ZlatkoK napisao-la "
STARI GRAD
Dok šetamo
lagano Starim Gradom
i posmatramo purpurni
zalazak Sunca.
Obavijeni vihorom i
plavetnim hladom.
Srce mi ludo lupa,
sve brže, jače kuca.
Pratiš me
u stopu lakim korakom gazele,
dok šetamo
ovim starim zdanjem u prirodi.
Pridržavam te za ruke
te žeravice vrele
i tonem ti u očima,
toj zelenkastoj vodi.
Tvoja mirisna kosa
boje zlatnog djumbira.
Lepršajući
s toplim vihorima očarava mene,
i golica me nežno dok
mi vrat miluje i dira.
Osećam da je sa
vetrom stalo i vreme.
Reči su samo reči i
zato ništa ne govorim,
dok klizimo tihim
ulicama Staroga Grada.
Učinila si da kraj
tebe topim se i gorim
jer rodih se kad te
videh a tek oživeh sada.
(C) Zlatko Knežević
"
