ТВОЈЕ ЋУТАЊЕ МИ ГОВОРИ


Твоје ћутање ми говори.
После дугих шетњи
и изгубљеног мира,
видим зебњу у твојим очима
и једно срце од поцепаног папира.


Твоје ћутање ми говори.
Ти имаш бујну машту
и дечака на сваком кораку.
И најлепши цвет страда у мраку,
зато их и мамиш у своју башту.


Твоје ћутање ми говори,
док те гледам без твог знања.
Очајни су то погледи,
занесењак може само да сања.


Твоје ћутање ми говори,
више но икад ти што си рекла.
Стајали смо често на киши
и река је из нас истекла.


Твоје ћутање ми говори.
Сад се смешиш крадом,
свaком ко те погледа
и узалудном пуниш надом,
срца тих дечака,
нудећи срце од леда.


© Љубодраг Обрадовић


TVOJE ĆUTANJE MI GOVORI

Ljubodrag Obradović

*Svaki je čovek vodeni cvet, a šta sam drugo, nego svaki čovek*

O životu, poput vodenog cveta, koji se voli dok traje i za kojim  se tuguje kada nestaje, govori u svojoj poeziji Ljubodrag Obradović.

Sa puno bogatih vizija, pred vama je duša pesnika zaljubljenog u život lepši i savršeniji od onog koji je stvarni, svakodnevni.

Moralni integritet pesnikove ličnosti je često pretočen u stihove koji govore o razočaranju pesnika u nedostatak takvog morala u okruženju.

Međutim, u svetu prirode, na reci, ispod plavog neba, među travama i vetrovima, on nalazi sopstveni mir.

Ljubodrag Obradović ne skriva da  je u njegovoj pesničkoj autobiografiji  Jesenjin veliki pesnički uzor i da mu je bliska poetska nit Jesenjinove poezije.

 (Izvodi iz recenzije)

                Jelisaveta Savić, prof.

Страна 2   Почетна   Садржај    Наредна страна