REZIME
Sastala se družina mala
u toplini novobeogradskog splava,
da se konačno upoznaju
i ponešto o svakom doznaju.
Biće tu iznenadjenja, recitala ...
na obali Save, od jutra rana,
ovog običnog, a tako posebnog,
jesenjeg dana.
Stihovi su mnogo draži
kada se lično podare,
dve godine hvalismo jedni druge,
ali kroz komentare.
Možda je neko lepši na slici,
možda u prirodi draži ...
ali da ne bi Ljube,
"krivo sedi - ali pravo kaži"
ne bi ni ovog društva bilo,
ne bi se poznanstvo proširilo
van granica Srbije
u zemlje neke daleke,
gde nostalgija ume da boli
kao kad presuše reke.
Poezija ne zna za granice.
Vi koji ste tamo - kao da ste ovde,
a mi - kao da smo tamo,
stihove poklonimo
ruku zemljaku dajmo.
Ovo je neobičan jubilej sajta poezije.
Da li je slučajnost ili ne - ne znam ni sama!
Ali danas je tačno:
dve godine, dva meseca i dva dana.
Živeli!
* * * * * *
Zorica ZOCA Brkić
28. oktobar 2007. godine
