|
СТАРАЦ
Старац за истином клима,
магла изнад долина лебди.
Безброј путева до циља има,
али истина тешко победи.
Хук времена језу у срце
уноси,
мисли ко осице трују мозак.
Животом, ништавилу се пркоси,
слутњама видик се открива.
Старац о свету доста зна
Илузије је одбацио одавно.
А себи је остао увек стран,
о душо моја, највећа рано.
Ветар дува, застава се
вијори.
Срце данас мора да заигра,
сутра понор нас чека гори.
Јава је непрочитана књига.
Живот доноси слатка надања.
Старац се радује што је жив.
Кад дође време страдања,
показаће лакат оном ко је
крив.
Старац сокаком клима,
пробија се сјај долином.
Много још путева има,
у трагању за истином.
© Љубодраг Обрадовић 2005
|