POEZIJASCG - RELIZOVANI IV SUSRETI PESNIKA POEZIJASCG I PROMOCIJA KNJIGE *PRVI PUT*

19.07.2008. godine u dvorištu Kulturno-prosvetne zajednice Kruševac, na letnjoj pozornicu relizovani su četvrti susreti pesnika poezijascg, na kojima je promovisana knjiga *PRVI PUT* . Pogledajte detalje.

Prisutni pesnici na promociji knjige *PRVI PUT*

Bile i Ceca

PoezijaSCG -internet sajt, Kruševac
Miljojko J. Milojević:

Sećanje drugog dana posle promocije knjige Prvi put i Četvrtog susreta pesnika sa sajta P-SCG

Tek u 9:10 upadoh u 12-ticu na početnoj stanici na Banovom Brdu.Radovah se:stiću na BAS bar u 9:35. Ali-avaj! Nekakva spodoba ženskog roda, mala, debela ko bačvica prepuna sala, kukata, sisata - sva od zadnjice i prednjice nadžedži se na vrata tzramvajdžijine kabine i započe ni o čemu da blebeće, da blebeće...Tramvajdžija valjda iz ironije prihvati njeno blebetanje i uspori vožnju maksimalno - do daske.Mili jadna 12-tica kao da je poledica a ne kraj druge dekade jula. Ja se nerviram, nerviram...zaboga, zakasniću na autobus u 1o:oo, i dve prelepe pesnikinje otputovaće za Kruševac bez mene...

Najzad, u 9:50, na domak železnićke stanice tramvaj zaškripa i stade. Pretrčah, kao na krosu, onih 200 metara do autobuske stanice. Zveram pogledom po šalter sali, holu ispred perona, ne bi li ugledao svoje saputnice. A njih ni od korova... I tek što pomislih: ženska posla, uvek u poslednjem trenutku promene namere- i izmisle za to bezvezne razloge, kad crnpurasta tinejdžerka, zagledana ko zna gde, u tesnim i skraćenim farmerkama, na lete na mene i kolenom okrznu moju crvenu putnu torbu. O, gle:Goca! Baš Gordana Knežević, vrsna poetesa vrsnih protestnih ljubavnih pesama... Zagrli me.

”Idemo onim u 11:30. Ceca se uspavala, ali samo što nije stigla. Ja pođoh da je tražim...” Sedosmo u stanični bife, naručismo kafice...i gde li je to Bibi noćas divljala- pomislih ali ne rekoh ništa. Zaciča Gocin mobilni.Sva sretna, sa neverovatnim biser nim odsjajem u očima, Gocka kaže:” Ovde smo, čekamo te...Bile, gde smo, gde je čekamo?” “U staničnom bifeu ispred Jugotursa”- upade dobroćudni kelner i spusti kafice na sto... “U bifeu na samom početku BAS, na samom ulazu“- doda doh ja. Goca sve to ponovi, ali Ceca, sanjiva i, valjda,ljuta na sebe i ceo svet, pita gde je to, šta je to... Goca zagladi svoju gustu kosu, otpi malo kafe, ustade i reče:”Dolazim po tebe! Meni:”Idem da je nađem, sad ću ja...tu je negde...”

Posle dvadesetak minuta, Goca sretna, Ceca ljuta, stigoše i sedoše vi za vi mene. ”Mogao si da je odvedeš i na Banovo Brdo pa ta mo da vas tražim, Bile?!-mal te ne prosikta Ceca prekorno. U tom stiže kelner i, strasno zagledan u njen dekolte, servilno, zbunjeno i ljubazno smuti tri kratke rečenice: ”Izvolite. Šta želite? Moliću lepo...”

“Meni duplu kafu-da se osvestim i vidim gde sam!”-blagi smešak i prijatno treperenje njenog glasa nagovestiše siguran smiraj stresa pod kojim je bila od momenta buđenja pa sve do ovog trenutka. Kelner upitno pogleda u Gocu i mene. ”Meni normalnu, ali gorku, gorku” -elegantno odmahnu
Goca svojom negovanom rukom sa nezapaljenom cigare tom među prstima.

“Meni preslatku, preslatku!”- dodadoh ja.

Ona i Goca već su bile izvadile po kutiju nekih dugih cigareta i pretraživele svoje torbice ne bi li u hrpi sitnica našle upaljače. Pripalih im i zadimiše kao sultanija na Carigradskom dvoru. Uz kafice i priču, uz osmeh po osmeh, i kad pogledah na sat- tačno:11:20. Ustadosmo i krenusmo na perone.Poluprazan autobus Jugoprevoza kao da čeka samo nas.Uđosmo, nađosmo sedišta 16,17,18...i uvalismo se, carski...Posle pola sata vožnje Ceca me pita:”Još koliko vremena putujemo, još koliko kilometara do Kruševca?”

“Još 2 sata, manje od 16o km.!”

“Kako to? Meni Đoš reće da je Kruševac daleko od Beograda više od 400 km. I da ne krećem na teško i dugo putovanje...”

Goca se značajno smeška, a ja pomislih: da njen suprug Đorđe sigurno zna da je Kruševac na svega 194km. od Beograda, ali se, verovatno, boji “teškog i dugog putova nja” zbog Cecine jesenjašnje povrede kuka...

I ne rekoh ništa...

Napolju promiču blago zaobljena i u bujnom zele nilu oniska šumadijska brdašca.Sjakti autoput kao besko načno duga srebrna traka.Sunce greje iz zenita,a u auto busu rashladni uređaj bije i hladi kao prva košava u Ba natu...Oladi me živog... Samo što ne drhtim, a one dve u majicama bez rukava, sa dubokim dekolteima, nešto čavrljaju i kikoću li se, kikoću...

Razmišljam:kako je to lepo biti i osećati se mladim, i koliko je teško biti star a hteti da budeš mlad-strašno, jad:tada su ti samoća i tuge najvernije druge...

Dama koja u autobusu ima ulogu stjuardese u avionu, nudi nam osvežavajuća pića... Na sreću seti se da isključi rashladu.Ubrzo posta de i u autobusu toplo i prijatno.S vremena na vreme pokazujem im krovove Jagodine, Ćuprije, Paraćina u kome živi i radi i piše prelepe sonete naša pesnikinja Saška...i
Markešane u kome je stasala cura od karijere, rođena potesa Đurđa...

Zaobilaznicom oko Kruševca kolamo kao kiša oko Kragujevca.I,napokon, posle 2 sata i 27 minuta vožnje, obaveštavam svoje lepe saputnice, na ruskom:“Mi prijehali!”

Na trotoaru iza ograde ASK, kraj njegove “mečke” primećujem Spasoja Ž.Milovanovića. Svojim stasom nadvisio sve humanide koji se vrzmaju okolo.U belim panta lonama, u razdrljenoj modroj košulji sa braonkastim dan gama i sa večno kratkom bradicom, ovaj poznati pesnik više mi ne liči na Vojvodu Dobrnjca, već na nekog tipičnog stara iz američkih filmova. Kraj njega, jedva mu dosegavši do pazuha,u bež kostimu (ili takvom nekom) stoji Slađana-Đađa, (moje Kumanovče iz Skoplja) sva bela, iliti plava, i smeje se, radosna što nas vidi...

Grlimo se. Sedamo u Spasojevu “mecu” kojom nas odvozi u KPZ.Zatim idemo u baštu hotela Rubin.Cure preuzimaju svoj apartman, ostavljaju stvari...i vraćaju se... Spale nas vodi u obilazak grada. Centar Kruševca sa svojim žardinjerama punim raznobojnog i mirisnog cveća, kao i spomenikom Caru Lazaru, najkraće rečeno: blista...Po čistoći ne zaostaju ni druge ulice.Ulazimo u veličanstvenu palatu Skupštine grada Kruševac.Sve je tu izvanredno uređeno.Širokim crvenim tepihom stižemo do središnje sale. I na zidovima hodnika i na zidovima sale divimo se perelepim mozaicima. Ko kaže da državna birokratija i tehnokratija nemaju ukusa i smisla za lepote umetnosti...

Odavde krećemo put Lazarevog grada. Malim, zelenim platoom dominira Lazarica.Skoro do samog ulaza vodi nas staza sa srednje vekovnom kaldrmom. Ulazimo u crkvu. Divimo se srednjevekovnim ikonama, a naročito samoj građevini koja od prve polovine četrnaestog veka odolleva zubu vremena.Na ivici platoa iznad šanca moderan spomenik Knezu Lazaru u bronzi.Slikamo se kraj njega, a naše dame i na njemu -u krilu velikog državnika, slobodara i vojskovođe palog u nerav nom boju protiv daleko nadmoćnijeg neprijatelja...

A vreme teče...Vraćamo se u baštu hotela Rubin. Tamo nas dočekuje kompletna pesnička družina. Zdravimo se sa svima, a najsrdačnije sa malom Milenom- ćerkicom Zorana Jovanovića-Hristova. Ljuba nas fotografiše-nju kao najmlađu članicu, i mene kao najstarijeg člana sajta Poezijascg.

Kraj prvog dela reportaže.

Sutra sledi drugi deo o književnoj večeri, gozbi i još o ponečem posle ponoći i fajronta...

PS: Ako ti se sviđa, Ljubo, objavi ovo. Sutra dobiješ drugi deo.Poslao bih ti ranije celu pisaniju, ali mi je progutao komp zbog nestanka struje pa moram da pišem sve ponovo.

Pozdrav, Bile

NASTAVAK II

Ovde, u bašti hotela Rubin, za spojenim stolovima, osim Hristova sa Milenom i suprugom, zatičemo naše poznate drugare: Zorana Matića, Tomu Simića, Životu, novu članicu sajta poetesu Anu, Milisava - tek pristiglog direktno iz Švajcarske, Ganu, Predraga Ćirića - glumca Ljubu Obradovića, pesnika i ure dnika naše knjige... Dakle, većinu prijavljenih za Četvrti susret. Sa nas petoro - ukupno:15-oro. Nedostaju: Nata, Saška i Saša Milivojev (i Đurđa, koja nas čeka u prostorijama KPZ sa predstavnicima Sedme sile - novinarima RTK i drugih kuća.)

I tek što dobismo piće i otpismo malo, sveznajući, neumorni Spale saopšti da je vreme da krenemo na promociju. Za Spaletom, kao po komandi, u koloni stigosmo do male, prijatne baštice KPZ. Ispred ozvučenog i osvetljenog podijuma prekrivenog zelenim itisonom, na prostoru za auditorijum sedi 15-tak gostiju - ljubitelja poezije.

Sa zagonetnim, neodoljivim, osmehom, ispred mikrofona staje devojka u plavom: To je Svetlana Đurđević-naša Đurđa, upravnica KPZ i umna, talentovana, pesnikinja.Ona srdačno pozdravlja prisutne pesnike i goste,čestita promociju knjuige Prvi put i daje reč Ljubi Obradoviću, uredniku naše knjige, vlasniku sajta Poezijascg.
Ljuba, podiže mikrofon shodno svojoj visini, da bi smo ga bolje čuli i razumeli, ali od toga mala vajda:zbog uzbuđenja ili, možda, treme govori ubrzano, tiho, nerazgovetno... ili se to samo meni, gluvom, čini... ( Čini se to tebi, Bille, lafe - Napomena Ljuba)

Svejedno: pljušte aplauzi... Gospdin Ljuba, sad već, novi direktor Kulturnog centra Kruševca, po završetku svoje pozdravne reči, naglašava da će seansu promocije voditi gospodin Spasoje Ž.Milovanović.

Gospodin Spale se već udobno smestio kraj sa mog ulaza u prostorije KPZ, kraj kamere, između novinarke i kamermana RTK. Odatle, nonšalantno, uz duhovite dosetke poziva, ili proziva, po nekom svom redu pesnike i pesnikinje da stupe na podijum(koji svojim uzviše njem prostora,svetlima i mikrofonima prosto mami recitatore, glumce, pesnike,besednike, igrače, pevače...) da čitaju svoje pesme iz knjige Prvi put.

Nastupaju Zoran Matić, Slađana Ivanović, Zoran Hristov. Malena baštica se prolama od aplauza... Svetlana Poljak, pesnikinja Trećeg susreta književnih stvaralaca sa internet sajta Poezijascg, proglašava za pesnikinju Četvrtog susreta:Gordanu Knežević. Gordana stupa na podijum, prima čestitke, zahvaljuje se...

I opet burni aplauzi...

Spale poziva Životu Trifunovića, Milenu Jovanović i Dragana Todosijevića da izađu na podijum i pročitaju svoje pesme.

Zatim proziva Ljubu da čita svoju pesmu ali i da kao recezent i urednik saopšti svoj izbor najlepših pesama objavljenih u ovoj birci.Ljuba proglašava za najlepšu opisnu pesmu, pesmu Bagrem i lipa autora Milisava Đurića, i dodeljije diplome za najlepše ljubavne pesme Zoranu Matiću i Zoranu Hristovu. Takodje diplome od Ljube dobijaju i Zorica Brkić; Milena Jovanović Mima i Gordana Knežević. Ljuba je čitao svoju pesmu *PRVI PUT* i specijalno za Spaleta pesmuSanje Petrović *DON ŽUAN*

Posle toga glumac Predrag Ćirić čita pesme Latinke Đorđević: Volim te zemljo moja i Lepe Simić: Divlje do bola. Toma Simić čita svoju Trojeručicu, Gordana Knežević jednu od svojih pesama, Milisav Đurić svoju nagrađenu Lipu i bagrem, a Ceca Polak pesmu Marie Deyane.

Spale proziva i mene da kao recezent objavim svoj izbor najlepših pesama iz zbirke Prvi put. Posle kratkog objašnjenja da je ovaj izbor najlepših pesama subjektivan, ličan i da se ne gradira po običaju- prvim, drugim i trećim mestom, već suparlativom: najlepša pesma...

Iz kategorije rodoljubive poezije proglasio sam za najlepšu pesmu, pesme: Volim te, zemljo moja!- autorke Latinke Đorđević i Jecaj neba od Svetlane Poljak.
Iz kategorije ljubavnih pesama izabrao sam kao najlepšu pesmu: Divlje do bola od Leposave - Lepe Simić, Iz kategorije opisne poezije proglasio sam za najlepše pesme: Jahači apokalipse autorke Marije Deyane i Sve se stiša autora Milorada Nikića. Iz kategorije ironično satirične poezije kao najlepšu proglasih pesmu Pismo gospodinu Ljubi od Spasoja Ž.Milovanovića.

U nastavku seanse na scenu izlaze:Svetlana Polak, Ana, Svetlana Đurđević i ja sa svojom socijalnom pesmom Moju šumu seku.

Spale, kao recezent, proglašava svoj odabir najlepših pesama ( Neznam koje, ali su sve prestavnice lepšeg i nežnijeg pola) i čita poentu iz svoje Domaćinske.

Tako smo ovom malom scenom prodefilovali svi i pobrali zaslužene aplauze...a u znak zahvalnosti ko je god imao kod sebe zbirku Prvi put poklonio je nekom od prisutnih gostiju i gošći.

Odavde, možda umorni i već gladni,ali jako raspoloženi, ponosni i zadovoljni odosmo u hotel Dabi na zajedničku svečanu večeru, piće i nastavak druženja.
A tamo je bilo apsolutno sve spremno, lepo i najlepše: ambijent, evergrin muzika, posluga, a o iću i piću da ne govorim - sve bi carsko, bogovsko...
Međutim, kad se založismo i popismo po dve-tri, setih se da nismo uručili priznanja slavodobitnicima za najlepše pesme. I tako nastade slika:
Bile piše-Ljuba kontroliše...

Za par minuta ispisao sam na onim malim neuglednim Diplomama naslove najlepših pesama i imena njihovih autora. Spale je takođe popunio Diplome za svoj izbor pesama. Odmah smo ih uz čestitke, zagrljaje i poljupce uručili prisutnim slavodobitnicima i slavodobitnicama

Prelepa muzika i predivno piće podigli su temperature srca i duše i valjda zato Spale i Slađa rekoše da nije dovoljno čestitanje samo jednom-prvi put, već da postoji i drugi i treći i...i tako sa Diplomama u rukama, ili na srcu, otpoče drugi krug čestitki, duže grljenje i...

Doterali smo dotle da je Spale izvodio sa damom onaj poznati pokret, ili stav iz Tanga Argentino kad igrač savija partnerku na svoju levu ruku i kad im se lica “opasno” približavaju sa čežnjom za strasnim poljupcem...

No, kad nije belaj, sve ima svoj kraj: ponoć prođe za rastanak vreme dođe!
Ispred hotela Dabi neki nas pozdraviše i odoše.Nas sedmoro sa neugaslom boemskom žicom hteli bi da produžimo druženje. Muvamo se ispred
Spaletovih kola. Hoćemo “negde” da idemo, a pojma nemamo gde je to ”negde”, ni šta ćemo “tamo negde”. I ne sećam se odosmo li “negde”, ili “tamo gde smo ili”...

Znam da na Spaletovo pitanje:”Oćeš s nama ili na spavanje?”- odgovorih:”Na spavanje, nego šta!” Ujutro, u pola deset siđoh u trpezariju hotela.Od mojih poeta i poetesa ne bi baš nikog. Ni na doručku... Valjda su, zamoreni zadovoljstvom, zadovoljno spavali bar do podne.

PCP-posle cele pisanije: Nikada nisam napisao ovako detaljnu reportažu. Želim samo da ovom reportažom ukažem na veličanstvene lepote druženja, lepote poezije same po sebi i naročito celishodnost i opravdanost naše institucije Pesničkih susreta. Nadam se da će na Petom susretu biti bar pet učesnika više nego što nas je bilo na ovom.

Srdačan pozdrav od vašeg reportera i kolege M. Milojevića

Ana, Ljuba i Milisav

Miljojko Milojević

Miljojko Milojević drugi put

Djurdja i Bile

Zoran i Bile

Najstariji i najmladji : Bile i Milena

Svetlana Poljak

Ceca Čita Deyanu

Ceca i Gana

Ceca i Života

Dame

Diplome

Milisav - nagrada za pesmu *Bagrem i Lipa*

Ceca uručuje diplomu

Zoran - Najbolja ljubavna

Ceca uručuje diplomu

Goca je najbolja

Spale uručuje nagradu Ceci

Svetlana Djurdjević

Djurdja i *Prvi puT*

Djurdja i Ceca

Dragan Todosijević

Života, Goca i Gana

Gordana Knežević

Goca je najbolji pesnik na četvrtim susretima

U tu čast još jedna pesma

Spale i dve dame

Grupna - Drugi put

Grapna - Kafana

Ljubodrag Obradović

Bile piše - Ljuba prati

Ljuba i dame

Mediji - RTK Kruševac

Milena Jovanović

Milisav Djurić

Milisav i Bile

Milisav, Sladja i Bile

Muzika

Predrag Ćirić

Pesnici

Peda i Ana

Ceca sa porodicom Zorana Jovanovića

Sladjana Ivanović

Zoran Hristov, Sladja i Gana

Spasoje Ž. Milovanović

Spale

Spale podpisuje diplome

Spale sa damama

Tehničko vodjstvo IV susreta poezijascg

Tomisalv Simić

Života, Sladja, Toma , Goca, Ceca i Milisav

Toplica Jeftić - slikar, sa unukom

Života i Toma

Zoran Hristov

Zoran Matić

Sve treba zabeležiti : Ana , Zoran i Života

Goca , Zoran i Ceca

Postovane sestre i braco, dame i godpodo, drugarice i drugovi, clanice i clanovi zes-a, sps-pups-js-a, srs-a,narodnjacke koalicije,koalicije oko ldp-a, te stranaka manjina, kao i svi ostali,u matici i rasejanju, ovako je bilo:

Vreme je bilo sucmurasto, ni tamo, ni ovamo. reko', nece,valjda, da pada kisa?!-obavezno podlizuje ispod nadstresnice cim je malo jaci pljusak, a onda sve ima da ode u tandariju. Djurdja je, naravno, kao i uvek, tvrdila-nece da pada kisa, spasoje, dosadan si. Ljuba nista nije tvrdio, jer se nismo ni culi.

taman sam bio seo da ruckam, kad zazvoni mi telefon, mobilni, i cujem poznat mi glas: svetlana poljak, svetlana pollakova, cecilija, ceca, itd...''Pa de si ti'', kaze ona meni, i odmah mi stavi do znanja da stizu oko 14. Ko?, pitam ja. Ja, Goca i Bile, koji drema, kaze Ceca.

E da sam ja Bile, ne bi ti ja dremao, Ceco slatka-mislim se ja. I dodade uz to: ti nas docekaj, pa nam ne trebas do veceras. i obe u glas u smej!

sta cu, kud cu, zagrejem mecku, pa odem na bus-stanicu.kupim novine, ko sto je red, zapalim cigaretu, otvorim vrata, izbacim jednu nogu, sve u cilju da se proluftiram i zanimam dok ne stignu gore spomenuti.

kad, izvesna gospodja (ili gospodjica-u prvom trenutku nisam znao) na losem srpskom i losem makedonskom progovori tik ispred mene: cika Spale! Sladjana Ivanovic-Slap! Tu smo se stidljivo izljubili... Mislim, prvi put se u stvarnosti upoznajemo, i to...

Hvala Bogu, dobro je putovala, kod kuce joj je sve u redu, Makedonija se osamostaljuje , ljubav cveta...znaci, cekamo Cecu, Bileta i Gocu. Nedugo zatim, dezurna dispecerka objavi: autobus iz beograda pristigao je u stanicu.A iz autobusa: Bile, Goca i Ceca. E sa njima sam se izljubio, onako bas, i malo sam ih stiso uz sebe...Dobro, Bileta baš i nisam...

Sedamo u mecku i pravac centar rodnog mi grada, direktno pred hotel mi Rubin. Istovarim ih, odem da zavrsim neki posloc, pa se vratim.

A oni piju kafu usred grada, na pocetku pesacke zone. Bile je, cini mi se, pio vinjak.

(Kad pijes vinjak ako ne postanes alkoholicar, postaces Bile.)

Dogovor je pao: devojke idu u hotel da ostave stvari, a momci, tj.Bile i ja, cekamo u kafani. Ko ce dodje, nece dodje, sad ce dodje, zoran matic i ana dodje jos jutros, kako si, dobro sam, kako si ti, i ja sam dobro, sta ima, nema nista, 'ebes li sta (ups!)...tako Bile i ja uz casicu razgovora cekasmo devojke...

Prodje, bogami, dobrih pola sata, pa i cetres minuta, a devojaka nema...

da l su nasle hotel, koji je 5 metara od kafane, da l se kupaju, da l ne naletese na nekog basadziju...brinemo se Bile i ja. A one ne mogu da zakljucaju vrata!

kad eto nama nasih lepotica! rumene, rumene, zajapurene, milina da te obuzme kad ih vidis! e onda otidosmo u kpz. sok, kisela voda, votka, vinjak, Goca se sama ponudila da skuva kafu, fala joj.

te o ovome, te o onome, a najvise o Sladji i ... Sladji .I nasoj knjizi. Joj!

Nema Ljube, a dogovor je bio u 18:00...dobro, Ljubo, dobro...18:00 krecemo u obilazak centra Krusevca. Ja, Spasoje, kao turisticko-ugostiteljski vodic.

I slikasmo se, slikasmo, te odovud, te odonud, te ovako, te onako...I zbog Cece se tri-cetiri put zaustavi saobracaj...kuku, reko, na kraju u ovaj moj rodni grad ima da ispadne boj.

19:15, zove Ljuba. Sedi sa Zoranom, Anom, Tomom, Ganom, Pedom, Zivotom, Milisavom, na terasi hotela Rubin.Samo smo se ljubili sa Zoranom i Milisavom, mislim ja.

A Ceca i Goca kad dovatise da ljube Zivotu! Zivoti mora da je srce zdravo za medalju! Jednoglasno je doneta odluka da Milisav promeni fotografiju-lep covek, bre, mlad...

U neko doba dodjose i leskovacka pesnicka porodica-Jovanovic! Fale nam jos Aleksandra, Djole, Mikica, Flaki, Sulaver...al oni i ne dodjose.Djurdja ceka u KPZ. Pocinje pesnicko vece! Pesnika 18, publika 23.

Djurdja pozdravi skup. Ljuba pozele dobrodoslicu. Spale o protokolu: citaju 4 pesnika, pa Peda cita Latinku, pa gospodjica Jovanovic, pa Bile proglasava najbolje od onih kojima je on pisao recenziju, pa 4 pesnika, pa peda cita Lepu, pa spale proglasava najbolje pesme od onih kojima je on pisao recenziju, pa 4 pesnika, pa peda cita Bozu, pa Ljuba Sanju(pesmu *DON ŽUAN* ), pa Ljuba proglasava najbolje koje on oce, pa Ceca bira pesnika susreta...

Dobro je- ima se ljubimo sto za nagradjene, sto za one sto nagradjuju, sto zbog toga sto je lepo da se ljubimo... zavrseno je pesnicko vece, prisutna publika je od pesnika, po slobodnom izboru, dobila po jednu knjigu s posvetom,

Knjizevna vecera! sto smo jeli jeli smo, sto smo pili pili smo,sto smo pevali pevali smo, sto smo se ljubili ljubili smo se...

aj sad u nocni zivot. svi u mecku. Zoran, Ljuba, Peda, Gana i Života nas izdadose i odese na spavanje. Al se zato Bile neda! Napred Ceca i ja, pozadi Bile i Milisav a na njih Goca, Ana, Sladja. gde mi dodjemo policija zatvara kafanu.U tri kafane-tri racije. Ajmo mi lepo da kupimo picence pa u KaPeZu.

Vidim ja Milisavu se osladilo da ga Goca pritiska odozgo.Pa vozi u krug, pa vozi u krug...Biletu pripade muka i ode da spava.A mi sredovecni i jedno nam mladje u kpz. E,dalje se ne secam do 10:00 kad me probudi ceca da mi kaze da idu.

De d'idu?

Eto, tako je bilo drage moje i dragi moji. A da ste nam nedostajali-nedostajali ste nam!!!

Spale

Na vrh strane
	KONTAKT	POEZIJASCG Portal® 2005 Sva prava zadržana. Desing-Jobs & Careers® PHP Nuke Copyright© by Francisco Burzi.