ТВОЈЕ
ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ
Твоје
ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.
Твоје
ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.
Твоје
ћутање ми говори,
док те гледам без твог знања.
Очајни су то погледи,
занесењак може само да сања.
Твоје
ћутање ми говори,
више но икад ти што си рекла.
Стајали смо често на киши
и река је из нас истекла.
Твоје
ћутање ми говори.
Сад се смешиш крадом,
свaком ко те погледа
и узалудном пуниш надом,
срца тих дечака,
нудећи срце од леда.
©
Љубодраг Обрадовић
|

TVOJE ĆUTANJE MI GOVORI
*Svaki je čovek vodeni cvet, a
šta sam drugo, nego svaki čovek*
O životu, poput vodenog
cveta, koji se voli dok
traje i za kojim se tuguje kada nestaje,
govori u svojoj poeziji Ljubodrag Obradović.
Sa puno bogatih vizija, pred
vama je
duša pesnika zaljubljenog u život lepši i
savršeniji od onog koji je stvarni,
svakodnevni.
Moralni integritet pesnikove
ličnosti je često
pretočen u stihove koji govore o razočaranju pesnika u nedostatak
takvog morala u okruženju.
Međutim, u svetu prirode, na
reci, ispod plavog
neba, među travama i vetrovima, on nalazi sopstveni mir.
Ljubodrag Obradović ne skriva
da je u
njegovoj pesničkoj autobiografiji Jesenjin veliki pesnički
uzor i da mu je bliska poetska nit Jesenjinove poezije.
|
|