POEZIJASCG - PESNIČKA NOVA GODINA - Novi Sad 21.12.2008.

Kazablanka, Kazablanka...

Večito veran svojoj neodlučnosti kada i zbog čega da se odlučim o važnim stvarima u životu, reših se tek 20-og ovog meseca da idem u Novi Sad na doček Pesničke nove godine koji se na inicijativu Jovana Mihajla i Sanje Petrović održava 21.dece mbra o.g. u restoranu Kazablanka u Novom Sadu.

Javih svoju odluku Sanji sa pitanjem da nisam, možda, za kasnio.Ubrzo, zazvrja telefon i Sanja mi svojim uvek prijatnim glasom saopšti:”Bile, nisi zakasnio. Slobodno kreni sutra.Put nije dug-svega sat i 15 minuta ako putuješ autoputem...” Rekoh joj:
Dobro Sanjče, dolazim sigurno!”

Elem, krenuh sutradan za Novi Sad, ja star, kao nekad mlad.Zaista posle sat i nešto stigoh na odredište.Vidim: restoran Kazablanka baš pored autobuske stanice. Uđoh.Više od 10 stolova, sa po šest mesta, lepo raspoređenih i ukrašenih kao da željno očekuju goste.

Da li se ovde održava pesničko veče?- upitah mladića za šankom.

“Pa, vidite!”-odgovori on i pokaza rukom na celu salu restorana.

Sedoh za jedan sto i naručih kafu.Ubrzo ugledah pesnika Stojana Krpicu. Javih mu se i on mi se pridruži.Stiže i Jovan Mihajlo, obučen u svečano crno odelo. Elegantni Dinarac odmah me srdačno pozdravi, bratski, prijateljski.Ostavi svoju tašnu na stolicu kraj mene i krenu da prima poetese i pesnike koji počeše, kao po ne kom dogovoru, da pristižu u većim grupama.Sve ih Jova srdačno primi i rasporedi za nepopunjene stolove.Stiže zatim i muzika:dvojica gitarista sa velikim muzičkim koferima i skalamerijom za ozvučenje.Brzo sve to središe i salom zabrujaše akordi tihe sentiš muzike...

Mladi pesnik, predsednik Udruženja novosadskih pisaca, preuze od muzičara mikrofon i pozdravi prisutne naglašavajući posebnu zahvalnost onima iz udaljenih mesta Srbije, Bosne i Crne Gore. Zatim odrecitova jednu svoju pesmu i pozva Jovu na nepostojeći podijum ispred mikrofona.Svejedno. Svima nam se činilo da podijum postoji iako ga nije bilo.Gospodin Mihajlo takođe pozdravi auditorijum i sa urođenim recitators kim talentom izrecitova svoju rodoljubivu odu Dinari i Podinarcima.Zatim pozva sledećeg pesnika i reče mu da i on pozove sledećeg i tako redom dok svi ne izrecitujemo ili isčitamo svoje umotvorine.Dok pesnici i poete- se čitaju ili recituju ili deklamuju kelneri služe večeru i pića.

Veče teče. Svi su zadovoljni, raspoloženi, a neki oduševljeni. Bljeskaju blicevi fotoaparata.Svi vole da se slikaju jer ovo veče treba da ih podseća na nezaboravno uživanje i druženje. Muzika postaje sve ornija i glasnija. Razvi se i kolo. Igraju mlađi, ali i stariji...I svi pevaju, pevaju... Onda krenu ples:engliš valcer.Gledam i uživam u spontanim ritmičnim pokretima igrača i igračica.

A tek kad su zasvirali nešto jako živo bilo je stati pa gledati. Pored umerenih, veštih igrača, dve prelepe, korpulentne, dame ubrzale su i ritam same muzike.Jednoj se pridružio stariji pesnik nešto nižeg rasta, zdepast, vrlo živahan, prepun energije i uvek oran za ples...On je dominirao tim “nepostojećim podijumom” i kad je u kolu i kad pleše i kad nam je savršeno pevao ruske romanse.Šteta što mu nisam zapamtio ime, ako ne zbog igre, a ono zbog njegovih dobrih visoko-umetničkih pesama. Nadam se da će Sanja postaviti njegovu i sliku lepe pesnikinje posle jedne piruete kada su oboje klekli i postavili se u pozu obraz uz obraz.

E, to je to, ali ima i još bolje: nama sa sajta poznata pesnikinja Divna Bijelić svojom igrom oduševila je kompletno pesničko društvo.Moram da kažem da: divna Divna divno igra -orno, čilo, kao čigra. Prosto je začuđujuće kako lako ulaže toliko snage i energije da savlada ravnotežu, prati i prevladava čak i ludi ritam elektro gitare. Lepotu same igre prevazilazi njena fizička lepota: prpošnost, skladnost tela i pokreta.Gospođica Divna i ta isto tako lepa pesnikinja svojom igrom i energijom, skladnim i brzim pokretima tela razigrale su maštu svih prisutnih, čini mi se...

Dakle, sve u svemu bilo je izuzetno lepo. Međutim, mene je lično od početka pratio neki peh. Prvo, prilikom prijavljivanja za prenoćište u hotelu Novi Sad, ispostavilo se da sam izgubio ličnu kartu. Eh, belaja...

Ipak, recepcioner nije cepidlačio i na finjaka mi stanjio buđelar za 4.5oo,oo dinara, koliko u ovom zdanju košta spavanje od pola noći do ujutro. Kad se Kole i ja vratismo u Kazablanku Jovo me obavesti da imam prevoz do Beograda ako hoću da krenem s društvom odmah. ”Eh, pa ja sad uplatih hotel!”.

“E, jbga!”- konstatovasmo zajedno.

Nešto pre 24 časa auditorijum je napustio salu, a da nismo svaki svakom čestitali Pesničku Novu 2009.godinu. Svejedno, kao da jesmo, jer nam te čestitke stoje u srcu i, ako nikako drugačije, uputićemo ih telepatski jedni drugima uz onaj romantični usklik: Kazablanka, Kazablanka...

Na vrh strane
	KONTAKT	POEZIJASCG Portal® 2005 Sva prava zadržana. Desing-Jobs & Careers® PHP Nuke Copyright© by Francisco Burzi.