nstakic napisao-la "
Nenad StakicVelikaVatraSja
Ovo je kraj
grada,
ovo je kraj puta,
bulevar na
ivici velikog
i čudnog predgradja.
Tu su neke male
i mirne bele zgrade,
nebo se presijava,
od divnih boja...
Gledam neke male
i lepe zanatske radnje,
sablasno puste...
Kafana puna boema,
BULEVAR VOJVODE STEPE,
malo napred je
starački dom,
ljudi sede na klupama,
puni memorije...
Tu na kraju
NOVOGA NASELJA,
u
idiličnoj nedodjiji,
čekaju da
ih premeste,
u malu prostoriju...
Krojačka radnja,
gde žena rešava ukrštene reči...
Popiću kafu kod drugara,
pa pravo na bus,
u centar grada,
u obillje lažnog
sjaja,
9 km odavde...
Tu je negde
na naselju
i PERA BIĆANIĆ,
stara
legenda ispija rakijicu
koju je sam pekao,
sa velikom
bradom i kartama u ruci,
sprema
se da završi igru...
Utrčavam u bus,
pa u centar...
Drug mi radi ko
portir,
u zgradi
koja se gradi,
tu u kućici od cigle
mu je grejalica,
da se ne smrzne,
kuva on kafu i pije,
motri na materijal,
da neko u tmini noći,
ne ukrade i orobi sve sa gradilišta...
Čuju se gladni psi, dolaze sa keja,
vrište od
zime i gladi.
Zna li neko,
da je ovaj portir slikar
i da ovo radi da
preživi?
Koga briga prijatelji moji...
Nek vetar odnese memoriju,
usnuloga grada...
Odlazim pored
nabujale reke,
u priču neispisanu...
Čovek sa margine...
(C) Nenad Stakić
"
