Anastazija – okupacija mašte, srca i duše
pesničkog para:Ceca and Spale
Moram, odmah, na početku, da kažem:vispren pesnički par u ostmodernoj (kako ja umem često da lupim: u uvrnutoj postmodernoj) poeziji, naša Ceca i naš Spale juče i danas, briljiraju svojom prelepom pesmom Anastazija.Siguran sam da će briljirati do vjeki vjekov.I kad odu u prah njihova nerazumljiva pesma ostaće da uzbuđuje svojom lepotom i razumljivošću nove generacije ljubitelja poezije, i ne samo ljubitelja, nego i nove plejade novih pesnika.
Plemeniti pesnički par odlučio se da elaborira jednim jezgrovitim, ekspresivnim, visoko umetničkim pesnničkim jezikom- čistom pesničkom šifrom, sudbinu i uspomenu na nesrećnu princezu Anastaziju Romanovu-najmlađu ćerku ruskog cara Nikolaja.Anastaziju kao simbol, kao metaforu za misao:da je ponekad ostati živ veća nesreća od smrti.
Ovo dvoje velikih pesnika (iako još nepoznatih široj knji ževnoj javnosti) svojom duetskom pesmom načinju tek vrh velikog ledenog brega- gorke i čudne i jedinstvene Anastazijine sudbine.Verujem da je veliki deo posetilaca i članova sajta Poezijascg pratio tv seriju Anastazija. Ja nisam, ali sam negde čitao o slučajnom preživljenju princezinom kada je neki Rumun, inače,čekista iz streljačkog voda,uočio da je kuršumima izrešetana princeza još uvek, ipak, živa.Koristoljubiv Rumun je umesto na lomaču odvodi u svoj grad.Pronalazi skriveno zlato u njenoj odeždi,leči je do oporavka a onda kad više nema koristi od nje izbacuje je iz svoje kuće. Dalje njene peripetije da se sazna ko je i šta je i da je carska porodica prizna kao svog člana, kao jedinu preživelu članicu uže porodice ruskog suverena trajale su decenijama-do sudskog raspleta i sve dok nije umrla u bedi.
Protiv nje se pored režima SSSR urotila i celokupna šira carska porodica i primorala čak i njenu rođenu baku da je ne prepozna Verujem da su na ovom sižeu priče o Anastaziji i naši pesnici bazirali svoju predivnu pesmu. Otuda će Spale na početku svoje strofe reći:
*Još uvek na nebu sijaju
poslednji dukati
u nedra stavljeni
u veselju o tebi pevani.*
A Ceca:
*Mi
rokovi zaborava i ja
tvoja, a ničija
u impulsu razularenog kruga
biću treća.
Ni prva, ni druga,
neću pitati kojeg je roda bol!*
Dakle, dvoje umetnika govore u ime princeze i carske porodice ponirući duboko u psihologiju uzvišene ličnosti legendarne Aastazije,kao i samog cara-(kako ga ćerka čuje:da nije bitno šta pokvareni svet radi i odlučuje-dovoljno je da se ona oseća Romanovom, da je u duši čista loza Romanovih,nestale u nepovrat, a eto vidimo da ništa ustvari i nikada ne nestaje u nepovrat. I po mom mišljenju naš kolega Spale i omiljena poetesa Bibi kroz celu pesmu tu misao nameću auditorijumu.
Još bih naročito istakao odabir reči koje ovo dvoje poetičnih ljudi koriste u svojim strofama.Našli su oboje najlepše reči, neuobiča jene ne samo u običnom govoru nego i običnom pevanju. Uveren sam da su svojim izborom veoma bliski Rabindranatu Tagore-u i njegovom Gradinaru. (Spale: tvoje ime ponavljajući /u svakom lepom cvetu.../ ; a Bibi:od senke orošenom tvojom razbibrigom.)
I na kraju ove duge tirade mojim briljantnim umetnicima visoke klase,najiskrenije čestitam i želim im još puno i zajedničkih pesama i individualnih ovakvih i, naravno, i boljih.
M.Milojević |
