17. maja 2009. godine u okviru festivala *FEDRARO 2009* održani su i susreti pesnika iz poznatog ciklusa sajta www.poezijascg.com *ZA MIRIS BOŽURA* . Tako su pesnicii, govoreći svoje stihove, koji su večni plamen u areni poetske borbe za Kosovo u Srbiji, ulepšali i produhovili 13 FEDRARO. Uživajte...

Zoran Obradović govori pesmu Ljubodraga Obradovića *MIRIS BOŽURA*


MIRIS BOŽURA


Pusto je Kosovo polje,
vrapci kljucaju vreme.
Vetar doneo nespokoje,
i na pleća teško breme.

Božuri ni u snu ne mirišu,
seta dušom piri.
Otišli su, da opet dišu,
da razum srce smiri.

Otišli su, prognanici mnogi,
od zlih komšija da se sklone.
Šamarom baborogi,
nepravdu noćas gone.

Sloboda se noćas čini daleka,
dok im lome kolevku i nadu.
Budućnost samo hrabre čeka,
nju ni zli vetrovi ne kradu.

Ne mirišu više božuri,
tama pada na snove,
Pred zlom se ne žmuri,
Kosovo u mirise zove.


(C) Ljubodrag Obradović


РОДОЉУБИВА


Није ово
она песма
ако мислиш
да јесте
Ово је
суштина
голи натурализам
без метафора и симбола
Ово је
икона
индекс
Ово сам ја
против тебе
да ти кажем
кад си се намерио
да се не изненадиш

Набијем те на кривак
овај мој
красни
масни
прваославни
и српски
и још ближе
подјастребачки
и расински
плућна крила да ти размакнем
очи да ти уврљавим

Са царског престола
пишам ти се ја
на тај твој
second hand

врљо врљава


Спасоје Ж. Миловановић


NE MARIM DA PATIM


Ne marim da patim,
jer patim često.
K'o suza večnosti
imam svoje mesto.
Kraj druga svoga
i pune čaše,
korakom do zaborava,
tuge, što se zbraše.

Stegnem srce,
vijuga mozga
zadrži vlast,
svet radosti
pretočim u sutra,
jato ševa
na slobodu pustim,
sreći, nadi,
danu bez bola,
za večiti spas.

Na bolno vejanje vetra
k'o travka treperim,
napojena pesmom
zvona crkve što jeca,
zastakljenim snovima
na oltaru plavom,
pravdom opijena
u rukama deteta.

Ne marim da patim,
jer patim često.
U tišini duša ćuti,
daruje ljubav,
milost i spas.
Želim samo jedno
u metežu bolnom,
bez zebnje
da zatvorim prozor
ognju što ne greje,
da ja svetlim
za nas.



(C) Latinka Djordjević


PIJANSTVO


Pijemo život i JA .
Opijam ga vinom i rakijom,
on mene tugom i bolom.
Na doku kraj šanka,
on ode od mene,
a ja ostah da pojim sebe.

Sedimo u kafani zivot i JA.
Pijem i pušim,
pokušavam njega da srušim.
Pojim ga do kraja,
tražeci večni put,
put do raja.

Na toj dugoj stazi,
izgubih i sebe i njega...
Rano ujutru,
 umorni boem,  kući se gega.


(C) Dalibor Djokić


PUŠKINOV METAK

Zar si zaboravio Puškinov metak,
zar si zaboravio da su kroz rupe klarineta,
svirali meci kroz glave najboljih svetskih poeta...

I putuje zvižduk, kao metak...
Nije bilo tačke, bo je početak.

U zemlju ulazimo kao u podzemnu železnicu.
Pred nama crna tačka kao pitanje,
putujem li dugo u besmisao,
ili je to večno u smislu skitanje.

Ne nema pravila, ne nema tačke...
To je produžetak iste prave,
zakoni prirode ne priznaju izuzetke.
Mi smo besmrtni ! I AVE!



Milan Miletić