RAĐANjE


Svi vi, čiju zlobu moje rane slade:
Poskidajte moje sve zvezde sa neba,
Rasporite svaki mehur moje nade;
Mokrite  po mojoj zadnjoj mrvi hleba;

Pogazite bašte, gde god san moj kroči,
Pocepajte slike što skrivaju bore;
Iskopajte kamom moje plačne oči,
Da više ne tražim svetlo majske zore;
 
Skrnavite moju reč koja pevuši,
Zadavite mili glas kojim se trujem;
Kandžom grabljivice, čupajte mi uši,
Izmišljenu nežnost, nikad da ne čujem;

Izvrgnite ruglu moje slatke muke,
Bacite u ponor moje setne rime;
Odsecite, mučki, obe moje ruke,
Ne dajte da krvlju ispisujem ime.

I, kada me vaši sinovi i kćeri,
I, mrtvog u grobu, budu tukli bičem;
Znajte da me nisu prožderale zveri,
Da u mržnji trajem, i iznova ničem.
 
(C) Ivica Milovanović