POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

PRILOG 1.

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POBEDNIČKI STIHOVI SRBIJE
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
PredragV



Pridružio: 23 Jul 2007
Poruke: 38
Lokacija: Soko Banja

PorukaPoslao: Uto Avg 14, 2007 8:55 am    Naslov: PRILOG 1. Odgovoriti sa citatom

XVII MEĐUNARODNA PESNIČKA MANIFESTACIJA “RUDNIČKA VRELA 2006”
za nagradu Momčilo Nastasijević; Književni klub „MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, Gornji Milanovac, 2006. godine
___________________________________________________________________________


/ n a g r a d a “ M o m č i l o N a s t a s i j e v i ć ” /



M a r i n a Ž i n i ć I l i ć, N o v i S a d

HLEBNE ZORE TRAG

To što zaboravismo i oprostismo,
što otrgnemo od zla,
te misli od svetila i svetlila
i to što pevaju ptice ode,
izmereno srcem što je oku milo,
ma kako daleko bilo,
blizu je.

To gde se pomeraju granice
i ispisuju nove stranice,
gde sve izgreva i mre
otkucajem proleća i zima,
to sve naše
podeljeno sa svima,
ljubav je.

To kad zastaneš u gnevu
i probudiš svice,
kad nedodirom, dodirneš život i sitnice,
što te opije toplinom
i radovanju uči,
savršenstvo je,
čežnjom ga dokuči.

To kako jesi i ne zaboravljaš ko si,
ni odakle,
kad darodavac u tebi propupi
a srce postane bulka
da i nepoznato ljubi,
kad osetiš tuđu bol kao svoju,
već si u spokoju.

To koliko dobrotom pomeriš mirise
i pokreneš boje,
koliko se okreneš cvetu
i zavoliš svet,
koliko duge zahvatiš okom
i nespojivo pretočiš u kap,
radosti je slap.

To kad na putu s kraja ka beskraju
za života o nebeskom raju,
rukom tajne što razigra dete,
probudiš razum kad gasne sve oko tebe,
tu mrvicu kolača kad nesloge prete,
lepotom do pobede,
osvajanjem sebe.

To u vreme kad tren vek pohodi,
kad sve malo ka velikom brodi,
molitvom i nadom krotimo buru
i plahovitu reku,
to milozvučje što se čuje,
kad se daljni s bližnjima rukuje,
ljudsko je u čoveku.

To otkud dođe, tamo se i vrati,
putovanju svakom zatvara se krug,
nas putnike večne, željne sve saznati,
usrećuje osmeh, radosnica mlaz,
tek kada shvatimo:
sljubljuju nas puti i pesničke nade,
Božji putokaz.

To što se prećuti više,
nego onim što se kaže,
što osvetli nam put i utehu da,
taj đurđevak kraj staze,
šapatom je znak,
i kad nemaš kome reč, bol ni udarac jak,
hlebne zore trag





KNJIŽEVNI KONKURS “JUTRO NAD OZRENOM 2007.”; Književni klub “SOKOLOVO PERO”, Sokobanja, 2007. godine
___________________________________________________________________________



S l o b o d a n G a n i ć, A l e k s i n a c

DIVLJA TREŠNJA

Još se nisu strasti stišale u meni
a snovi ko vranci prilegli u čeze
jure našom stazom koja se zeleni
dok duša treperi ko list mlade breze.

Na balkonu vrata otvorena stoje
zaljubljene laste grade nova gnezda;
tako smo nekada u noći nas dvoje
opijeni srećom leteli do zvezda.

Zagrljaji tvoji više me ne bude,
koraci se naši pod nama rastali.
Na stazi našoj srećem nove ljude,
beru našu trešnju koju smo mi brali.

Skoro će jesen, ni traga od vesti
u kom si gradu novo gnezdo svila,
a ja se još nadam kako ću te sresti
u krošnji trešnje gde si se sakrila.






I KNJIŽEVNI KONKURS ZA POEZIJU 2005. GODINE; Književni klub “VELIMIR RAJIĆ”, Aleksinac
___________________________________________________________________________


D a l i b o r F i l i p o v i ć F i l i p, K nj a ž e v a c

Neo – Sofija

/ZLO/LJUDI/

ODUVEK SU GRANICU DRŽALI IZA OBLAKA,
A JUTROS IM JE OSVANULA NA PRAGU.
TOLIKO SU HALAPLJIVI DA ĆE POJESTI SVET.
U OČIMA IM SE ZEMLJA RASPRSKAVA U MOZAIK.
OD MOZAIKA KO ĆE SVET SASTAVITI.

MRTAV RAZUM DAJU ZA LUDILO.

ZEMALJSKE VREDNOSTI NA SEBE PRESTAJU DA LIČE.
IGRAČKE SE OPET IGRAJU LJUDIMA.
LJUDI SKRHANI SAMOĆOM HRANE SE PO APOTEKAMA.
RUŠEVINE SU NOVI OBLIK.

PTICE KLJUCAJU PRAZNE DLANOVE!
PTICE SU POJELE SVOJE PERJE…
ŽIVOTINJE BEŽE OD LJUDI
DA NE BI POPRIMILE NJIHOVE NAVIKE.
VEVERICE TUKU KESTENJEM DECU!!!
I PAUK SE BESI O SOPSTVENU NIT.

NEDOTAKNUTE - PADAJU PTICE.




XVII JUGOSLOVENSKI MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „PANONSKI GALEB XVII“, 2006. GODINE; „KNJIŽEVNI – IRODALNI KLUB”, Subotica
___________________________________________________________________________


/ P i l o t p e s m a /

B o r i v o j e V u k o m a n o v i ć, S m e d e r e v s k a P a l a n k a

SLOVO O FESTU
-Posveta Radomiru Šeševiću – književniku –

Festival ima zahteve sjajne da se pronađu sve pesmi tajne
Da se otvore ljubavne dveri i da se život lepotom meri,
Iz Rima se čuju zvuci lire, pesnik – svemirski svirač svira
Nežni se zvuci do zvezda šire a pesme snovi zvezdanog mira.

Kad zablistaju sunčani časi i festivalske rime zaplove
Metafore se tajni razglase Panonske tice jezerom plove,
Kad vas festival prozove: pesme ljubavi donose snove.

Festival je prepun lirskog žara u pesmama su slobodne reči
Sav se smisao u sklad pretvara da se lepota pesme doreči,
U duši se svaka pesma rađa, u bujnosti plodne ravnice
Da put života nema beznađa – raspevane su rane tice.

Sunčana staza festivala vodi i kada zatrepere Zvezde plave
Sa nadom pesma suština hodi, pesma FESTA su darovi jave,
Zdravice smo na FESTU ispili – od vremena sve jači bili.

Svakom daje festival ono što ima poklanja radosti pesme svima
Kroz ravnicu teče Rajska reka, u pesmi svakog budućnost čeka,
Sa toplog juga čekam laste, festivalsko Sunce svakome raste,
Došli su sanjari sa svih strana da život nema tuga i rana.

Sva očarana srca govore da Svet ljubavi mogu da stvore
Nek cvetna zvona ravnicom trube – nežnog Galeba vali nek ljube
Da FEST brani punoću života: svima da traje večna lepota.




ŠESTI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2004. GOD.
Književni klub “JOVAN DUČIĆ”, Barajevo
________________________________________________________________________



/ Z l a t n i p e č a t P r o v i t e lj s t v u š ć e g S o v j e t a s r p s k o g /

M i l o š T a b i ć, V a lj e v o

KOSOVU U POHODE
(Ž. Grujičiću, Čombeu)

Vlati trava šume i božuri brode,
Tiho, u svom snu, na doba slavna,
Kad s kopljem u ruci, duž Kosova ravna,
Konji su prošli, kud ih oči vode.

Živi otsjaj lune, niz livade presta,
Brodeći ka Sitnici, u ta doba davna;
Kneževi vitezi, kojih davno nesta,
Spremni su, i opet, biti zemlja travna.

I dok slika noći, sneno se talasa,
Krajem, kome što šta, miran pokoj muti,
Vaskrsli heroji, nestaju bez glasa,

Put Kruševca drevnog, koji, miran, ćuti,
I bojeve neke, sasvim nove, sluti,
Dokle zvezde, tiho, nestaju sa svoda.





SEDMI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2005. GOD.
Književni klub “JOVAN DUČIĆ”, Barajevo
________________________________________________________________________


/ Z l a t n i p e č a t P r o v i t e lj s t v u š ć e g S o v j e t a s r p s k o g /

S i m o G o l u b o v i ć, S u b o t i c a


PESMA IZ INATA

Bio sam sebi rekao
i skoro se zarekao,
da neću više nikada,
a možda ni tada,
pevati o ratu.
Nisam se zakleo,
pa sam porekao
-nešto još nisam dorekao.

Nešto u meni
rumeni
i vre.
Ključa kao u paklu.
Rekoh: Ovako se mre!

Ne mogu više trpeti,
ne mogu ćutati.
Ne mogu!
Neću radi svih Aleksinca,
Prebilovaca
i Jasenovaca,
radi svih bolnica,
škola i đaka,
radi svih Dučića,
svih Desanki
i radi ožalošćenih majki.

Radi pokojnih,
radi živih i nespokojnih.
Radi pet stričeva moje žene
i radi mene.

Ne mogu radi Branka,
Brankove ulice
i svakog Brankovog mosta.
Neću radi onoga što nastade,
što postade
i nestade,
i radi onoga što osta!

Lakše bih podneo,
pa i kušao
krv i znoj,
i gnoj!
Dušmana nikada slušao
i izobličene nakaze gledao.
Redao
slike kloniranih ubica
bez savesti i stida,
bez lica.

Ne mogu,
i neću radi Čegra
i Sinđelića,
zbog Vojvode Prijezde
što Lazaru ode međ zvijezde.
Ne mogu zbog Majke Jugovića.

Ne mogu radi nepravde,
zbog Pravde!
Šta nam to rade!
Šta nam to rade!?

Ne smem radi
umorenih banjalučkih beba.
Zbog svih beba
u mnogim Beogradima
i svuda gde nas ima…

Ne mogu
zbog pesama Dobrice Erića
i njegovog ponosnog cerića.
Ne želim zbog Pravde
i Boga, zbog ljudi.

U meni nešto klija
i nešto rudi.
Guja se budi!
Bude se pradedovi,
dedovi.
Budni su očevi
i sinovi!

Neću ćutati
i proći,
ne smem
zbog onih koji će doći.

Buditi treba unuke
zbog nepravde,
zbog muke.

A mislio sam,
i skoro odlučio
da nikada više
ne pišem pesme o ratu.
Radovao se livadi i cvatu,
radovao se kćerki i sinu,
radovao se skorom svatu.

Radovao se pužu i mravu,
i skoro do juče verovao,
dao bih glavu,
da više neće umirati deca,
da niko neće ubijati starce,
rušiti gradove…
Naučićemo opet gadove
da imamo srca i sveca,
da imamo pamćenje i slavu.

Naučićemo ih da nismo
ono što za njih jesmo
i da oni jesu
ono što misle da nisu!

A mi ćemo i dalje
proleća nova čekati
i bele snegove slaviti.
Mi ćemo Mi biti!
Oni to neće znati,
Bog neće dati!

Bog neće dati
da vaši naumi pogani
mogu ostati.
U mojoj prkosnoj
i ponosnoj zemlji
to neće proći.

Neće doći
dan vaše radosti
zbog vaše gadosti!
Neće dan osvanuti
da vam se vidi radost u oku
i riba u vašem potoku.
Srce vam neće tući u grud.
Tamo je led,
tamo je stud!

A bio sam sebi rekao,
i skoro se zarekao,
ali se nisam kleo,
nisam hteo,
nisam smeo,
pa sam porekao,
da više nikada,
a možda ni tada,
neću pisati o ratu.

Ne pišem ni sad
radi vas.
Ime vaše mi se gadi,
pišem sebe radi,
radi nas!

Pišem radi onih
koji vole, zbog onih
koje rane naše bole.
Zbog krivice,
radi Pravice.
Zbog onih koji će doći,
kojima ću dati
i dušu i srce,
a neću ih znati!





Pesnički maraton Aleksinac 2004. godine
Književni klub “Velimir Rajić”, Aleksinac
________________________________________________________________________


/N a g r a d a ž i r i j a/

R u ž i c a P e t r o v i ć, N i š


***

pitaju me
zašto iz očiju
više ne teku suze
drhtim jače od vremena
znam plot
gde mogu ispružiti ruku
i zamirisati
na ribizlu
tu se deca nadmudruju
ako je siromašan čovek
da li su i pilići
siromašne piliće treba ubiti
kaže on

drhtim jače od meseca
iz kolena curi gnoj
posle pijanstva
čeljusti oplođene crvenim
ne rađaju
otac me vaspitavao
da prepoznajem poglede
i nisam uzalud
punila svoje oči
ludake odvode iza prozora
koji im pripadaju

tutnjim
tutnjim
tutnjim jača od vremena
iz nabrekle bradavice
kaplje rasol
raste mi sin
ispod leve dojke
zajutrila mi rosa u oku
i zaspala
a reč mu kamen
ne mogu ga raspričati


PESNIČKI MARATON ALEKSINAC 2004. GODINE
Književni klub “VELIMIR RAJIĆ”, Aleksinac
________________________________________________________________________


/N a g r a d a p u b l i k e/

B o r i s l a v B l a g o j e v i ć, Ć u p r i j a


MOJA BRAĆA

Sve što može da se proda
Prodala su moja braća
Mi ni svesni nismo bili
Ko kupuje i ko plaća

Prodali su bez tapija
Sve đuture i od oka
Sve livade do jaruge
Bistru vodu iz potoka

Njivu što nas hlebom hrani
U zakup su juče dali
Sad pričaju pravdaju se
Gde je međa nisu znali

A međa je sve dok može
Pogled ptice da se vine
Prodali su deo neba
Belog orla u visine

I ćuvike što međaju
Od vetrova što nas brane
Lojze što nas vinom poji
Manastire razidane

I utrobu zemlje ove
Gde se novi kamen rađa
Staro groblje pored puta
Prodala su moja braća

I sve naše krvotoke
Što dolaze iz daleka
Prodali su sve izvore
Sve kladence belih reka

Pravoslavlje slavu veru
Kolač što se daje sinu
Prodala su moja braća
Tihu modru mesečinu

Prodadoše braća braću
Rasejaše kosti njine
Ko da ovde nikad nije
Bilo pravde i istine

Prodadoše crep sa kuće
Kisnu grede otkrivene
Trune duša u ognjištu
Prodali su deo mene


OSMI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2004. GOD.
Književni klub “JOVAN DUČIĆ”, Barajevo
________________________________________________________________________


/ Z l a t n i p e č a t P r o v i t e lj s t v u š ć e g S o v j e t a s r p s k o g /

V e s e l i n G a j d a š e v i ć, F e k e t i ć


SRBIJA OD NEBA

Bog te nama dao na uzdarje
U lepoti čistotom što zrači
Od oskoni sunca tvoga žar je
Sveto Slovo život što nam znači

Od neba si i nebom se pišeš
U šest slova zagrljenih stala
Tamjanom se hilandarskim dišeš
Na istoku ružo rascvetala

Svaku si nam popunila poru
A u srce još više te stane
Nego sjaja u rumenu zoru
Što smiljem ti i bosiljem svane

Lepa li si u svečarskom ruju
Kad osmeh ti po obrazu šara
I tvom svakom divim se slavuju
Što sa gorom pesmom razgovara

Sa usana ljubav ti se smeje
O večeri molitve kad zboriš
I kad pališ svete polileje
Srca naša srećom da razgoriš

Ko majkom svojom ne bi zvao
Kad Bog nam te na uzdarje dao





OSMI FESTIVAL RODOLJUBIVE POEZIJE SRBIJE, 2004. GOD.
Književni klub “JOVAN DUČIĆ”, Barajevo
________________________________________________________________________


/Š k o l s k i u z r a s t/

M i n a Đ u r i ć, IV razred gimnazije “Branko Radičević”, S t a r a P a z o v a



ĆIRILICA - DAR BOŽIJI I NASLEĐE SRPSKO

Prarađanje svetinje Božja je promisao.
Prosvećenje naroda ljubav vere njegove.
Poklon Svetog poistovećenje sa večnošću.
Posvetili nam trajanje da slavimo svevišnjeg.
Pismo jeziku, milost Gospoda čoveku,
za neprolaznu službu svesti i svetlosti.

I bejaše žega, postojaše htenje,
Nepokolebiva snaga srca, uma i volje,
U dva istočnika, u dva isposnika.
Sastavnika naših nebesa, raja i zemlje.
Mostova naših vekova, oluja i smiraja.
Predskazanja našeg postojanja.
Sečenja naših službovanja.
Svestrana ljubav slovoslagača solunskih
utelotvorila je istoriju slovensku.
Slava suđenicima našim,
Simbolu našeg ostvarenja.
Praroditelju, prvoučitelju,
I svakom humanom ćirilometodskom nasledniku.

Stari spomenik srpski odiše mirom slovesnosti.
Apostol sveti hrišćanski stihotvori Božje zapovesti.
Kaligraf pobožni jevanđeljski slaže, i slovi
kaluđerska dela, reči i milosti.
Slika spisu, spis u snimki.
Proglasi spajaju svekoliku daljinu.
Sveta gora, Sinaj i Srbija kliču.
Simeon, Stefan i Sava.
Slava ocu i bratu i sinu.

Mnoga misao naša miropomazana je blagoslovom Tvojim.
Miroslavljevo, Dobromirovo i Vukanovo jevanđelje
I zlatni potpis velikog imena srpskog
Kulinovo, Blagajsko il’grobno natpisje
Do rukopisa Dušanova zakonika struškog.
I zaponi, hronike, tipici, hrisovulje,
Kneza, bana, manastira, kralja,
Čuveni Oktoih i slavljene povelje,
Knjige carstva i prepisi cara.
Kasnije bibliografije, psaltiri, psalmi i krčmije
Nicali su iz pohvale nadahnute Jefimije
Rasli uz preumna, svetih žitija,
Proistekla iz pera, poput Domentijanova, Teodosijeva.

“Ali ako jezike čovečije i anđeoske govorim, a ljubavi nemam,
Onda sam kao zvono koje ječi, ili kimval koji zveči.”

Ostalo je delo njihovo i premnoga milost Božija
da nas imenuje naslednicima premudrih.
Darovan nam je život i reč – zalog plemenitosti i ljubavi.
Ovenčani smo slavom predaka,
Oreolom iskonske duhovnosti i postojanosti.
Naše je samo da ne zaboravimo,
Da verujemo i čuvamo.
Budimo dostojni svetlosti svoje istorije,
Dosledni putnici na stazi istine i večnosti.





XVII MEĐUNARODNA PESNIČKA MANIFESTACIJA “RUDNIČKA VRELA 2006” za nagradu Momčilo Nastasijević; Književni klub “MOMČILO NASTASIJEVIĆ”, Gornji Milanovac, 2006. godine
________________________________________________________________________



/n a g r a d a “ M o m č i l o N a s t a s i j e v i ć ” /

T a nj a Đ u r đ e v i ć, V e l i k o G r a d i š t e


MOJI PAGANI

Oni su se umivali na reci
ako su se uopšte umivali,
na svoj način brinuli o brojnoj deci
i poneku kravu u sumrak namirivali,
večeravali komad sira i hladnu proju
posle čega su lezali na dušek od slame,
zahvaljivali bogovima što su svi na broju
pa utirali čađave lampe plamen.
Njihovi snovi u mirisu ovčje vune
svakako smešni današnjem svetu,
sanjani kad severac besni dune
i ostavljani da ćute u krevetu,
ostajahu tamo prosti i čisti
dok težački dan otrpi telo
da se uveče u detalj isti
vrate na umorom ispisano čelo.
Pri tom, nisu bili divljaci
kako bi neki mogli da pomisle!
Oni su bili gorštaci – seljaci
u letnjoj oluji kose pokisle
i pomalo pogrbljenih leđa
od svakodnevnog kopanja i oranja,
lica mrgodnih zbog gustih veđa,
šaka žilavih poput granja…
Nisu bili divljaci ali ni sveci
nego čvrsto na zemlji, dole,
naviknuti da ih bude pevci
pošto se u mraku siti navole.
Njihova čeljad su bila zdrava,
poslušna i razumna, radna,
stariji određuju pravila i prava
a deca ćute i kada su gladna.
A bili su gladni više nego siti,
u zavisnosti od milosti neba,
ali nisu većali o “biti il’ ne biti”
jer za “biti” njima tako malo treba…
Da ne rasrde vetrove i munju,
da ne smrzne voćka u proleće prva:
u molitvi sklopljeni dlanovi u gunju,
na leđima uprtnjača s naramkom drva.
Tako življaše i po redu mreše
preci moji stameni, mili moji pagani.
Unuci ih spominju da se ne ogreše –
da se život nastavi blagoslovom laganim.
Iz korova vire spomenici beli:
Đurađ, Krsta, Svetozar – leže tu imena.
Neka su im potomci zdravi i veseli,
tek rođeni i budući ogranci plemena.





XVI JUGOSLOVENSKI MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „PANONSKI GALEB XVI“, 2005. GODINE;
„KNJIŽEVNI – IRODALNI KLUB”, Subotica
________________________________________________________________________


/ P i l o t p e s m a /

P e t a r N. A l b i j a n i ć, S u b o t i c a

U SLAVU PESNIKA I FESTIVALA

Kada čovek perom dela stvara
U pesnika – pisca se pretvara
Kad se samo poezijom bavi
On postaje tada pesnik pravi

Emotivan i pun nadahnuća
Kada ide stazama bespuća
On korača slobodno prirodom
Sa Zvezdama pod Nebeskim Svodom

Misli svoje sređuje u glavi
Kad ih sredi na papir ih stavi
I da ne bi u zaborav pale
S njima ide i na festivale

Kad bi Pesnik prestao da piše
Festivala ne bi bilo više
Niti one divne poezije
Kad su tekle pesničke vizije

Nemoj stati pisanje produži
Čitaocu pesmom se oduži
Uveličaj taj susret pesnika
Svojim delom – čast je to velika

Dođi na festival poezije
U oazu Panonske nizije
Na Paliću pokraj Subotice
Pesniku će tu da blista lice

Letnjeg dana osamnaestog juna
Na Palić će stići i fortuna
Jer Pesnike i stare i mlade
Okupit će “RT PESNIČKE NADE”

Kraj jezera što tiho žubori
Počeće nam poet razgovori
Poteći će pesničke vizije
Šesnaestoga Festa poezije





XVIII JUGOSLOVENSKI MEĐUNARODNI FESTIVAL POEZIJE I PESNIKA „PANONSKI GALEB XVIII“, 2007. GODINE;
“KNJIŽEVNI – IRODALNI KLUB”, Subotica
________________________________________________________________________


/ P i l o t p e s m a /

M i l e n o v i ć M i l e n a, A l e k s i n a c


NE MISLIŠ VALJDA

Ne misliš valjda,
da se svaki novi dan
rađa samo za tebe
i da sve rujne zore,
pripadaju samo tebi.

One su možda deo mene
i možda sam ja novi dan
videla pre tebe,
videvši tvoj lik u ogledalu
umesto sebe.

Ne misliš valjda,
da su ove zvezde samo tvoje,
da si samo ti srećan,
one su možda moje oči,
koje trepere nad tobom,
u ovoj tišini vedre noći.

One su možda deo mojih snova,
nemirne moje želje,
što trepere i lebde u vazduhu.

Ne misliš valjda
da su ove kiše samo tvoje,
i ne raduj se kada kapi,
padaju sve jače,
jer možda to za tobom
moje srce plače.

Ne misliš valjda,
da je ceo svet samo tvoj,
možda je i on deo mene,
što Tvoje ime nose.





KNJIŽEVNI KONKURS “JUTRO NAD OZRENOM 2006.”;
Književni klub “SOKOLOVO PERO”, Sokobanja, 2006. godine
___________________________________________________________________________


D a l i b o r F i l i p o v i ć F i l i p, K nj a ž e v a c


SVE BUDNO JE

Isklijalo klinje
Zapupoljio se pupolj
I voće zavoćilo

Rasplinuli se mirisi
Trave zatravile
I korovi korove

Pohrl pohrl

Rastrnji se trnje
Okoprive koprive
Obod i zakač
Ožar i opek

Izbir Izbir

Sve budno je

Raste rastinje
Uraslo među prirašće
Izduž Izduž

Dletuju detlići
Balegaju balegari
Izrovuju rovci

Svud nabuj i napup
Ogran i olist

Sve budno je

Sve se miče
Pokretljivosti sklono
Razbud i rasan

Sve budno je

Što leti - leprša
Što raste – vijori
Što zrije – rumeni

Boje Boje

Sve budno je

Razmravili se mravi
Gusene gusenice
Crvuju crvi
Ogrizi i nagrizi

Čuj Čuj

Sve budno je

Glašaju se glasi
I pesma pesmuje
Uhu dodvor čini

Zvuci Zvukuju zvuci

Sve budno je

Vetar se zavetrio
U zavetrini odvetrava
Primir i pritaj
Pridrem i odspav

Raspticile se ptice
Raspčelile se pčele
Roje rojeve
Lahor lahoruje
Sav odvaž i šepur

Leptiruje leptir
Šareni šare
I pogled na otprat
I zamah rukom na izmam
Al nesustig
Pobeg na cvet

I miris I miris

Sve budno je

Rašumile se šume
Šumom šumore
Dok vetri krošnjama
Kose ljube

Proleću letovi
Laste lastare
Slavuji slavuje

Uzdis i opoj
Osluš i žmir

Sve budno je

Nagnezdila se gnezda
Razlegla se legla
Operuje se paperje
I kotovi kote

Osnaž Osnaž

Sve budno je

Zveri zver
Na nejač zveruje
Oglod glođe neprobir
Zazmiji zmija
Zaliji lisica
Vranuje vrana
I vuk vukne

Ustrept Uzdrht

Sve budno je

Pužu puževi
Gamižu gmazi
Kljuju kljunovi

Osmotr Opaz Ugled
Ustrem Uhvat Progut

Oprez Oprez

Sve budno je

Zazvezdile zvezde
Zamesečio se mesec
Čas namig čas kokol čas zabulj

Zasovi sova
Ćukne ćuk
Svitne svic

Sve budno je

Oblače se oblaci
Okišile kiše
Nakapi i okapi

Nabujale bujice
Ponegde preplav
Ponegde poplav

Okisline i mokrine

Sve budno je

Ispar Ispar
Zasuncilo sunce
Razračilo zrake

Golica vlagu
Što smehom se tanji
Ispar Ispar

Sve budno je
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POBEDNIČKI STIHOVI SRBIJE Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .