj jakni,
dok je krv venama trčala
da se ne bi zaledila.

Zaboravljam rastanke,
priče i ubedjivanja,
zabravio sam i tvoju glavu
na mojim grudima
i one suze što su se slivale
niz moje tada mlado telo
dok si plakala.

Zaboravio sam.
_________________
Docekaj me osmehom... ...