Poleteo je u zao čas,
leptir u plamen.

Mnogi od nas,
ostali su mirni,
bez zuba i želja.

Spotakao se na panj
i zamenio ga za trenutnu bol.
Svi su zurili u njega,
a on je bio tako sam
i tako jadan.

Ostao je bez krila,
leptir i bez neba.

Mnogo od nas,
pobegli su u mrak,
a svila je potekla.

Baš je jadan,
dok gori uz svetiljku,
leptir,
koga su svi
vetrovi mimoišli.

(Mnogi od nas,
ispunjeni su ponosom,
mada smo svi bili leptiri)

© Ljubodrag Obradović