VODOPAD

Gorelo je na istoku,
sunce sa zapada.
Jauk se čuo, suze iskrile...
A mladenci ljubav su učili.

Sve je padalo u dubinu
i voda i mulj i ptice.
Samo su mudri ostajali
na ivici litice.

Jedno vreme, a onda pad.
Tekla je reka opet
i šumeo vodopad,
*isti je uvek svet*.

Nemir u duši je ostao
i pored sve jasnoće.
Vodopad još nisam postao,
Padam i kad mi se hoće.

Ivanjica 1983.godine

© Ljubodrag Obradović