FEDRARO 2009 - Četvrti dan
Postavljeno - 14. May 2009. g. @ 19:01:17 CEST od ljuba-trebotin
|
|
Fedraro4dan2009
U
sredu 13.05.2009. godine, četvrtog dana festivala FEDRARO, u domu
kulture u Trebotinu, izvedene su dve predstave i to u terminu od 13.00
časova OŠ Žabare i njena dramska sekcija Suncokreti izveli su predstavu
Ljubiše Djokića *VITEZ STRAHA* u režiji Cice Bacić, a u večernjem
terminu igrana je predstava *DVE KARTE ZA BEČ* filozofske sekcije MEŠ
Kruševac, koju je napisao Voja Radovanović, a režirao Dejan Mišković.
Zar ja nisam najlepša
princeza u celom carstvu
scena iz
predstave *VITEZ STRAHA*
Scena iz predstave
*DVE KARTE ZA BEČ*
Sve se menja sem
kamenja, ali crveno ostaje...
Priča o domokratiji i
batinama
A ko je napravio tu
modricu na oku?
A kako si nabavio te
bubnjeve?
Milutin Jakovljević -
predsednik žirija publike -pored njega supruga Kata
Večernj program je
najavio predrag Ćirić
Publika
Tehničko vodjstvo
U Kafani se prave
dogoviri
Verkan na Fedraru
Najava programa u
podnevnom terminu
Carica i car
Dobro došli dragi
gosti
Ribolovci - dobri
lovci
Zar je i to moguće...
Kako ukrasti princa ?
Zar nije lepo biti
car?
Ja sam Mladja - car
Svi se bore za presto
Prva pomoć
Ti si najlepša
Poklon publici
Publika
Na kraju predstve -
slika za uspomenu
Mileta Pršić -
zadužen za tehniku
Dejan Šljivić -
reditelj predstave *U MREŽI*
Peda Ćirić i Jovanka
Andrić - razgovor o predstavi
MIŠLJENJE
ČLANOVA ŽIRIJA O PREDSTAVAMA
*VITEZ STRAHA*
Predstava *VITEZ STRAHA*
Ljubiše Djokića, koju je režirala Cica Bacić, je još jedno pažnje
vredno delo u izvodjenju dramske sekcije osnovne škole Žabare koju zovu
*SUNCOKRETI*.
Predstava je ovaj put
uradjena sa podmladjenim ansamblom, pa se oseća doza nesigurnosti kod
glumaca koji debituju na daskama koje život znače, ali i pored toga
utisak je povoljan jer je napravljena jedna dopadljiva raznovrsna igra
koja publiku nagoni da je podrži aplauzom. Možda je malo priču trebalo
skratiti i ciljeve i poruke učiniti jasnijim, ali to je već zamerka
režiji...
Ljubodrag Obradović
*DVE KARTE ZA BEČ*
Jedna
ideja, da se
prikaže tok promene svesti i vlasti, pod teretom energije mladosti,
pokazala se kao ćorav posao, zbog koncepcijskog pristupa režije, da je
to dug proces pa ga i tako treba i pokazati publici.
Prestava je trajala čitaviuh 150 minuta iliti dvaipo sata što je danas
za publiku bilo neprihvatljivo, jer ni publika nije više nimalo naivna,
pa one stvaraoce što svesno odbacaju želju da joj na jasan način i u
pristojnom vremenskom trajanju (standarno vreme za jednu dramu je do
jedanipo sat -maksimalno, a *vreme je novac*),
ostavlja na cedilu i napušta takve predstave, tako da je kraj predstave
u sali dočekalo jedva 30% onih koji su tu bili u početku.
Moj je utisak da bi predstava ispunila svoje pretinzije da bude slika
jednog vremena koje je prošlo i zbluda koje donose sve revolucije da je
bila skraćena na 1 sat i dvadeset minuta, jer je upravo toliko
kavalitetnih detalja imala u sebi.
Ljubodrag
Obradović
|
| |
|
Prosečna ocena: 5
Glasova: 1
|
|
