POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Pesme Svetom Savi

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> NAJDRAŽA PESMA
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Čet Jan 24, 2008 3:31 pm    Naslov: Pesme Svetom Savi Odgovoriti sa citatom

Sveti Sava


Ko udara tako pozno u dubini noćnog mira
Na kapiji zatvorenog svetogorskog manastira?
"Već je prošlo tavno veče i nema se ponoć hvata,
Sedi oci,kaludjeri otvorte mi teška vrata.
Svetlosti mi duša hoće,a odmora slabe noge,
Klonulo je moje telo,umorne su moje noge-
Al je krepka volja moja,što me noćas vama vodi,
Da posvetim život rodu,otadžbini i slobodi.
Prezreo sam carske dvore,carsku krunu i porfiru,
I sad evo svetlost tražim u skromnome manastiru.
Otvorte mi časni oci,manastirska teška vrata,
I primite carskog sina ko najmladjeg svoga brata...."
Zaškripaše teška vrata,a nad njima sova prnu
I s kreštanjem razvi krila i skloni se u noć crnu.
A na pragu hrama svetog,gde se Božje ime slavi,
Sa buktinjom ,upaljenom,nastojnik se otac javi.
On buktinju gore diže,iznad svoje glave svete
I ugleda,čudeći se,bezazleno,boso dete.
Visoko mu bledo čelo,pomršene guste vlasi,
Ali čelo uzvišeno božanstvena mudrost krasi.
Za ruku ga starac uze,poljubi mu čelo bledo,
A kroz suze prošaputa:"Primamo te,milo čedo".

Vekovi su prohujali od čudesne one noći-
Vekovi su prohujali i mnogi će jošte proći-
Al to dete jošte živi,jer njegova živi slava,
Jer to dete beše Rastko,sin Nemanjin,Sveti Sava.


Vojislav J. Ilić
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Čet Jan 24, 2008 3:45 pm    Naslov: Pesme Svetom Savi Odgovoriti sa citatom

Sveti Sava


Nad atonskim hramom,još u davno vreme,
Podiže se bura usred noći neme.

I dok mračnim krilom za nebo se hvata,
Neko živo lupnu u hrastova vrata.

Iguman se diže.Na ulazu samom
stojalo je momče,uvijeno tamom.

U njegovoj ruci,što je gore diže,
Upaljena luča rujni plamen liže.

Dim se vije,mota-i koluti jure
U kapiju tvrdu i zidine sure.

Ko je ovo momče?Koji jad ga slama?
I šta traži noćas od Božijeg hrama?

Crn ,sebarski plašt mu mlada pleća krasi,
Po kojem su pale kovrdžaste vlasi.

A po vitkom stasu,što ga diči tako,
Tvrdim se je likom opasao jako.

I on smerno stoji.O njegovom vratu
Samo krst treperi u suvome zlatu.

To bejaše Rastko.Sin Nemanjin to je,
Što je carske dvore ostavio svoje-

Jer ga ljubav goni,jer ga želja slama,
Da postane slugom Božijega hrama.

Crn,sebarski plašt mu mlada pleća krasi,
Po kojem su pale kovrdžaste vlasi.

I nad lepom glavom,u dubini mraka,
Sjajan kolut sija od najlepšeg zraka.


Vojislav J.Ilić
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pet Jan 25, 2008 11:31 am    Naslov: Pesme Svetom Savi Odgovoriti sa citatom

Život Svetog Save


Gladan i žedan svetosti
Napustio je zemlju
I svoje i sebe
Stupio je u službu
Krilate gospode

Čuvao im zlatorune oblake
I timario gromove i munje
Sapete u knjižurinama

Potrošio je sve svoje godine
Zaradio zmijoglavi štap

Uzjahao je štap
Vratio se na zemlju
I tu našao i svoje i sebe

Živi bez godina bez smrti
Okružen svojim vukovim




Sveti Sava


Oko njegove glave lete pčele
I grade mu živi zlatokrug

U ridjoj mu bradi
Zasutoj lipovim cvetom
Gromovi s munjama igraju žmurke

O vratu mu verige vise
I trzaju se u gvozdenom snu
Na ramenu petao mu plamti
U ruci štap premudri peva
Pesmu ukrštenih puteva

Levo od njega teče vreme
Desno od njega teče vreme

On korača po suvom
U pratnji svojih vukova

Vasko Popa
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pet Jan 25, 2008 11:39 am    Naslov: Pesme Svetom Savi Odgovoriti sa citatom

Suzna Molitva



Izbliza smo se gledali vuk i ja
Dva tužna sužnja dva rodjaka retka
A ne znadosmo ko u kom robija
Ni šta od čega razdvaja rešetka
U zbegu koji još zovu Srbija
Tu gde se zgara vatra sa Vračara
I sriče tvrda azbuka vučija
Ako si onaj od koga sve poče
Na čije oči naša tuga sija
I stid i jarost utrojenog pretka
Senko u temelj živa uzidana
Nerazlučena s nama od početka
Suzna molitvo Oca svoga Oče
Izvedi krotki čopor iz zindana
Da pod lipama liturgija počne.


Rajko Petrov Nogo
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Sre Jan 07, 2009 7:12 pm    Naslov: O SVETOM SAVI JOŠ PUNO PESAMA... Odgovoriti sa citatom

Natali,
dobro si ovo uradila, ali nisi ideju sprovela do kraja.Ima još puno pesama
posvećenih Sv. Savi.
Ja prilažem nekoliko koje sam pokupio sa NETA.

Porodica Radovanović, USA,
***
Miljojko Milojević, Beograd


Stihovi posvećeni Svetom Savi iz pera

Dr. Jovana Jovanovića- Zmaja,
Vaska Pope,
Vojislava Ilića-Mlađeg
Borivoja Vukomanovića,
Stevana Lazića,
Svetozara Ćorovića

Vojislava Ilića
Dr. Natalije Jakovljević,
Nevena Milakovića...
Miljojka Milojevića.
Momira Dragićevića
Ljubodraga Obradovića
Milice Perun.Ivanović

Vojislav Ilić -Mlađi
Sveti Sava

Ti ostavi: biser, smaragd i rubine,
kojima tvoj otac Nemanja te zasu,
mesto carske krune- uze kamilavku,
a mesto porfire- uze crnu rasu
i ode, čak tamo, u Hilandar sveti,
da poznaš života određenje pravo,
da slušaš i vršiš zapovedi Božje,
ugodniče Božiji, Svetitelju Savo!

Al' borba međ' braćom- zla kob naša stara-
ne mogade, ipak, tvom sluhu izmaći:
ti, s krstom u ruci, čak iz Hilandara,
dođe svojoj krvno zavađenoj braći,
i, s ljubavlju krotkom, međ noževe njine,
ti, stade, k'o Božje oličenje pravo,
i svakome pruži po grančicu mira,
krotki mirotvorče, Svetitelju Savo!

"Ha, spalite Vlaha!" -Sinan paša grmnu,
Donese tvoj ćivot...potpališe grane.
Ali vetar dunu i diže tvoj pep'o
i raznese svetom, na četiri strane,
i svud, gde god pade trunka tvoga praha,
onamo se diže- k'o za čudo pravo-
ili srpska škola, ili crkva sveta,
izabraniče Božji, Svetitelju Savo!

I sad tvoja himna pobednički zvoni
puna krepke vere, poleta i maha:
To je ljubav tvoja razneta po svetu
kroz čestice tvoga mučeničkog praha,
i ta živa pesma, što kipi k'o reka
dižući se k tebi, čak u nebo plavo,
slaviće te gromko od veka do veka,
večna naša slavo, Svetitelju Savo!

Danas, kad srpska omladina cela
pristupa ti, s puno pobožnosti svete,
da najlepši venac od najlepšeg cveća
oko tvoje drage ikone oplete,
i dok sveća slavska treperi i gori
pokliči se dižu do neba u plavo:
"Oče srpske škole i crkve nam svete,
slava tebi, Svetitelju Savo!"
***


Borivoje Vukomanović

Slovo o Svetome Savi


Sunce pio Srbiju opio
opio je nadom i lepotom
prah od cveta bio pred golgotom.

Molitva mu bila saputnica
Srbija mu raspevana tica
čuva gusle da ne budu neme
da im pesme nikad ne zaneme.

Srcem hteo snove da raspeva
dušom hteo ptice da natpeva
na lomači ostao je jači.

Na licu mu vidim Studenicu
javu pleo i snove ispleo
Sveti Save pretke vaskrsava.

***

Vasko Popa

Putovanje Svetoga Save

Putuje po mračnoj zemlji
Štapom pred sobom
Mrak na četvero seče
Hitne debele rukavice
Pretvorene u mačketine
Na sivu vojsku miševa
Odveže verige sred oluje
I zemlju od stare hrastovine
Za stajaće zvezde vezuje
Pere šape svojim vukovima
Da tragovi mračne zemlje
Na njima ne prežive
Putuje bez puta
I put se za njim rađa.

***
Dr. Jovan Jovanović- Zmaj

Sveti Sava

Presto ga je cek'o -on ga nije hteo
On je nešto više duhom zavoleo.
Odazv'o se daljnom leleku i vrisku
Pa je zagrlio budunost srbinsku.
On se skromno siđe s kraljevskih visina,
Cvet žrtvova plodu;
On neće da vlada, on hoće da služi,
Bogu i svome narodu.

" Veru ću da krepim, Pravoslavlje širim
Kroz tu maglu sivu;
Temelj ću da gradim, crkvu ću da zidam,
Ali crkvu živu."
I ta nam je vera spasavala oce
Od mnogih propasti;
Ta će ista vera - o hvala ti, Savo!-
I unuke spasti.

Al' ta vera ne sme da bude bez vida,
Zato Sveti Sava još i škole zida.
" Ima l' oka slepog, škola ga otvara!
Salj'te decu od njih neka ljude stvara!
Ono sto nas jača na putu poštenja,
Ono što nas vodi ka bregu spasenja,
Ono što nam muku ublažava ljutu,
Što nam ne da kliznut na stmenom putu.
Onog svetlog duha svetle blagovesti,
Što nas drže krepko na visini svesti;
Ono što nas uči da trpit umemo,
Ono što nas diže da naperdujemo,
Što nam daje duši, umu, srcu zdravlje:
To je srpska škola, to je Pravoslavlje!"
To je Sava znao i primer nam dao,
Sreću nam je hteo, njojzi nas poveo,

Odazvao se daljnom leleku i vrisku,
Pa je zagrlio budunost srbinsku.
Krunu nije hteo, nije hteo slavu,
Ali kruna sama dođe mu na glavu.
On se hteo sići svom narodu bliže,
On se hteo spustit, - a time se diže,
Duh nas njegov kupi sred Božijeg hrama,
Duh je njegov zvezda nad našim školama.

Savino su telo Turci sagoreli
I njegov su pep'o na vetar izneli,
I gde god je trunka pepela mu pala,
Tu je nova ljubav k rodu zasijala.

Danas celo Srpstvo njegov spomen slavi:
"Uskliknimo s ljubavlju svetitelju Savi!"
***

Stevan Lazić

Na Vračaru

Nadvio se oblak gusti
Vaseljenu da opusti,
Da pokaje grehe stare,
Što ju hoće da satare:
I nebo se samo ljuti,
A Srbija- strepi, cuti:
Na Vračaru vatra gori,
Vatra gori, bes se ori,
A Srbin se s dušom bori.

Ko će sili odoleti,
Ko će bola preboleti!
Svetinja se srpska ništi,
U Srbina srce pišti:
"Avaj, srce Obilića!
Avaj, snago Kraljevića!
Gde si, pusta, da u mahu
Kraj učinis ovom strahu?
Višnja silo, tvoja pravda
Stešnjenima je krepka nada:
Pusti groma vatrenoga,
Smlavi stvora paklenoga,
Da pred licem Stvoritelja
Ne sažiže Svetitelja!"

Tako Srbin sobom zbori,
Njega ljuta bolja mori,
Vatra gori, Sinan viče:
" Gori, gori svešteniče!
To si od nas zaslužio,
Što si raju prosvetio
Što na svoga gospodara
Smela diže svog handžara,

Što za veru voljno gine
Ubojiti kaurine,
Što se ne da u sindžire,
Već podiže manastire;
Al' sad nema tebi traga,
Pašće tvoga roda snaga!"

To izusti, pa s' okrene;
Al' žestoko oganj sene,
Otvore se svete dveri,
Sinan - paša se uzveri:
Mileševo pred njim stoji,
Sa likovi sveti svoji,
A inoci obučeni
Boga mole na koleni,
Zvona zvone, narod vrvi,
Da s' pričeste svete krvi,
A Sinana strah probija,
Poslednji mu čas izbija.

Iz svetoga sa oltara
Sveti Sava progovara:
"Ona vatra na Vračaru
Oglašuje mržnju staru.
Ne bojte se, deco mila,
Što vas kinji vraška sila!
Mrtvom telu ko se sveti,
Tom i prazna senka preti;
Ništavne su ljudske strasti
Kod Božije večne vlasti,
Ja ostajem u svom rodu,
Dok vojuje za slobodu,
Dok mu crkva srce blaži,
Dok mu dušu škola snaži,
Nastavljajte moja dela,
To je slava neuvela.
To će presto povratiti,
Moje telo osvetiti!"

***

Svetozar Ćorović

Sveti Sava blagosilja Srpčad

Dođite, čeda, poslušajte mene,
Strahu Gospodnjem naučiću vas,
Pokazaću vam kako radit treba,
U čemu je propast, u čemu je spas.

Dođite složno, zagrljeni bratski,
Gde sloga vlada i sreca je tu;
Pobeda vazda pratiće vam stope,
Budete l' samo poštovali nju.

Dođjite bliže, pa da vas naučim
Nauke svete da poznate moć,
Jer s njome samo kroz mrklu tamu
Do stare slave opet ćete doć.
Ko uči, taj će večno srećan biti,
Taj neće znati šta je tuga, jad:
Ko u starost uživati želi,
Taj učit mora dok je jošte mlad.

Radite vazda i složno i mudro,
Pa da nam srećan bude srpski rod;
Vi ćete sami i potomci vaši
Vašega truda uživati plod.

Dođite, čeda, poslušajte mene,
Strahu Gospodnjem naučiću vas,
Pokazaću vam kako radit treba,
U čemu je propast, u čemu je spas!

***

Dr. Natalija Jakovljević

RASTKO

Rastko
raspinje
čežnju
ognjevnu
nežnu.

U ljubičastoj
zori-zovi!
Otvoriću.

Ognju
pokloniću
hrast -ovo
slovo
bojno!

U zenicu
uleteće
varnica
nesreće.
Spališe ti kost!

Plameni jezik
progovoriće
Ras-t-ko
u pomoć!


Susret sa Svetim Savom

Velmoža je ušao u hram
i zatvorio vrata
da čuje savet oca ili brata.
Oko vrata ogrlica mu od pčela
rojila je glasove naših roditelja.
Iz plavog vidika
sa Suncem umesto konjanika
pojavio se On-
Sveti Sava plavook.
I otac i brat
bela pčela svat.
Da upita velmožu
zašto mu se zemlja načela
i kad je počela da se osipa
kad ostavio je kamene gromade nade
i mramorne vence
šтo cvetaju pred Mladence
i studence rečice stope
vredne kosače kosačice
zlatno snoplje
Kad ostavio je međaše
kam što kamuje
što samuje- u molitvi što sabira
i pregrađuje put neprijateljima.

Kad ostavio je
Gorioč -što gori
Devič -devičanski
Dolac -što govori
Dečane -pre večnosti isklesane
Sokolicu -kao ticu
što poleće kad je viknu.
Banjsku -malu
Gračanicu –lepoticu
Zvečan -zvonki
Sv. Spase glasne
Zočište-Mušutište
Ratnike -Oklopnike
Ljevišku -Bogorodicu
Arhangele Dušanove
kad ostavio je temelje.

Ljut je Sveti Sava
konja se prihvata
i nestaje u crnim šumama
u svojim stopama kamenim
u svojim suzama plavim
u gorskim očima Durmitora
u Prokletijama –prokletim
na Goliji-goloj
nestaje u crnoj noći ovoj.

****
Neven Milaković :

Blagoslov Svetoga Save

Ljubljena djeco moja,
minuše vjekovi kao treptaj oka,
a moja duša spokoja ne nađe
jer rana je moja previše duboka,
dublja od značaja Kosovskoga boja
kao prezir hladna, k'o loš put široka.

Samo onaj što za čeda svoja disao nije
ne može razumjeti bol od kojega srce trne,
kao od grijeha duša čedna,
kao pred kurjakom mladunče srne...
I samo takav ne zna kakav se nemir krije
kad ocu sinovljev pogled otkrije,
da među braćom klija korov nesloge crne.

Svaka je rana vaša i moja rana bila,
svaki sam prerezan grkljan svojom krvlju mazio,
slađe n'o čašu meda, čašu sam žuči pio
samo da manje pate dječica moja mila.
Bez prestanka Gospoda molio,
i Majci Božijoj Molitve uznosio
da vam Krst ostave i strašnu Golgotu,
samo da unište tu neslogu vašu,
tu zlu krv prokletu, tu vječnu sramotu!

Jer mudar se ne boji onoga što mu tijelo
može pogubiti,
već onoga što raba Božijeg u njemu želi ubiti.
Mudar sa osmjehom ide na Golgotu
jer zna da taj put vodi vječnome životu.
Mudar lance rado ne nosi, ali ih ponosno nosi
jer zna da tako Gospodu služi, a zlu prkosi!

Mnogo sam braće, očeva, djedova vaših priveo Gospodu
ponosna srca i radosne duše.
Cijelu vječnost plačući gledah kako vam oči bodu
i Hramove ruše,
i tuga je moja radosna bila, i jecaji moji
bijahu srećni,
jer znadoh da patnja vaša, ulaz je u život vječni,
i da mi je sve Molitve Gospod ispunio
i život čovjeka vrijednim učinio,
i onaj zemaljski kratki, i ovaj neprolazni,
i svi bi mi porazi bili slatki,
i ne bi mi ova besjeda sličila kazni,
samo da, djeco moja, vidim vašu slogu,
da k'o srećan otac zablagodarim Bogu
i kažem:

„Slava Tebi, Gospode,
što djecu moju Vjera i Ljubav vode,
što dušmani lažu jer djeca se moja kao braća slažu.
Ta će Sveta sloga zacijeliti rane,
tom će slogom Srbi ognjišta da brane...
Opet im je obraz skuplji od života,
opet im sa lica likuje dobrota.
I niko ih više pobjedit’ ne može,
hvala što si Srbstvo Vaskrsnuo Bože!”


***

Miljojko Milojević:

Naličje legende

Kad legenda o nekome krene
Da mu delo i slavu sačuva,
Istinu će malo da okrene-
Biser skrije u niski đinđuva.

U Nemanjine bele dvore
po nalogu cara
Došli crnorisci iz Svete Gore
Da mole dare za oltar Hilandara...

Da li samo to: dar-
Vladarski, bogat, skupocen!?
“Ne! Za Hilandar, - rekao je car-
Važnija je Raška i princ njen!”

Gostili se crnorisci, Bogu se molili,
krstili, pili, jeli, darove uzeli...
Otišli, pa se zatim vratili,
Princu prišli i krišom ga odveli...

Očajni Nemanja i Ana
u poteru šalju vojvodu
Vojšu, gardijskog kapetana,
Da princa vrati svome rodu i narodu.

“ ‘Ko udara tako’... grozno,
‘U dubini noćnog mira’,
Teškim mačem treska, bije,
‘U kapije svetogorskog manastira’
Lele meni -valjda nisu Saraceni!?”

“Nisu, nisu, nastojniče!Mačem tuče
Ljuta garda Raške moćne.
Kazuj brzo gde našega princa muče
Zle aveti, crne, noćne!”

“Velemožni, čim su stigli,
Njemu su dali ime Sava i ...postrigli...
Zapretili mu šta da kaže
Kad ga Raseni potraže...”

“Postrigli!?
Postriženja bez iskušenja...
Ne važe!

Manastirski starešina
Nek dovede raškog sina
I dok me u oči gleda
Nek potvrdi to što reče glava seda!”

“Mirnoj Raški tek opasnost preti.”-
Misli Sava –a pogled mu prema nebu luta.
“Zar moj narod za me mora mreti!?”-
Reče Vojši, saže glavu i... zaćuta...

(...?!)
***

Momir Dragićević:

СВЕТИ САВА

Растао је дечак Растко
хранила га рујна зoра,
он напусти дворе оца
а прими га Света гора.

у Хиландару калуђери
старе књиге и иконе
време што се сунцем мери
векови у олтар зване

Учио је вредно тихо веру,
љубав и поштење
права српска плетеница
занела га Студеница

Свети Сава пасу слова
као ратар жита нова
да нарасте знање ђаку
и узвиси главу сваку.

***
Ljubodrag Obradović

TRAG SVETLOSTI

Iza gora i dolova,
iza svesti i savesti,
iza sećanja i bola,
trag svetlosti...

Osmeh na licu,
u očima sjaj.
Uzlet u pticu,
uzlet u beskraj.

Sve za narod,
za sebe ništa!
Nikad gord,
uvek optimista!

Svetli i sad svetli,
vatra sa Vračara,
Hteli su ga prokleti.
Sve ih razočara.

Svetli, i uvek će...
Iza gora, ispod neba,
u novoj zori sviće
i u srcu mesto vreba...

Kako sve proleti...
oltari, prestoli, život...
Sve nestane bez traga...
A u duši nada,
da istina osvesti,
kad lice obasja,
trag svetlosti...

Milica Ivanović-Perun:

SVETOM SAVI

O, Sveti Savo,
Nije nam pravo
Vidi li Pastir
Smrkava li iza čeone kosti

Opet za stado
Spremaju kolje,
Oštre kame,
Produbljuju jame...

O, Sveti Savo,
Spremaju izgon
Rodu Tvome
Vidi li Pastir
Dok molitvu
Suze rone

Svetitelju Savo
Izmoli spas za nas
Jer boli strašno
Kad nanovo
Zakrvari rana.

Neka pogleda
Pastir na grešni
Rod Tvoj što strada.


Dane Stojiljković

Put mu je vreme

Putuje Sveti Sava
put mu je vreme
u beloj bradi
puna korpa mudrosti
sejač na njivi
u ljudskoj duši
seje blagorodnost
munje mu osvetljavaju polje
i preko vidikove linije
gromovi razoravaju brazde
U desnoj ruci mu štap
gde dodirne zemlju
potekne izvor
povetarac i preko brda
struji nizvodno
slivom reke s neba
poređaju se dugine boje
da piju vodu
U levoj ruci mu zrnevlje
ispod miške petao
i ptice mu u letu prave
venac oko glave
na obali reke
igraju se zveri
kroz šumu vukodlaci
pomeraju mu se s puta
Bez izvora
i bez ušća teče vreme
mimo njega
kad uđe u našu kuću
počinje svanuće
kada izađe iz naše kuće
nastaje bespuće


Poslednji put izmenio BileMilojevic dana Čet Okt 01, 2009 9:45 am, izmenio ukupno 8 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Pet Jan 09, 2009 2:25 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Bile,

ovaj izbor je predivan.Hvala Vam!
Posebnu zahvalnost vam upucujem jer ste i mene uvrstili u ovu malu "antologiju".

mnogo pozdrava
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Sre Jan 27, 2010 12:45 pm    Naslov: Carsko Detence - Episkop Nikanor Grujić Odgovoriti sa citatom

Игра се царско детенце на мајчином крилу
Обучено све у суво злато и у свилу
Мајка му тепа:"Расти ми,расти,Растко мој,до греде,
Твоје ми очи више нег царевина вреде.
И вреде,вреде...Те очи биће роду
Што је сунце земљи,што су звезде плавом своду..."
Игра се дете,без свести,без стра и без вере,
Ал свилу на себи,руком,ко да је свесно,дере,
И,све озбиљно у очи мајци својој гледи,
Ко да јe пита:"Да л то што и за душу вреди?"
Не треба оном одеће ни обуће сјајне
Ко је рођен да јавља свом роду вечне тајне...


Poslednji izmenio natalijajakovljevic dana Sre Jan 27, 2010 1:42 pm, izmenjeno ukupno 1 puta
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
natalijajakovljevic



Pridružio: 11 Jan 2007
Poruke: 51

PorukaPoslao: Sre Jan 27, 2010 1:40 pm    Naslov: PUT -Episkop Nikanor Grujić Odgovoriti sa citatom

Сам Растко по тамној гори странпутицом иде,
Нит га сунчане зраке нит очи чије виде.
Држи се тесни склопова,и све гушћи шума.
Не тражи пута,ал пута свог не смеће с ума...
Осамљен Растко,својима све ушима слуша,
Па мисли:"Не знам,ил ме то страши,ил ме куша..."
Не преза од страве,ал му срце јаче лупа,
И не зна,где је ал опет унапредак ступа,
Од дрвета до дрвета,од кута до кута,
И неће да одустане од узетог пута...
И сутон прође,а мрак се,као тесто густи,
Увати над Растком,и свуд око њега спусти.
Нит како стати,нит како сести,нит лећи
А од те ноћи и таме никако утећи!
"Шта Бог да!"-рекне у себи-"да одахнем мало!
Није ми за сном,већ ми је за одмором стало!"
Где стаде,и седе,а где седе,ту и леже,
Заспа,и у сан сарани све невоље теже.
Тек сведе очи,опет му дође,ко на јави,
Сановни знанац са венцем светлим на глави.
Руком му показа венац,како светло гори,
Осмену су на њег,па му умиљато збори:
"Не бој се Растко!Држи се само пута тога,
Та твоја воља,воља је и вишњег Бога.
Не бој се ничега на свету,наново ти јављам,
Запамти речи,које то и овде понављам:
И дрвље,и камење,и воде,и врлети
И звери,и гади,и све паклене авети,
И мисли какву год хоћеш још невољу љуту.-
Ништ не смета оном,ко је на Божјем путу!"
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> NAJDRAŽA PESMA Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .