POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

PILOT

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POEZIJA - www.poezijascg.com
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Uto Dec 11, 2007 12:50 am    Naslov: PILOT Odgovoriti sa citatom

CIGANKA

koga li sada ljubi, ljubi,
ona ljupka Ciganka bela,
što me zanela,
što me odnela
u beskraj zvezdani...
Ko sad za njom pamet gubi,

kome na harmonici svira,
kome setne pesme bira,
ko joj vrela nedra dira,

kome dade oči plave,
plave kao lan
koje ljubih, ljubih,
samo jedan dan

o, zašto sanjam, sanjam,
tu strasnu Ciganku belu
sa crnim čuperkom na čelu...

Što me sada često budi
kad sam sa njom jednom bio,
kad sam sa njom jednom pio,
šta u meni za njom ludi?!



P I L O T

p o e m a

Prolog

Vod je pao na Rgajskom visu!
Vod je pao, ali nisu ideali, snovi...
Njih izdaju sada nikovići novi!
Vod Slobodu sanja na Rgajskom visu...


Narednika Lomigoru Vukoja, pilota,
lepa sreća pratila je dosta:
kad prelete ispod Savskog mosta,
zavole ga sva vazdušna flota.

Protiv Švaba vešto se borio.
S neba, plavog, iznad Beograda,
tri je ,,štuke,, lovcem oborio.
Sudba htede tada da ne strada.

Kada zemlja konačno propade,
pređe brda, doline i klance,
i bez cilja, i bez svake nade,
stiže kući u opasno Spance.

Jesen: kiše, lebdi magla siva,
a u Spancu, gnezdu komunista,
lepa Drinka o Slobodi sniva,
i porazu zlokobnih fašista.

U zaselku, zvanom: Potočari,
pored puta, ispod gustih gora,
u kućici svojih Lomigora,
mladi pilot o Drinki sanjari.

U srcu mu kao vila blista:
da li zvezda mladih partizana;
da l boginja mladih komunista,
o Ljubavi kao o Slobodi sanja!?

Ne znam šta je Drinka osećala,
kad je, vedra čela i obraza čista,
svog Pilota u odred poslala:
u boj teški protivu fašista.

Jovanović Vukoju- Pilotu,
komandiru partizanskog voda,
tri su stvari važne u životu:
zdravlje, Ljubav i sveta Sloboda..

Govoraše svome hrabrom vodu:
"Imaš zdravlje- narodu da služiš,
imaš Ljubav- lozu da produžiš...
Ništa nemaš- kad nemaš Slobodu!"

O pitanju šta je to Sloboda,
istina je samo negde tamo,
iznad devet gora, iznad devet voda...
Mi, smrtnici, šta o tome znamo!?

Šta će mrtvom nekakva Sloboda,
kad mu sunce i zvezde pogasi?
Zar ne treba samo hleb i voda
da se narod od pomora spasi!?

2.

Ne rodi me majka kao tića,
ko viteza, gordog sokolića,
već ko jadnog crnog nikovića...
Bejah agent Milana Nedića.

U zle dane, ropske i ogavne,
gazda ne da agentu da bira:
niti mesto, ni zadatke slavne...
Dadoše mi zlu ulogu žbira.

Postah kurir Vukoja- Pilota,
komandira voda partizana.
Smrt njegova, užasna golgota,
progoni me skoro svakog dana.

Vod opasnih, mladih, partizana
izdao sam četres druge, u proleće,
kad sve živo u novi život kreće,
a Srbi, zbog sna, ginu svakog dana.

Kako postah podla izdajica!?
Kad izbegoh zulume Šiptara,
i postadoh crna izbeglica,
primila me postojbina stara.

Šta mi vredi postojbina stara:
Kuršumlija, negdašnja Toplica,
kad sam jadna, bedna, izbeglica,
bez svog doma, i hleba, i para...

Svega mi je, i previše, i dosta:
pište deca, plače majka stara,
al na sreću te Pećanac Kosta
utrapi mi poslove žandara

Sad pod starost, savesti nečiste,
žalim mlade partizane pale;
žalim mlade, prave, komuniste,
i zgažene njine, časne, ideale!

Poput kostara Kosovca Jovana
skupljam kosti dok strunule nisu,
bele kosti hrabrih partizana,
što ih izdah na Rgajskom visu.

3
U Rgaje stigli smo pre mraka.
Odatle je Srpska divizija stara
u boj pošla protivu Turaka.
Vod predviđa jak napad Bugara,

Al Bygara, niotkuda, nema.
Pilot nešto po torbi prebira,
kratko pismo na brzinu sprema
za tajnoga odredskog kurira.

Kaže: ,,Predaj, i odmah se vrati!”
Pismo dadoh mom kolegi žbiru
što potajno partizane prati.
Ne javih se odredskom kuriru.

Zalud Pilot seče mlado granje;
zalud bivak u sred šume gradi;
zalud čeka snažno pojačanje...
Ne zna šta mu “verni” kurir radi.

Zora sviće, zrakom šumu zari.,
Pilot tužno put Rgaja zuri...
Kroz Rgaje već prošli Bugari
i četnici i podli žandari-
zli bataljon ka šumici žuri...

Okružuje šumicu kolona...
Strepe jele, savijaju grane...
Vod se bori protiv bataljona!
Vitko borje štiti partizane...

Pada granje s borova i breza;
paklen dim se iznad šume diže;
vatra seva s puškomitraljeza;
zlikovcii se hrabrom vodu bliže.

Lete psovke na oba žargona:
prete, kunu sve svece i Boga...
Vod se bori protiv bataljona!
Zlih krvnika petnaest na jednoga.

Trepti nebo i zemlja i granje,
s tela lije i krv i znoj i voda...
Partizana sve manje i manje...
Bataljon se bori protiv voda!

Bataljon je postao horda luda...
Urla, juri po šumi i polju...
Mrtvaca je sve više, i svuda...
Ratnici se rvu i zubima kolju.

Bataljon je postao zombi ludi:
cokulama ranjenike guši,
gnječi lica, oči, i razdire grudi...
Bajonetom mrtve partizane buši.

Nesta voda...Nesta partizana...
Mrtvi leže i četnici, žandari...
Vise creva i ruke sa grana...
Ranjen Pilot pod borom krvari.

4.

Još se čuje rika, jauk, piska,
nezbrinutih ranjenih soldata.
Pilot levom zlu ranu pritiska
a desnicom bombama barata.

Dok ga rana peče, boli i krvari,
lebde Drinka, braća: Bane, Vlada...
,,Zbogom majko, zbogom Potočari...
Zbogom moja, mrtva, gardo mlada!”

Pridiže se, priđe bliže boru.
Luda četa stiže do Pilota,
Pilot, jetko, dobaci majoru:
,,Evo, vidi šta je to strahota!”

Svežanj bombi u rulju ubaci...
Eksplozija gomilu podiže,
i u zraku na sve strane baci.
I Pilota smrt od bombi stiže.

Kao slavni Vojinović Kosta,
i Vukoje sam smrt sebi prizva.
I legenda u narodu posta!
Beše heroj treba da se prizna!

Teški teror trpe od žandara
mirna braća i Jablan i Vlada.
Pati majka Aleksija stara,
al se svome Vukojici nada.

Zalud čezne, uzalud se nada...
Crn joj gavran zakuca na vrata:
juče Vule, danas Vlada strada,
ne izdrža smrt voljenog brata

Duge kose rasplele su guste
tužne snahe Budimka i Tana...
Da l će kuće da ostanu puste
oba brata Lomigore Bana...?

***
Sin posthumni pokojnoga Vlade,
slavno ime Vukojevo nosi...
S decom svojom gaji srećne nade,
i sa ocem i stricem se ponosi.

Tragali su mnogi mnogo dana,
tragaše i Bane, al saznali nisu,
ko izdade mlad vod partizana,
što nastrada na Rgajskom visu.

Vod je pao na Rgajskom visu,
Al njegovi časni ideali nisu.
Nikovići crni još shvatili nisu
što vod pade na Rgajskom visu.

Ovu poemu posvećujem senima Vukoja Jovanovića- Pilota
iz sela Spanca kod Kuršumlije i njegovom herojskom vodu
koji su zbog izdaje stradali aprila 1942.god na Rgajskom visu
u Toplici.

Miljoko Milojević


][/
[/color]b]
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> POEZIJA - www.poezijascg.com Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .