26.09.2009. godine dogodilo se i to (treća sreća) - pesnici sa sajta poezijascg sreli su se u Leskovcu na inicijativu i u organizaciji Zorana Hristova. Četa mala, ali odabrana i VI druženje je bilo lepo. Kako je to bilo u *KOLIBI* gde se jelo, pilo i uživalo u Evergrin muzici i kasnije na * treningu aktivne poezije *PESNIČENJE* u Kulturnom centru Leskovac, pogledajte i sami...

Evo Svetlana je odradila svoj deo posla !!!

A EVO I ZORANA HRISTOVA

Ljubo, evo i mog kratkog vidjenja dešavanja u subotu, 'oće biti-neće biti, i tako tri puta.

Prvobitni termin 11.oo koji je najavljen na sajtu izmenjen je još u početku na 13.00, kasnije na 16, još kasnije na 18, a u stvari...

U stvari je bilo ovako.

Prva je stigla Ceca sa ekipom iz Aleksinca. Srba, Slobodan Ganić i Dragan pojačani suprugom Slobodana Ganića. Javljaju da su stigli a meni u tom trenutku puca, ne film, sijalica u hodniku. Šta ću javljam da se snadju, a ja dolazim za pola sata. Lažem, stigao sam za sat vremena :))

U restoranu Kozara pijemo kafu i očekujemo kruševačku ekipu ulepšanu Tanjom Milojević. Mercedes 123, dizel (koji je uvek u modi) ubrzo stiže i pridružuje se u Kozari. Medjutim Ceca sa svojom ekipom ide da pogleda crkve u neposrednoj blizini, a nama se u Kozari pridružuje Saša Stojanović, autor romana VAR - jednog iz užeg izbora za Ninovu nagradu. Uz piće (nisu imali tonik, nisu imali šta ono beše) pada i spontani dogovor za odlazak u neku drugu kafanu, gde se sprema dobar roštilj. Dobar roštilj u Leskovcu sprema se u svakoj kafani - bez lažnog lokalpatriotizma, a mi se odlučujemo za Kolibu, na periferiji grada u bivšoj industrijskoj zoni. Kad tamo - svadba. Blago mladencima mogli su na poklon da imaju i čitanje poeziije, da su se setili da zatraže.

Koliba je opravdala ukazano poverenje, em dobar roštilj, em džabe muzika.U leskovački kulturni centar stižemo oko 19.30 i prijavljujemo se za trening poezije, simpatično nazvan "PESNIČENJE" u organizaciji beogradske grupe Škart. Devetoro nas sa poezijascg i petnaestak mladih, voljnih da pokažu šta znaju i umeju uz simpatično vodjenje programa i dvadesetak ljudi u publici družilo se je u dve runde poezije. Bata Spale ne bi bio Bata Spale da jedini nije promuvao TRI pesme uz veliko odobravanje publike.

Na kraju, pored svih hoću-neću, dolazim-ne dolazim, organiizujem-odustajem, od svega će se pamtiti jedno lepo druženje i nova recka na zidu susreta poezijascg. Slike...ja, izvinite, zaboravio da slikam:)))

Evo i slika iz Cecinog fotoaparata