LET

Iza okuka i vrzina,
u carstvu slobode,
u šumi gustoj,
postoji uvek neka toplina
i kad se misli:
sve je pusto.

Duboko u meni,
odzvanja proleće.
Donosi utehu i slavuje.
I kad život poraze nameće,
pesme prirode,
odnekud zastruje.

I sve se učini da je lepo:
i dah i smeh i suza.
I idem kroz život popreko,
preko trnja i jaruga.

Spotaknem se,
padnem.
Srce zalupa.
Trčim opet,
nije sve propalo.
Namignem vetru
i letimo skupa,
kroz život,
svet
i sve ostalo.

© Ljubodrag Obradović