Svi mi imamo drage ličnosti. To su naše mame, tate, deke, naše lepe seke, braća... Meni je draga ličnost i moja domišljata, lepa, pametna učiteljica sa kojom sam pola dana, ali ipak kada se vratim iz škole, najbolje je videti mamin lep, topao osmeh.

Ona je visokog, lepog rasta i veoma je vredna. Kada me ona pogleda svojim očima to je lepše i vrednije nego cela radnja igračaka. Osmeh joj je kao toplo sunce koje uz sreću obasja ceo moj svet. Kada plače iz njenih lepih plavih očiju pada bistra rosa, a kada je srećna ona se smeje i obasja svetlom sve. Njene oči su dva potoka koja teku i nose sreću od ćoška do ćoška, a njena usta crvena kao lepa, rumena ruža. Kada je vidim ja osećam toplinu. Ona se ne može uporediti sa najboljom drugaricom i najboljim drugom.

Ja volim i moga tatu ali bez mame ja ne bih postojao i ne bih nikad ni došao na svet. Kada bi me neko pitao ko mi je najdraža osoba, teško bi mi bilo da na to odgovorim, ali bih ipak rekao da je to moja mama. Kada me sačeka iz škole kroz mene dobrota sine, zasvetli cela škola. Zamiriše svaki cvet, zima se pretvori u leto, a mraz nestane. Jak severac se pretvori u prijatan povetarac, kad ona zažmuri tad bare nestanu, a srne pobegnu od vuka. Sve je to lepota, dobrota, svežina njenog blagog osmeha.Kada te moja mama zagrli ti onda skačeš od sreće. Ona se ne može uporediti sa mravom jer je ona sto puta vrednija od njega. Kada te mazi ti si taj kome je u tom trenutku ona dala sreću. Ali nekad nešto i ne bude u redu, kad ja nisam dobar ili kad dobijem lošu ocenu. Ja znam i to mi je u srcu da i kad me grdi ona me sa jedne strane voli. Ja sam tužan kada ne mogu da joj nešto ispunim ali joj se uvek izvinim jer to barem uvek mogu da uradim. Tužan sam i kada je bolesna ali je bodrim i pričam lepe reči da mi ona ozdravi. A kad sam ja bolestan ona celog dana sedi pored mene i čvrsto me drži za ruku da bih tako pobedio bol i bolest. Volim kada dobijem peticu da me opet zagrli svojim toplim osmehom da me najlepše zagreje. Mnogo mi se dopada kada se smeje i vidim njene lepe zube koji liče na lepe svetlucave dijamante. Kada sam bio mali ona se trudila kad porastem da imam sve što je potrebno za život. Ona me ponekad ne pusti da se igram napolju ili da idem sa dekom i bakom u grad, ali sve to je za moje dobro.

Ja imam puno dragih ličnosti ali verujte mi da je moja mama najbolja ličnost u mom lepom, dobrom, maštovitom detinjstvu.              

Petar Pejić
III/4 OŠ Momčilo Popović  
Paraćin

Ovo je sastav sa pismenog zadatka, radjenog u školi, za koji se uopšte nismo pripremali jer to nikad i ne radimo. Sasvim je samostalan u svemu i ne dozvoljava bilo čije uplitanje. Zadatak nije ni menjan , kakav je u vežbanci - takav je pred vama...