POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

RODOLJUBIVA POEZIJA

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POEZIJA NA ZADATU TEMU
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
ljuba-trebotin
Site Admin


Pridružio: 10 Avg 2006
Poruke: 279
Lokacija: Kruševac

PorukaPoslao: Sub Dec 30, 2006 7:57 pm    Naslov: RODOLJUBIVA POEZIJA Odgovoriti sa citatom

Branka je predložila, a ja prihvatio, da se organizuje pisanje poezije na zadatu temu. Od predloženih, za temu meseca novembra 2006 godine izabrao sam RODOLJUBIVU POEZIJU. Na kraju meseca, Branka kao pokretač ideje, od svih pesama izabraće najbolju pesmu i dve *pratilje* koje će biti postavljene u posebnom delu sajta *PESMA MESECA*.

Izvolite pišite!!!
P.S. I ja se spremam !

_________________
Na žici okreće se zvrčak !


Evo, postavljam jednu pesmu!

KOLIKO MUKA

Koliko muka još da izdržimo,
koliko suza majke da proliju.
Crni oblaci svest bi da prekriju,
za slobodu mi se borimo.

Svi imamo svoje snove
i znamo da ih imaju i drugi.
Sloboda sad svako biće zove,
za slobodom danas svako žudi.

Koliko vetra još da produva,
koliko oluja da protutnji.
Srbija se danas razumom čuva
i prkosom, umesto crnih slutnji.

(C) Ljubodrag Obradović
25.04.1999. godine


_________________
Na žici okreće se zvrčak !

Jecaj uz vetar

Osipa se jecaj niz vetar ,
on jezdi i liscem pluta
Ko pseto verno grca i sluzi
Ko zena placem a muski gorim
i ociju treptaj topim li topim
u odmazdu i zveket galopa
da zamorim , da ih sklopim

Eh , da mi je jos jedan-put
u Srbiji da se rodim
kad vedrina zavijori
njenim licem zabrinutim ,
kad se breza zatopoli

Carstvo uma da zablista
ej feniksi , ej sokoli
maglom teskom da ne zori
vec k`o kristal dan da blista
Iz pobede da se vine put poeme
umotvorna sjajna bista

K`o prolece da prolista
da joj plodno cveta vreme
da joj proslost kao suza
bude cista
Da ne brinem

Kad uz vetar zavijorim i zajecam
kad poginem
smiraj kapkom nek se spusti
Zatocenog zloslutnici kad me smire
elegije mira nek provire

Eh , da mi je jos jedan-put
za Srbiju da se srodim
kao biser da prolepsa i pozivi
Kad se koren starostavni od
kukolja svih istrebi
pa k`o Srbin da prozivim
unucima da besedim
da je vetar jecaj


Svetlana Poljak
Stokholm 1993 . godine

_________________
Dobrom uhu i komarac je muzika - Irvin Sho

Moj obraz gori i srce boli....Gde su pesme!?Do sada 3 izuzetne pesme ali ja sam ocekivala veci odziv!
Mogla sam i sama poslati pesmu na ovu temu samo mislim da nije fer da onaj koji bira sam salje svoju pesmu.

Rodoljubiva poezija je teska za pisanje.Jedino ne mogu da verujem da od toliko divnih pisaca ovde, od kojih su mnogi na profesionalnom nivou, nema interesa za ovu temu.Pisanje na temu je upravo ono sto pokazuje nadarenost. Molim vas,prihvatite izazov!

Sve vas pozdravlja

Branka

NE DIRAJTE ZEMLJU MOJU

Ne dirajte zemlju moju, jezero moga plača
ni grobove, ni kućni prag koji pljujete
mrtvih tjelesa puna je ilovača,
ne skrnavite zemlju mojih pradjedova,
kao lešinari očinji vid kljujete,
a dojila su i vas njedra ova

Ne odapinjite svoje lukove i strijele,
ne crnite ime očeva mojih,
ne lomite krilo golubice bijele
iz njenih rana božuri ponikli svuda,
da ne bude što je,
koliko treba zapovijeda tvojih
ti daleka pravdo Božijeg suda?

Monah stari u crkveno zvono bije jače
srpom žanje otrovno sjeme što klija
tu besjedi i u tmini plače,
onemoćala zemlja u agoniji bridi
neda gorkom pelinju da zrija
proklinje i kune i vas se stidi

Ne dirajte zemlju moju,moja svetilišta
u Božije oltare ne upirite prste
kao zvijezde dignute iz pepelišta
opet će zgasle nam oči nebesa krasiti naša,
tu se moja djeca mole i krste
i jecaju molitve Očenaša

Vijekovima su ovdje tamjan kadili moji preci
za probodeno rebro i svete kosti
a sad si zemljo moja grobnica duboka
neznaju šta čine, Ti im oprosti
odsjaju mog oka,sjajna zvijezdo sa istoka

Ne dirajte zemlju moju !

(C) Maria Deyana

_________________
Life is poetry!!!

PISMO MAJCI

Na uzglavlju mi majko,
neostvarenih snova ,vez.
Miris dunja sa ormana,
otaranom charshafu,
svetli je melem i povez;
Slava zakrpama,
od poderanih ideala .

Bela shamija,
s mudrih glava planina;
maglom me pokriva,
dok je skidash.
Srebrnog ruba,
olovu dushe ..
su drazhi;
izbrazdanim chelom,
borama mira...
nemire vidash.

Sirotinjo moja!
Od pocepanih cipela,
ostashe pechati na tvojoj kozhi.
Iza utvare na asfaltu,
u cipelama novim,
zaborav sad' veje.

Nekadashnje,
s mesom ,trpeze;
gletavom pogachom,
postavljala si.
Kockama shecera,
nutkala me..kao da su kolachi.

Znam..
Shto imala,
to si i dala.
Al' ja od sirotinje,
utekoh k' bedi.

Na stolu,
krtina vrishti;
vriskom,netaknuta se hladi.
U vodenichnom kolu,
praznom,
crno brashno,pogache klizi,
pljuvachkom se sladi.

Tad' vidim te,oronulu.
Dochekujesh decu,milostiva,
s' kockama shecera u pregachi
i toljagom u ruci..

S' toljagom u ruci,
zarad dechjih glava i njihove radosti..
da zamashish njom',
spremna si...

Prozhdrljivi,nagrdjuju te vuci.
Goloruka skachesh,starice;
preobrazhena u neoprostivi bes lavice.

U besu vekova je vaskresenje
vechne mladosti,tvoje..
I snage,
Srbijo,majko moja.

Vesna Mladenovic (21/12/06)[/i]



Evo još dve rodoljubive pesme koje su slučajno promašile rubriku:

Prva je od Nevena Milakovića Likote

RAPORT GENERALU

Gospodine generale
smije li Vam se obratiti
vojnik bez vojne poste
ratnik bez ratnog rasporeda,
covjek koji je vojnicku zakletvu
sramno pogazio,
dezerter bez Otadzbine i casti
pokoran kvislinskoj vlasti,
sto plasljivo pred sobom gleda
kako kurjaci ostre
svoje ocnjake krvave,
cereci se zlokobno nesvijesti nasoj dubokoj
i nemoci nasoj da spasemo sebe
braneci Komandanta!

Moja je jedinica Generale
izbrisana iz brojnog stanja,
moja je ceta zrtvovana
i vise ne postoji,
nasoj se „slavi” tiranin
grohotnim smijehom klanja,
a nase duse djavo trljajuc' ruke broji!

Moji su saborci kontuzovani
krestavim zenskim glasom,
oci nam sprzise bljeskom
mesije antihrista,
u tor nas ugoni farmer
svojim cuvenim lasom,
nase je dostojanstvo
ljigava kisna glista!

Marame crne ne vidimo,
crn nam obraz ne smeta,
grobova svojih se stidimo
stid nam je najmanja steta,
i djecu svoju
bez stida u oci gledamo,
jer i nas se ocevi stide,
i Vas bi Generale htjeli da predamo,
i red je da svi vide
da nismo ni Srbi,ni Pravoslavci,
ni ljudi ni pokorni suznji,
ni prokletnici sto Vam
svjesni izdaje svoje zavide,
niљta od toga Generale
MI SMO ObičnE GNJIDE!

Prastajte slavni Generale
ako se oprostiti moћe
vojniku sto nema ni hrabrost ni volju
da kaze:
„Pomozi nam Boze,
nas je Komandant na bojnom polju
i jos se junacki bori,
da oslobodi vojsku svoju
da starog Srbina stvori,
da skine povez sa ociju nasih
da budemo opet predaka vrijedni,
pomozi mi Boze,ljudi se plasih,
zrtvovah dusu
za zivot bijedni”.

Neven Milakovic Likota

_________________
PJESNIK BEZ GOSPODA JE KAO PJEVAČ BEZ SLUHA.

a druga od Milorad J. Nikića

POEMA O MARUŠI


Kažu da je u doba naših dedova, davno
dole na kraju sela našeg, u strani malo
kućerak bio i u njemu mati samohrana
devetnaest i sa njom čedo u pelenama

Muža izgubi rano, govori priča znana
na frontu ostade, premalo znamo o tom,
a ona procvala tek, ko ruža miriše snom,
bez ikog sama, a muško čedo sa njom.

I proći će mesec dana u nadi da će doć,
ko gladna godina dan se za danom vuče
mesec ga i drugi čeka, ne spi po celu noć
a čedo se pridiže već i prve glasove guče.

Teške je muče more, košmara pune noći
i strašni snovi tek, strah joj u duši zri
jedva dočeka jutro, gori joj celo, oči
uz grudi privija čedo i ono blaženo spi

U neko doba dana ni sam ne zna kad
glas poznat čuje, od sreće stala k`o stub
i naglo otvara vrata, al` opet isti jad
nikoga, a detetu je već izbio i prvi zub

Od roda nikoga nema, utehu da joj da
majku i oca ne zna, a baka slepa već
a odkud snovi ti, kamo će konjica ta
nežno privija čedo i nemo gleda u noć

Meseci teku lenjo, glasa niotkud nema
i reči više drage, nebo k`o kamen ćuti
poruke, znaka i zima vec stiže, sprema
dete ručice pruža, majčinu ljubav sluti.

Večeri padaju rane, u sobi sumrak već
po zidu korača senka, ružna dvoglava
zla, studen je štipa, u uglu hladna peć
dete joj na ruci spi, kosica očeva, plava

Mnogi su stigli već, i on bi trebao doć,
godine prodje pola, okolo kolaju priče
pogibe iz sela puno, uze ih tamna noć
i ona začeplja uši a dete i "tata" viče

Napolju severac briše, u snegu leže puti
u prozor belina tuče, lisica u leglu ćuti
na vrata Božic kuca, čedo, radost je tu
sa njim bi da je deli, al avaj, tek u snu.

I zima s mukom prodje, kiše proleću slute
ni nebo milosti nema, to parče hartije žute
sruši se svet i pred očima joj se smrači, puče
pokleknu, pade, a dete prohodalo tek juče.

I tog je prolećnog dana u selu padala kiša
sahrane bile dve, baka Ristana i Maruša
eh ime joj od tuge umalo da zaboravim
i uz plac pitam, a šta je bilo sa malim

Njega je, i otac me blago taknu po glavi
odvela sebi neka rodjaka, po ocu od majke
završio visoke škole, postao čovek pravi
učitelj, naočit i lep, majčine naravi blage.

****

I sad kad selom prodjem setim se price te
kućerka odavno nema, oca i priče njegove
a ratova je još bilo, pamtimo nesreće naše
i sve one što su otići znali a vratiti se ne znaše.

(C) Milorad J. NIkić

Svim onima što po bojištima i frontovima ostadoše
Po Petrovdanu jula 2002 Bern Švajcarska

_________________
*Šta je mir duše, naspram oštrih ivica slobode*
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Pošalji email Poseti sajt autora
Branka



Pridružio: 03 Jan 2007
Poruke: 46
Lokacija: Amsterdam

PorukaPoslao: Uto Jan 09, 2007 11:43 am    Naslov: Izbor iz teme Rodoljubiva poezija Odgovoriti sa citatom

Postovani citaoci i pesnici,

Ja predlozih, Ljuba smislio temu i ja morah da izaberem.

Ljudsko srce je jedina zemlja bez granica
Gde god da idemo gde god da smo nosimo je sa sobom.Zato sto je njen
izvor nepresusiv i to je najlepse sto mozemo jedni drugima dati i deliti.
Zato se obradujemo iz srca kada cujemo bilo gde u svetu nas jezik, muziku ili
kada nas osamari miris nase kuhinje u nekoj nepoznatoj ulici.Cak i
psovke nas nasmiju.A nista nije lepse kada srce pozna srce,dusa dusu i
istorija istoriju.Vidite, svi mi nosimo to univerzalno rodoljublje u nama
kao sto svuda u svetu postoje pite sa jabukama ili tepisi.Nasa pita sa jabukama
nije najbolja i nas tepih sigurno nije najvestije tkan ali su nama oni
NAJSLADJI I NAJLEPSI koji postoje jer su pravljenji iz nasih srca, nasom ljubavlju i nasim rukama.
Pisati rodoljubivu poeziju znaci direkno zagrabiti iz ovog izvora, ostati pitak SVIMA, a ipak svojstveno NAS.

Zato smatram najlepšom pesmom: “Poema o Marusi” od Milorada NIkića , NAŠA ljudskost, naša ljubav, čekanje, sanjanje, nadanje , razočarenje i smrt ali mogu je prisvajati i svi ostali sebi.

Ne volim reci “pratilja”( nije izbor za Mis) ali druga pesma koja vrca strasnom ljubavi prema nasoj kolevki je od Marie Deyane__ “Ne dirajte zemlju moju”__
Isto tako lirika i melanholija u pesmi od Svetlane Poljak __“Jecaj uz vetar”__verovatno zbog zivota u inostranstvu prepozajem ta osecanja.

Ovde izdvajam i dva izuzetna stiha.Prvi iz pesme “Pismo majci” od Vesne Mladenovic:

“Znam..
Shto imala,
to si i dala.
Al' ja od sirotinje,
utekoh k' bedi.”

Drugi je od Nevena Milakovica Likote iz pesme “Raport Generalu”, stih koji zovu na
budjenje:

“ Marame crne ne vidimo,
crn nam obraz ne smeta,
grobova svojih se stidimo
stid nam je najmanja steta,
i djecu svoju
bez stida u oci gledamo,”


Hvala vam svima na poslanim pesmama a i na strpljenju kojim ste cekali na moj odgovor.
Do citanja!

Branka
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku Poseti sajt autora
Mariadeyana



Pridružio: 12 Jan 2007
Poruke: 16

PorukaPoslao: Pet Jan 12, 2007 12:40 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Hvala Branki i Ljubi za izbor poezije i svim pjesnicima koji su se trudili da obogate ovu stranicu i dali svoj doprinos pisanom rijecju.

Iskrene cestitke Miloradu Nikicu za njegovu predivnu poemu!

Very Happy
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
pollakova



Pridružio: 30 Sep 2006
Poruke: 372
Lokacija: tu pa tamo... i opet

PorukaPoslao: Čet Mar 08, 2007 2:19 am    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Pridruzujem se cestitkama !!!! Nikiceva ,,Poema o Marusi ,, zaista je sjajna i zasluzuje apsolutno prvo mesto !
pozzz........ Laughing
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POEZIJA NA ZADATU TEMU Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .