Bledo lice na mesečini,                     

vreli haos od osećaja.
Sad se poraz pobedom čini
i oktobar lepšim od maja.

Pravo lice krila si u ćošak
i prospala laži onom što te voli.
Blebetanje nikog ne boli,
ti u stvari i nisi bila loša.

Uvek si imala velike želje.
Svet, galaksije, vasiona...
Sve si htela, uz veselje
i sreću ljubavi i sjaj lampiona.

Sve što sam sanjao ti si odnela,
žureći stalno u nova proleća.
Nudio sam malo,  ti mnogo htela.
Sad te se samo sećam.

Danas sve to je prošlost,
ta ćežnja, taj zanos.
Imao sam snove vruće,
zameni ih vreli haos.

Bledo lice na mesečini,
vreli haos od osećaja.
Sad se poraz pobedom čini
i oktobar lepšim od maja.

© Љубодраг Обрадовић 2005