PROLEĆE

Proleće je izvezlo pesmu,
još jednom zavarava svet.
Ptice su zapalile noć,
još jednom spavati se ne sme.

Još jednom vala proći sve mirise
i patiti na tren za dragom.
Bar jednom sagledati prošlost,
pa u život poći sa novom snagom. 

Proleće se nasmešilo noćas...
Njen lik je svetao i jasan,
mada ona o drugom mašta
koračajući kroz život  zatalasan.

Njen lik je ipak uteha,
poslednji zaklon, zadnja nada.
Počinje vetar da  kvasi proleće.  
Je li to kiša, ili ljubav propada.

© Ljubodrag Obradović