NOĆ NAD TREBOTINOM - Dragan Todosijević
Postavljeno - 26. October 2007. g. @ 21:14:13 CEST od ljuba-trebotin
|
|
NOĆ NAD TREBOTINOM
Tiho se
spušta
još jedna
noć
nad Trebotinom.
Negde iza brega,
pojavljuje se mesec
i izgleda umoran
od dugog puta.
Reka tiho žubori
ispod starog mosta
koji počiva
pod krivom vrbom.
Prolaznika više nema,
a po koja noćna ptica,
prekida
tišinu u tami.
Blagi povetarac
njiše
vrbove grane,
sve je pusto,
a i crne vrane
spavaju...
Šišmisi
lete
i traže svoj plen,
a jedan žabac zelen,
sedi na obali reke
i kreketom svojim,
po kad kad prekida
noćnu
tišinu...
I dok se poljem
širi miris
pokošenog
sena,
cveće puno rose,
priprema svoj prah,
za
sutrašnji dan,
a u jednoj sobi
umorna
žena drema,
jer ne može da spava,
kad ljubavi
njene odavno nema,
i od tuge puca joj
glava.
I tako,
posle svakog dana,
spušta se
tiho
tama nad Trebotinom,
a ja,
stojim i posmatram,
noć nad Trebotinom,
u tišini
koju prekida,
lavež pasa,
kreket
žaba...
I tako mogu da stojim,
čitave noći sam,
u toj noći
nad Trebotinom,
i čekam da svane...
I gle,
Bude se potici,
budi se gora,
život buja...
Takva je
svaka zora,
kad
svane
u Trebotinu
(C) Dragan Todosijević |
| |
|
Prosečna ocena: 5
Glasova: 2
|
|
