ZA MIRIS BOŽURA - Kruševac
Postavljeno - 20. March 2008. g. @ 22:37:54 CET od ljuba-trebotin
|
|
MIRIS BOŽURA - Kruševac
Ljuba Obradović i dve dame:
Vesna Mladenović i Svetlana Djurdjević
U organizaciji sajta
www.poezijascg.com, KPZ
Kruševac i Crkve Lazarice 20.03..2008. godine
u 13.00 časova u Lazarevom gradu - u amfitetru Crkvene kuće održani su
protesni susreti pesnika pod nazivom *ZA MIRIS BOŽURA - POEZIJASCG*.
Pogledajte delić atmosvere sa ovih susreta i pročitajte prikaz koji je
o susretima zabeležio pesnik - Bard, Miljojko Milojević - Bile.
Susrete je otvorio
hor Crkve Lazarice
Mediji su propratili
celokupno dešavanje
Bile Milojević -
inicijator susreta, daje izjavu za televiziju Kanal+
Susrete
su organizovali
Protojerej Otac Dragi Veškovac, starešina Crkve Lazarice, Svetlana
Djurdjević - upravnik KPZ Kruševac i Ljubodrag Obradović - autor sajta www.poezijascg.com
Prva je stihove
govorila Vesna Mladenović
Života Trifunović
Miljojko Milojević i
Vesna Mladenović
Bratislav Spasojević
Ljuba, Života i Bile
Dva džentlmena i dama
Bile, Vesna i Ljuba
Bata i Dve dame
Junak na mukama
(slatkim)
Mikica Rakić govori
stihove
Mikica Rakić i Bile
Milojević
Evo kako je nase
druzenje zapamtio i opisao nas dragi Miljojko Bile Milojevic, Bard
pesnistva:
Poezijascg
20.mart 2008.g.
*ZA MIRIS BOZURA*
Miljojko Milojević:
BEZ POMPE, ALI
LEPO...
U
neveliki amfiteatar crkve Lazarice sišli smo niz besprekorno izglančane
stepenice. Kao i u svim sakralnim objektima i ovde nije bilo
blještavog, jakog svetla. Pošto poslednji sidjoh, i malo zbunjen, Ljuba
mi pokaza mesto do Vesne, koja je usamljena sedela kraj svoje velike
torbe. Malo udesno i napred za malim stolom vec su sedeli Protojerej
Dragi Veškovac - sveštenik i starešina Crkve Lazarice i naš Ljuba.
Izmedju njih blistala je godpodjica Svetlana Djuredjević - naša Djurdja
- glavna organizatorka pesničkog susreta *ZA MIRIS BOŽURA - POEZIJASCG*
ovde, u
Kruševcu.
Desno na suprotnoj
strani od mene i Vesne mesta su
zauzeli Mikica Rakić i Bratislav Spasojević, pesnici
iz Konjuha, Mikica: prelepa
plavuša, čila, vedra, lepih nemirnih ociju svojim blagim osmehom kao da
obasjava čitav amfiteatar i sve nas... Bratislav: više mlad nego
sredovečan, sa još uvek bujnom crnom kosom, svojom ozbiljnošću i
nenametljivom atraktivnošću, čini mi se da krasi ovaj skup talentovanih
zakletih rodoljuba. Odmah do njih je je sedeo naš Života
Trifunović.
Na maloj galeriji iza
gospodjice Mikice i Bratislava Spasojevića sede
šestorica naočitih momaka - članova hora crkve Lazarice. Na levoj strani, na
galeriji, u svojim brokatnim rumenim
odeždama desetak divnih devojaka - kao skup najlepših ikonica -
horistkinja ovog visoko - umetničkog hora. Naspram sviju nas,
tamo ispred zavese, u centru i levo i desno sa svojim kamerama i
kamericama pripadnici sedme sile RTS-a, TV Kruševca, Kanala +...
pažljivo biraju uglove iz kojih ce nas snimiti dok čitamo ili
recitujemo stihove i pokliče: Kosovo je Srbija, Srbijo, majko mila...
Seansa je pocela
horskoom pesmom pod dirigentskim prsticima
mlade maestralke Katarine Veškovac.
Posle hora Djurdja je
pozvala našu poetesu Vesnu Mladenović. Vesna
omalena, vitka, tinejdjerski obučena, lepa, poetična, vesela, ali ovog
puta očito umorna zbog dugog putovanja od Babušnice do Kruševca, a i
inače nežnog zdravlja, pogleda me sva zbunjuena i prošaputa: *Sto ja
prva, Bile, Bile!?*
*Zato! Čitaj glasno i
ne boj se!* - odgovorih tiho. Ona slegnu
ramenima, bespomoćna ustade i poče da čita svoju prvu rodoljubivu pesmu
Pismo
majci. Posle poslednjeg stiha: Srbijo, majko mila... nastavlja se što,
narod kaže *mrtva tišina*, a već za trenutak dva grunuo je frenetični
aplauz. Vesna sva zbunjena, malaksalo, ali sa sjajem u svojim braon
okicama spusti se lagano na stolicu. I sada, čini mi se, da treperi kao
list jasike pod blagim daškom prolećnog lahora...
Posle Vesne nastupio
sam ja, a zatim Života Trifunovic s
pesmom: *ZAŠTO NAM SE OVO DEŠAVA* . I ovaj
brkajlija srednjeg rasta, ponosan metalac, radnik bez
zaposlenja, čitao je svoje stihove bez treme, siguran u svoje pesničko
umeće isto toliko kao u svoje bravarsko majstorstvo.
Na savim umetnički
nacin recitovala je gospodjica
Mikica rodoljubive pesme Latinke Djordjević, Lepe
Simić i Marie Deyane. Posle nje nastupio je njen klubski kolega
Bratislav - Bata Spasojević.
Onda je od stola
ustao nas impozantni kolega, pesnik, poeta
bez premca, gospodin Ljuba Obradović. Smireno, otmeno i jasno zvucali
su njegovi stihovi iz pesme *MIRIS BOZURA*.
I na kraju: visoka,
vitka, visprena i samouverena i sa večitim sjajem u
očima punim optimizma kratku pesmicu male Zorice Milatović *SELO*
odrecitovala je naša
gospodjica Djurdja - Svetlana Djuredjevic, upravnica KPZ Krusevca.
Tako se završio prvi
krug čitanja iliti recitovanja.
Posle toga, opet su
nastupili devojke i mladici crkvenog
hora, a posle njih istim redom, kao i prvi put, nas sedmoro.
Ovoga puta ja sam
pročitao pesmu *Kosovo zove* od Nevenke
Savic - Alispahić. Ljuba je pročitao pesme Nevena Milakovica *NE DAM* i
Gorana Todića *NIKADA* , a ostali po neku svoju pesmu.
***
U restoranu Konak već
nas je čekao postavljen sto. Izvrsna jela i piće
pojačala su u svima nama želju za druženjem. Tu smo izmenjali
svoje knjige, pričali o svemu i svačemu, recitovali
svoje pesme, veselili se, pevali... Mogu slobodno reći rastali
smo se bogatiji u srcu i duši svaki za šest
novih i starih prijateljstava. Bilo je bez pompe, ali lepo,
prelepo....
Svima pozdrav i postovanje od
M.Milojevića.
|
| |
|
Prosečna ocena: 5
Glasova: 8
|
|
