ЗЕЛЕНЕ ВРБЕ

Врбе се зелене долином.
Зелена је долина од врба.
У трагању за истином,
многима израсте грба.

Од младости рана,
сањам о слободи.
Сад ће и да ми остане,
ако се сам не ослободим.

Човек често у души,
носи два света. Ја исто.
Оба су моја. Који да срушим,
а да ме не зову, анархисто?

Мисли главу лупају.
Долина се зелени.
Још од малена ме купају,
а још је блато на мени,
још је чемер у срцу.

Приче сам слушао разне,
слушао сам лажи просте.
О, да ли ће говорника да казне
и да га иза решетака угосте?

Никад! То је бар јасно.
Мали су ту да издрже.
Понекад је опасно,
да и приче о томе круже,
али храбро
и недај се, друже.

© Љубодраг Обрадовић