POEZIJASCG - forum POEZIJASCG -
DOBRODOŠLI NA FORUM O POEZIJI I JOŠ PONEČEMU !
 
 POČETNAPOČETNA  PitanjaPitanja   TražiTraži   Lista članovaLista članova   Korisničke grupeKorisničke grupe   REGISTRACIJAREGISTRACIJA 
 ProfilProfil   Proveri porukeProveri poruke   PristupiPristupi 

Recenzija knjige Ljube Obradovića: Živeti slobodno

 
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA
Pogledaj prethodnu temu :: Pogledaj sledeću temu  
Autor Poruka
BileMilojevic



Pridružio: 04 Feb 2007
Poruke: 65
Lokacija: Beograd

PorukaPoslao: Ned Jan 27, 2008 2:44 pm    Naslov: Recenzija knjige Ljube Obradovića: Živeti slobodno Odgovoriti sa citatom

Miljojko Milojević:

Osvrt na zbirku pesama Živeti slobodno
Ljubodraga Obradovića

Živeti slobodno, po redu druga, pesnička zbirka Ljubodraga Obradovića, diplomiranog ekonomiste iz Kruševca, pesnika, vlasnika internet sajta *Poezija SCG i ex-YU*, sadrži ne mali broj pesama, svrstanih u tri ciklusa, prvom: “Trčim za svojom sudbinom ludo zaljubljen u budućnost”,koji sadrži refle ksivne pesme,drugom:sa rodoljubivim pesmama pod naslovom “Tu smo…” i trećem:“U očima zvezde,u srcu žar” sa dvanaest ljubavnih pesama.Sva tri ciklusa i po snazi pesničkih poruka i po stilu otkrivaju i rane i sadašnje pesničke preokupacije ovog sada potpuno izgrađenog i afirmisanog pisca.
U ranim pesmama Ljubodraga Obradovića vidimo mladog čoveka koji`trčeći za svojom sudbinom´ spoznaje važ ne životne istine i sa nekom mirnom začudnošću beleži ih čak i u nekim naslovima svojih pesama.
* Човек је тек прости ток.
U свету препуном игара
зна да му пролази рок
и то сазнање помало умара *
(Skica)
Dakle, pesnik je, možda i neznajući za rimsku sentencu :Poezija ja majka filozofije, izrekao u četiri stiha tri tačne ži votne istine da je čovek svestan svojih ograničenja-prost tok; da njegovom životu neumitno teče rok; da je svet prepun smiš ljenih igara koje, uglavnom, određuju gorku sudbinu pojedinaca. Taj fatalizam, ta predodređenost toka života pojedinca, i ne samo pjedinca, po mišljenju našeg pesnika, pomalo umara, obeshrabruje...
* Осећам жељу за истином,
a испред задњи срушен је мост.*
(Skica)
ili zastrašuje bilo bi, možda, tačnije reći. Spoznajna pregnuća Ljube Obradovića rezultiraju i u pesmi: Beleži srce, beleži, u kojoj sa gorčinom i bespomoćnošću konstatuje:
*Бележи срце, бележи,
Слобода је далеки сан.
Бележи срце и сањај,
сањати није срам.
A to da je Sloboda daleki san, bez priloga: samo, pusti, uzalud i sl. upućuje i na ostvarljivost tog sna, ni malo sramnog no prijatnog, dragog, optimističnog, prikladnog mladalačkom, čistom, srcu.
Bezbrojni su, zamršeni, opasni, i uvek herojski, putevi Slobode, ali i svetli, obasjani plamenim sjajem dalekih zvezda... Da bi se do nje stiglo naš pesnik tvrdi:samo polako,jer je polako:smišljeno, hrabro,najsigurniji put, jer samo hrabri (za razli ku od smelih i brzopletih) znaju kako pobediti ropstvo- oni su svetionici u nepogodi, sigurne bujice što u tople krajeve stižu...
*Само полако,
низ поток...
Вода у топле крајеве одводи.
Храбри су, и онако,
бујице за потоп,
светионик у непогоди.*
(Samo polako)
Ovo je poslednja, peta, strofa pesme Samo polako u kojoj Obradović, uoačava da: Бес је одраз слабих; Стрпљење је врлина јаких;

da: *Са људима није лако.
И непознати лик
за нешто се свети.*

kao i činjenicu neke, trenutne, lične situacije:

*Oko мeнe брдо лажи,
у кући зврји мрак.
Миром се искажи,
Слобода твој нек буде знак!*

apostrofirajući Mir i Slobodu kao neodvojive atribute časnog i dostojanstvenog života…
Obdaren raskošnom moći opservacije, a isto tako i misaonom, Ljubodrag Obradović duboko ponire u objektivnu stvarnost, razmišlja o odnosima, pojavama, događajima i svoja saznanja, stavove, osećanja pretače u stihove.U svim pesmama on na jednostavan, ali i sasvim pesnički način saopštava svojim čitaocima istine, stanja i zbivanja koja se ne mogu osporiti ni kao subjektivna viđenja jedne uzavrele pesničke duše,ni kao ostrašćene floskule nekog pripadnika određene političke grupac ije.Malo je alegorija u povećem nizu njegovih misaonih pesama Lako se uočava šta je analizirao, šta ga je primoralo da napiše pesmu i da u njoj kaže to šta ga peče, razjeda, muči…

*На свету
играју само зли.
Занос је
блед покушај
промашених.*
Ali i pored tog saznanja pesnik će ipak reći u narednoj strofi:
*Ја нећу
да признам пораз.
Волим музику
уместо речи.*
(уместо речи)
U ne malom ciklusu refleksivnih pesama u ovoj zbirci, ima ih preko cetrdeset, čiitaoci imaju luksuz da se saglase ili oponiraju našem pesniku, u vezi njegovih stavova o mnogobroj nim pitanjima koja se tiču društveno-ekopnomskog, kulturnog i političkog stanja danas ne samo u našoj zemlji nego uopšte u svetu.Da, u zavisnosti od mnogih faktora koji formiraju svest pojedinca svaka se istina može glorifikovati ili omalovažiti ali se sigurno ne može omalovažiti način na koji ih Obradović kazuje u svojim pesmama. Neknjiški, neizvestačeno,ni visoko učenim rezonom, već jezgrovito, jasno i biranim rečima kojih bi se re tko ko setio da ih u ovakvim pesmama upotrebi.Njegove stilske figure nisu senzacionalne,nisu što bi Vuk rekao ni “zakukuljene ni zamumuljene”, apstraktne, već prikladne, vešto ugrađene u ceo kontekst pesme svaka upućuje na pravu misao koju je pesnik namenio da nam saopšti.
*Daleko je sloboda.
Vir u matici,
kamen, neisklesan,
u mašti.

Daleko je svetlost.
Izgled vara,
razum bledi.

Promiču
iskre u pepeo,
zanos u dim.
Reke sve odnose.
Vir je dubok,
sve potopi.*
Vir je dubok, naravno, i sve je potopio.Ropstvo na delu i u našoj Otadžbini i u mnogim zemljama u svetu. Bespomoćnost prema porobdžijama je velika, strah od sofisticiranog moćnog oružja
ledi srž u kostima, zanos se raspršuje u dim,a slobodarske iskre neminovno se gase u pepelu,pepelu nastalom prilikom svake os vajačke akcije sila zla:gospodara rata i novog poretka.U tom du bokom viru zastrašen svet se privikava na, crno, beskrajno rop stvo.Ljubodrag Obradović je izrazito angažovani pesnik, ali ta privrženost opšteljudskim idealima:slobode,pravde,istine,dobru rodoljublju, lepoti, poštenju nimalo ne umanjuje umetničku vrednost njegove poezije.On nije pripadnik ničijeg agit-propa, u njegovim pesmama nema golih parola, nema razgoropađenih psovki i kletvi,ni ostrašćene i opravdane mržnje na primer pre ma zlikovcima evro-američke alijanse koja je na,surov, fašisti čki način izvršila agresiju na našu zemlju.U većem broju pesa ma kako u ciklusu misaonih, tako i u ciklusu rodoljubivih, Obra dović konstatuje satanske ideje svemoćnih svetskih gospodara ali ih kazuje isključivo pesničkim jezikom: jasno, otmeno, razložno i duboko osećajno…
*Моја чежња,
гомила бола,
клизи пролећем.
Сузе у оку,
ветар у коси
и бес на све
случајеве
који владају
светом.
Мисли царују
без окова…
Расту
препреке и немоћ.
Низ планину
бол се котрља
Светлост сунцa прља.
Снови горе.
Једно лице,
смеђа грудва,
вене низ поток.*
(Jedno lice)
Nisu li ovi stihovi pravi primer lirskog kazivanja i tak vih, teških, bolnih osećanja kad snovi gore a prepreke i nemoć prljaju svetlost Sunca.I ne samo u ovoj već u skoro svim pes mama nailazimo na jedinstvene,srećno odabrane metafore koje ne plene samo originalnom mišlju nego i izborom reči i slika: “jedno lice, smeđa grudva vene niz пotok”
*Свет увек тешко схвата суштину
и циљ му je непојмљиво: ништа!*
Свe se надам, неће бити касно.
Спас човеку треба од човека.
Играње ватром увек је опасно:
од разума нема бољег лека.*
(Razum)
U naše vreme, današnje, kad je civilizacija zapala u ćorsokak, u kaljugu nasilja, perfidnog ropstva, kad je zaista “čovek coveku vuk”, Ljubodrag Obradović tu sentencu parafra zira stihom:Spas čoveku treba od čoveka,čoveka koji će iz svog prainskonskog straha za postojanjem i opstajanjem iz svog me ntalnog sklopa odstraniti vuka: egoizam, mržnju, sklonost ka nerazumnoj destrukciji,dominaciji nad slabijima,otimanju pomo ću ognja i mača ne samo njihovih materijalnih dobara i teritori ja, već i sistematskog istrebljenja…I zato od razuma nema boljeg leka.
*живети слободно- у ред стати:
светски поредак је нов!
Ако хоћеш да те срећа прати
У својој башти истреби коров.

Искрчи шуме, преори ливаде . . .
Оне који о слободи сањају
построј у радне бригаде
за моћне да рај стварају.

Живети слободно,
душу са ђаволом стопити…
А оне што ходају узводно
у вртлоге потопити. *
(Živeti slobodno)
A kad ljudskosti prave i razuma nema živeti slobodno mo guće je samo ako se duša sa đavolom stopi i sve uspravno što hoda u vrtloge potopi. Odvajkada istina znana,ali danas ap solutno aktuelna.I zato ovaj vispreni mislilac, vrsni pesnik, nije mogao a da je ne stihuje.Navođenjem ovih stihova iz ove tri pe sme završavamo osvrt na prvi deo zbirke, odnosno, na ciklus refleksivnih pesama.U nastavku posmatraćemo ciklus rodoljubi vih pesama, sa naslovom:”Tu smo, ni bombe nas izbrisati neće.”

СЛОБОДА

Оно што ме држи,
оно што ме мами:
то јe жудња за новим
и да нисам сам.

Оно што ме води,
оно што ме греје:
то је сан о слободи
која ми се смеје.

Многе ме слутње муче,
многе ме сумње ломе;
али нисам ни ја од јуче,
понос не могу да ми сломе.

Оно што ме покреће,
оно што ме још джи:
у души да је пролеће,
од неправде да сам бржи.

Оно што ме мами,
оно што ме спасава:
то је сан о слободи
који у мени спава.*

Ljuba Obradović je pre svega pesnik Slobode, rodoljub par exelance i ništa što na bilo koji način ugrožava svaki pojam Slobode ne može da prođe a da on ne reaguje pesmom,vrsnom pesmom, jasnom, rodoljubivom, strasnom i po poruci i po nači nu kazivanja. I zato nismo mogli da odolimo a da na početku ciklusa njegovih rodoljubivih pesama ne istaknemo pesmu Slo -boda.Ni najveći flegmani ne bi mogli da pesmu čitaju ravnoduš- no, bez uzleta duha, nekim ravnim tonom kao kad se čitaju no vine, na primer.Ova pesma već prvim anaforama čitaoca podiže u visine pesničkog neba sama sebi određuje ton, stvara atmosferu veličanstvenosti pojma Sloboda:

*Оно што ме покреће,
оно што ме држи:
у души да је пролеће,
од неправде да сам бржи.

Оно што ме мами,
оно што ме спасава:
то је сан о слободи
који у мени спава.*
Sloboda se sanja i kad u njoj živimo i kad je od nas daleka kao sunce.Nikada nikome nije dovoljna, nikada nikome nije osigurana za vjeki vjekov, nikada nikome nije došla sama, ni od koga nije pobegla,ako nije zgažena, oteta…
Sloboda i našeg pesnika drži u duši da mu bude večno proleće, od pravde da je brži,ona ga mami, ona ga spasava, ona je san u srcu što mu spava…
Sloboda se piše srcem- kažu deca: arhetipski mali mudraci.
Uprkos gramatičkoj sistematizaciji reči Sloboda nije misa ona imenica.Ona je nešto večno, veliko, živo, što se kreće i pok reće, što se brani krvlju, ognjem, srcem, životom, i što se gubi kad se zaboravi da je najveća dragocenost ikada viđena i doži vljena. O takvoj Slobodi Obrado vić peva ne samo u ovoj već u mnogim narednim rodoljubivim pesmama svrstanim u ovaj ciklus.

*Тутњи у даљини тежак лом:
челик у челик, челик у тело…
Ми смо за мир, они за свој дом,
исто нас проклество обузело.

Жељу имам ланце да кидам
док у даљини битке се воде.
Иако песма пропаст не укида
у песми је мир и све слободе.*
Sa takvim uverenjem da je i u pesmi mir i sve Slobode naš pesnik krenuo je marta 1999. godine da pesmom brani Slo bodu srpskog naroda napadnutog mučki s neviđenih daljina i visina najrazornijim oružjem.
*Ту априлску ноћ деведесетидевете
бљесак је муњом у дан истопио.
Страдали су разум, жубор и рибе,
а мост се у Мораву потопио.

Сад река причу у свет носи:
oви зликовци од свих су гори.
Тече Морава, бомбама пркоси
и жубором за истину се бори*
(Moravski pejzaž)
Morava, ona Morava koju su Ćosićevi borci za Slobo du daleku kao Sunce prelazili po najvećem kijametu u jeku naj žešće ofanzive da bi plamen revolucije i oslobodilačke borbe pre neli u Levač.Ona Morava u koju je Vojvoda Prijezda, davno, dav no, zajedno sa vernom mu ljubom, skočio, odbivši da “prede gaće i košulju” ogavnom osmanlijskom zlikovcu.O istim takvim i gorim zlikovcima tog aprila Morava će u svet poneti pesmu i istinu našeg pesnika Slobode i njegov prkos i tugu…
*Нема разлога, нема оправдања,
само сујета и глупи презир.
част предака се не поклања,
ми својом крвљу бранимо свемир.
nek грми, кад вас то радује,
нек тутњи кад сте без срца и стида.*
(Mračna noć)
“Mi svojom krvlju branimo svemir” strogi teoretičari i književni kritičari definisali bi kao kosmičku hiperbolu.Međutim stvar je u tome što ova sintagma nije ni hiperbola, ni kosmička.Ona je jed nostavna pesnička istina.Krenuvši u boj protiv satanskog, nevid ljivog,neprijatelja naš narod nije branio samo svoju rodnu gru du, svoj prag i dimnjak,već se branio i od globalnog ropstva ko je preti planeti zemlji a, objektivno, i svemiru.
*Ту смо
разум да засија,
зора да сване,
неправда да се укине.

Ту смо
све да издржимо.
И уједе и налете и бес.
И бомбе и челик и смрт.
…………
Ту смо,
ни бомбе нас избрисати неће.
……….
Ту смо…
У Србији је сад пролеће.
Ништа нам не могу злотвори,
суза их наша све потопила.*

I ne prosijava li ovde i misao genijalnog Đ.Jakšića:I ovaj kamen zemlje Srbije…I: Padajte braćo, plinte u krvi…
I Santićeva veličanstvena metafora:Grobovi naši boriće se s vama…
*Tu smo…* nosi u sebi i nad sobom sve ove pokliče velikana, a i kletvu:“suza ih naša potopila.”.Naravno ne radi se o kopiranju kazivanja i ideja, velikana naše poezije,već o istovetnom oseća nju kada je u pitanju nepoštedna borba za Slobodu,Istinu i Prav du.Obradović je iz srca, iz dubine duše u svet lansirao i našu hra brost i našu odlučnost da branimo i odbranimo svoje korene, svoju Otadžbinu.I zaista, branili smo je srčano, smelo i nepoko lebljivo …ali...”jedna slamka među vihorove” još uvek se drži i brani na novi način, novim sredstvima…Upravo onako kako i naš pesnik kaže:

*Србија се од данас разумом чува.
И пркосом уместо црних слутњи.*

Njegove rodoljubive pesme ne odnose se samo na ratne dane Srbije,več ima i drugih kojima iskazuje svoj patriotizam i kad je u pitanju privikavanje masa na ropstvo i indolentnost ili slugans tvo vlastodržaca prema nečasnim namerama svetskih moćnika koji su svoje ljigave,otrovne, pipke duboko zarili u srž našeg na ciona.To viđenje i osećanje ropskog položaja Obradović alegorično iskazuje pesmom Kornjača:
*Dok se narod osvesti,
mnogo reka isteče.
Sad nam i sjaj preti,
dušman nas izobiljem peče.
………………….
Još me ne kuvaju,
a kornjača sam,
što ulicom puzi.

Vetrovi koji
gradom duvaju,
odneće u svet,
trač o mojoj suzi.*
Dakle, sa suzom u oku,pesnik se ne miri sa stanjem ni sa teku ćom politikom vlastodržaca, ali ni sa indolentnošću masa prema vetro vima ledenim koji duvaju i prete lažnim izobiljem, izobiljem, koje peče.
*Хоће мисли слободу
а то је данас грех.
Први знак за непогоду
и казну уз дрски смех.*
(Talas)
Lažna demokratija, lažno prijateljstvo okruženja i svet skih moćnika očituje se na svakom koraku i ugrožava u prvom redu Slobodu i ljudsko dostojanstvo.I ta činjenica nije mogla da promakne pesniku Istine, Pravde i Slobode.Zbog ograničenog prostora,možemo da pomenemo još neke rodoljubive pesme ovog pisca, kao:Ne pucajte, Breza Nastavak ludila, Cirkus…
Treći ciklus ove značajne zbirke pesama Ljubodraga Ob- radovića čine ljubavne pesme,sa naslovom “Zvezde u očima, u srcu žar.” Ljubav-to fenomenalno osećanje svojstveno jedi no i samo ljudskim bićima, i u nauci i u umetnosti, naročito u poeziji, definiše se kao pokretačka snaga života.I kao tema, i kao motiv, od antičkih vremena do danas i danas,predstavlja neodoljiv izazov za svakog pesnika bez obzira na godine staro sti.U mnoštvu pesnika koji su svoj talenat okušali u ljubavnoj poeziji nalazi se i Ljubodrag Obradović.U ovom ciklusu sve se teme odnose na ljubav prema nežnijem, suprotnom,polu:ženi.

U ljubavnim pesmama našeg pesnika nema onih plačnih, srceparajućih,pesama sa neizrecivim ljubavnim jadima, teškim bolom za izgubljenom ljubavlju.Nema ni strasnih scena u vođe nju ljubavi, kakve bi želeli ljubitelji porno poezije. Ljubo drag Obradović ovom kompleksu osećanja prilazi mnogo jednos tavnije.O svojim ranim ljubavima priča duge priče, bez prekora i srdžbe, i nalazi razloge zbog čega su ga napuštale(Sudbina).U drugim veliča lepotu svoje izabranice, svojih ljubavi.( Nataša, Julijana,Vesna)U nekima gorko konstatuje činjenicu da su pose gle logikom najstarijeg zanata, i da dok koračaju uz bogatog starca ne primećuju ni njegov prezir (Daleko).
Jedna od njegovih najnadahnutijih ljubavnih pesama u kojoj kao da podučava ljubavi nestašnu mladu curicu je: Pisao sam ime tvoje…Na njenu primedbu da se imena luda nalaze svuda, pesnik odgovara:
*Е, моја, мала, девојчице,
не знаш ти шта је љубав,
не знаш ти шта је туга,
ништа ти не знаш…
………………..
А кад би знала
и сама би писала
име твоје, име моје,
у трави, на дрвећу,
у срцу…
Свуда би писала
само да не заборавиш:
шта је љубав,
шта је туга,
шта је радост,
шта је дуга ноћ
на обали мутне реке,
испод неке старе врбе,
са мном проведена.*

U svojim ljubavnim pesmama Obradović tretira niz raz loga zbog kojih se zaljubljuje, između ostalih tu je i fetiš, kad se neko zaljubi u određene čari žene kao sto su oči, grlo, kosa, usne, hod …a o kompletnoj ličnosti i ne pomišlja.(Vesna:a usne, a kosa, a hod)Ili pri slučajnom susretu:
*Онда си склонила косу са чела,
промуцала: *извини, нисам хтела*
и отрчала низ липњак.
А ја, ја сам само стајао
и гледао гране
Kako se за тобом вијоре,
ја сам стајао нем
и слушао одјеке корака твојих
и цвркут љубави
која је изненада
долетела у моје срце.
Дуго, дуго, сам стајао
а онда
потрчао да те стигнем...
Али...
Било је касно.*
Jedna ne retka pojava traženja ljubavi od nepoznate žene je nekakvo nemo telepatsko zračenje energije, pitanja, želja…Evo kako to izgleda u pesmi Žena:
*…схвaтилa je мojу стрaст
и бесно одмахнула главом.
Е, видећемо,
маштао сам ја.
Видећемо,
питала се њена коса?
шта има да се гледа-
шаптали су кукови и тело
договарајући се
……………………
Kad je poželela da siđe na prvu stanicu, pesnik je nemo zapretio:
……………………..
Е, нећеш сићи.
Не смеш.
Напољу је мрак,
а ја бих те следио-
урлао је мој поглед,
завлачећи се испод кошуље,
у топла недра.
И зашто се противиш?
Ох,
уздахнула је.
Не могу,
не смем,
шаптала је горда
и усправна,
не отварајући уста.
Збиља је недостижна,
закључио сам
и прихватио се новина.
Она је то искористила
и села до мене*
Na kraju da napomenemo da Ljubodragu Obradoviću nisu strani ni bol, ni tuga, ni izgubljenost u slučajevima kad se bezrazložno gube velike ljubavi, pa će spas potražiti i u ciganskoj muzici:
Hoću noćas da se napijem,
od neverne da se sakrijem.
Svirajte, pevajte, Cigani.
Nikad neću da je prežalim!
(Svirajte, Cigani)
I promišljanje i doživljavanje ljubavi sa svim njenim veli- čanstvenim blagodetima, pa i sa čestom nestalnošću, neverstvom,Obradović iskazuje uglavnom na vrlo smiren način i iz svih poruka zrači plemenitost, blaga uzvišenost,i prirodna i pesnička lepota kakvu upravo prava ljubav i zaslužuje.
U svim pesmama ove vrste čežnja kao osnov i znak lju bavi dominira.Bezbroj je varijanti kojima pesnici iskazuju snagu pa čak i boje čežnje. A kako Ljuba Obradović slika čežnju evo odlomka iz istoimene pesme:
..............
kako je slatka!

Rastu ideli kao zvezde noću,
rastu draži njene u očima mojim.
Nedostižna je,
pomislim,
i već se bojim i znojim.

Čekanje mi predstoji,
gordost da isčezne.

Čekanje.

A ona je leptir,
leti
i čeka
da reka
i nas ponese.
(Čežnja)
Zaključujući osvrt na poeziju Ljubodraga Obradovića, mogućem izdavaču, a i sponzoru, toplo preporučujemo ovu drugu zbirku njegovih pesama sa naslovom: Živeti slobodno.

Miljojko Milojević
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Sanjalica



Pridružio: 24 Okt 2007
Poruke: 212
Lokacija: Novi Sad

PorukaPoslao: Ned Jan 27, 2008 6:57 pm    Naslov: Odgovoriti sa citatom

Ljubi iskrene cestitke za knjigu, a Bilu iskrene cestitke za majstorski prikaz iste!
Topli pozdrav,
Sanja
Nazad na vrh
Pogledaj profil korisnika Pošalji privatnu poruku
Prikaži poruke iz poslednjih:   
Napiši novu temu   Odgovori na poruku    POEZIJASCG - forum -> RECENZIJE KNJIGA Sva vremena su GMT + 1 sat
Strana 1 od 1

Skoči na:  

Ne možete pisati nove teme u ovom forumu
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu
Ne možete menjati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete brisati vaše poruke u ovom forumu
Ne možete glasati u ovom forumu


Powered by phpBB © 2001 phpBB Group
Prevod by CyberCom
Chronicles phpBB2 theme by
Jakob Persson (http://www.eddingschronicles.com). Stone textures by Patty Herford. .