НАТАША
 

Наташа има дугу црну косу
и чаролије да буди занос.
Откад је први пут видех босу,
мир изгубих. Душу испуни хаос.
 

Наташа има тело виле...
А осмех... Поглед који опија.
Све речи света мало би биле,
за опис сјаја што из ње избија.
 

Наташа ме погледом грли
и кад незнанцу осмех даје.
Она храбро у живот хрли
и кад јој срце за грех не хаје.
 

Наташа увек ново воли,
спознаја света циљ је њен.
Жеља за њом машту соколи,
а знам, хитац је то промашен. 

Наташа има косу, црну, дугу...
Звезде у очима, у срцу жар...
Волим ли то ја њу, или неку другу?
Или је све то још једна обмана?


© Љубодраг Обрадовић 2005


Страна 1   Наредна страна