POEZIJASCG - BLOG

JA - Branka Zeng

Rađajući se, sa suncem,
budim jutra,
nova, nepoznata.
Ja, bez imena.

Nestajem za planinom,
u more ponirem.
Rađam se ponovo,
osmehom krštena.
Svoj krst
nosim bez suza,
nasmejana.

Kao ispucala zemlja kišu,

moje usne čekaju da

nektar piju sa tvojih.

U noći tamu razbija svjetlost

iz misli punih ljubavi.

*****************************

Zamirisao jorgovan

u poznu jesen života,

usne su ti med medeni.

*****************

Kukurijek izviruje

ispod snijega bijelog.

Sunce si što me grije.

***********************

Pjevaju slavuji

u sunčanom lugu.

Pjesmu ti poklanjam svoju,

ljubavnu.

Sprega satkana od umora

Nedolicna, Nedovoljna, Nesuvisla

U moja alava secanja

Pustinjom jurim pokisla…

Za mnom ostaju

Naprstak, kruna i kljun

Svalja, Kreljica i Ptica

To su tek tri zivota…

Bez linija na dlanu prestrojavam lica…

Nude mi arijevske gladijatore,

Crvenokose rimljanke,

pero, mac perjanicu i sanke

A ja gladna vasione…

Ja ne bih ime, ne bih sudbine,

pa da me polome

prosecne brzine za male pare,

Ledeno je meni u nebeske jare…

Ni tebe ne bih

ako ce ruke da ostare

kao gluve kuce i samotna groblja

il’ zitista legla u klonulo pruce,

Necu vise male ruke

kao nesto sasvim licno

da ne mogu da zagrejem samu sebe

i u spokoj da umotam,

I zbog toga tebe jurim svih devet zivota…

PERIHEL

Zaprepašćene molitve

Okivaju tvoje cevanice

Znam ne bih smela

Da ti okrenem ledja

I pružim privid zaklona

Čitam opelo za bacanje zrebija

Osuda svačijeg ali ne svoga greha

Sjašem i krenem sa troprsta vetra

Da požurim flamingose

u perihel ovoga dana

Mnogo ti je pola pravde

Malo greha za praštanja

———————-

Svetlim pogled da dosanjam

Na nenačetoj vodi bičujem školjke

Znam, pamet ti kidiše na odgovore

Ali za njih ti treba još parče mene….

(C) Svetlana Poljak