ZAŠTO NAM SE OVO DEŠAVA?


Oh Bože, zašto si nas napustio,
u ovom odlučnom presudnom trenutku?
Jedino Ti znaš, vidiš i osećaš,
sve naše patnje i bol i muku.

Medju prvim rečima koje sam upamtio
i danas mi je u glavi reč - Kosovo,
a  još istinu nisam dokučio,
zašto nam se dešava sad ovo?

Svaki pedalj Kosovske zemlje,
junačkom Srpskom krvlju je natopljen.
Svuda su rasute kosti naših dedova,
u poljima, šumama, pod svaki kamen.

Čije je sada Kosovo i Metohija?
Ko li kosi livade i ore njive?
Gde su potomci slavnih Nemanjića?
Nažalost - oni tamo više ne žive.

Trava je Kosovska natopljena suzama,
što je majka Srpkinja proplakala.
I tu, na svom ognjištu, vekovima,
do današnjih dana verno ostala.

Nema pravde, nema zakona, dogovora...
Moć sile vlada ovim prostorima.
Poniženi Srbi napuštaju svoja ognjišta,
ostaju vinogradi, voćnjaci, kuće - arnautima.

Ostaju manastiri i zadužbine svete,
nema ko da ih čuva i štiti.
Srbi odlaze sa ovih prostora,
a Srpske svetinje - čije li će biti?

Avetinjski zastrašujući oblak lebdi,
nad našom zemljom Srbijom,
dok zli moćnici svetski,
oduzimuju nam sa dušom i Kosovo...

(C) Života Trifunović