NEMAM...

Nemam pare da ti kupim ni biciklu.
Vidim krug dima što se vrti.
Snovi su bledi i uz svu viku.
Ljudi sa strane uvek su škrti.

Nemam mira zbog tebe,
viđam noću čudne stvari.
Srce, klošar stari, sve beleži,
dok nemoćno, od istine beži.

Nemam više zanos da te pratim.
Godine su prošle, dim je u mašti.
Naš se život iz dana u dan krati,
a tvoje misli, još u cvetnoj su bašti.

Nemam noćas ni vina
i ne mogu da te zaboravim.
Kako je čudna i bolna istina
u osmehu meseca. San na javi.

Nemam više iluzije i ne drhtim.
Snovi su bledi i uz svu viku.
Noćas su svi osećaji krhki,
noćas je sve staklo
i jasno, cepam sliku.

Nemam više ništa,
ni za tebe, ni za sebe ни за sebe.
Moj mir je moja opsesija.
Noćas mi srce samo zebe;
i posle nas mesec
će da drhti i da sija.

Nemam pare da ti kupim ni biciklu.
Jasno vidim krug dima koji se vrti.
Snovi su nada i pri zadnjem kriku,
a ljudi, mnogo, mnogo krti.

© Ljubodrag Obradović