Konačno je otštampana moja druga knjiga poezije, ŽIVETI SLOBODNO, i to kao prva knjiga - samostalno izdanje PoezijeSCG! Sada pročitajte nekoliko pesama iz knjige i recenziju Miljojka Milojevića i uživajte (kao i ja dok listam stranice ove nove knjige).



*ŽIVETI SLOBODNO*, po redu druga, pesnička zbirka Ljubodraga Obradovića, diplomiranog ekonomiste iz Kruševca, pesnika, vlasnika internet sajta *PoezijaSCG*, sadrži ne mali broj pesama, svrstanih u tri ciklusa:

1. “Trčim za sudbinom, ludo zaljubljen u budućnost”, koji sadrži refleksivne pesme;
2. “Tu smo, ni bombe nas izbrisati neće…” sa vrsnim rodoljubivim pesmama; i
3. “U očima zvezde, u srcu žar” sa ljubavnim pesmama.

Sva tri ciklusa i po snazi pesničkih poruka i po stilu otkrivaju i rane i sadašnje pesničke preokupacije, ovog sada potpuno izgrađenog i afirmisanog pisca.

U ranim pesmama Ljubodraga Obradovića vidimo mladog čoveka koji `trčeći za svojom sudbinom´ spoznaje važne životne istine i sa nekom mirnom začuđenošću ih beleži, čak i u nekim naslovima svojih pesama.



Dakle, pesnik je, možda i neznajući za rimsku sentencu : Poezija ja majka filozofije, izrekao u četiri stiha tri tačne životne istine: da je čovek svestan svojih ograničenja - prost tok; da njegovom životu neumitno teče rok; da je svet prepun smišljenih igara koje, uglavnom, određuju gorku sudbinu pojedinca. Taj fatalizam, ta predodređenost toka života pojedinca, i ne samo pjedinca, po mišljenju našeg pesnika, pomalo umara, obeshrabruje...


ili zastrašuje, bilo bi, možda, tačnije reći.

Spoznajna pregnuća Ljube Obradovića rezultiraju i u pesmi: Beleži srce, beleži, u kojoj sa gorčinom i bespomoćnošću konstantuje:


A to da je Sloboda daleki san, bez priloga: samo, pusti, uzalud i sl. upućuje i na ostvarljivost tog sna, ni malo sramnog, no prijatnog, dragog, optimističnog, prikladnog mladalačkom, čistom, srcu.

Bezbrojni su, zamršeni, opasni, i uvek herojski, putevi Slobode, ali i svetli, obasjani plamenim sjajem dalekih zvezda.

Da bi se do nje stiglo naš pesnik tvrdi: samo polako, jer je polako: smišljeno, hrabro, najsigurniji put, jer samo hrabri (za razliku od smelih i brzopletih) znaju kako pobediti ropstvo - oni su svetionici u nepogodi, sigurne bujice što u tople krajeve stižu...


Ovo je poslednja, peta, strofa pesme *Samo polako* u kojoj Obradović, uoačava da: Bes je odraz slabih; Strpljenje je vrlina jakih; da:


apostrofirajući Mir i Slobodu kao neodvojive atribute časnog i dostojanstvenog života…

Obdaren raskošnom moći opservacije, a isto tako i misaonom, Ljubodrag Obradović duboko ponire u objektivnu stvarnost, razmišlja o odnosima, pojavama, događajima i svoja saznanja, stavove, osećanja pretače u stihove.

U svim pesmama on na jednostavan, ali i sasvim pesnički način saopštava svojim čitaocima istine, stanja i zbivanja koja se ne mogu osporiti ni kao subjektivna viđenja jedne uzavrele pesničke duše, ni kao ostrašćene floskule nekog pripadnika određene političke grupacije.

Malo je alegorija u povećem nizu njegovih misaonih pesama. Lako se uočava šta je analizirao, šta ga je primoralo da napiše pesmu i da u njoj kaže to šta ga peče, razjeda, muči…


U ne malom ciklusu refleksivnih pesama u ovoj zbirci, ima ih preko četrdeset, čitaoci imaju luksuz da se saglase ili oponiraju našem pesniku, u vezi sa njegovim stavovima o mnogobrojnim pitanjima koja se tiču društveno-ekonomskog, kulturnog i političkog stanja danas ne samo u našoj zemlji nego uopšte u svetu.

Da, u zavisnosti od mnogih faktora koji formiraju svest pojedinca svaka se istina može glorifikovati ili omalovažiti ali se sigurno ne može omalovažiti način na koji ih Obradović kazuje u svojim pesmama. Neknjiški, neizveštačeno, ni visoko učenim rezonom, već jezgrovito, jasno i biranim rečima kojih bi se retko ko setio da ih u ovakvim pesmama upotrebi.

Njegove stilske figure nisu senzacionalne, nisu što bi Vuk rekao ni “zakukuljene i zamumuljene”, apstraktne, već prikladne, vešto ugrađene u ceo kontekst pesme svaka upućuje na pravu misao koju je pesnik namerio da nam saopšti.


Vir je dubok, naravno, i sve je potopio. Ropstvo na delu i u našoj Otaxbini i u mnogim zemljama u svetu. Bespomoćnost prema porobxijama je velika, strah od sofisticiranog moćnog oružja ledi srž u kostima, zanos se raspršuje u dim, a slobodarske iskre neminovno se gase u pepelu, pepelu nastalom prilikom svake osvajačke akcije sila zla: gospodara rata i novog poretka.

U tom dubokom viru zastrašen svet se privikava na crno, beskrajno ropstvo.

Ljubodrag Obradović je izrazito angažovani pesnik, ali ta privrženost opšteljudskim idealima: slobode, pravde, istine, dobru, rodoljublju, lepoti, poštenju, nimalo ne umanjuje umetničku vrednost njegove poezije.

U skoro svim njegovim pesmama nailazimo na jedinstvene, srećno odabrane metafore koje ne plene samo originalnom mišlju nego i izborom reči i slika: “jedno lice, smeđa grudva, vene niz potok”.


U naše vreme, današnje, kad je civilizacija zapala u ćorsokak, u kaljugu nasilja, perfidnog ropstva, kad je zaista “čovek čoveku vuk”, Ljubodrag Obradović tu sentencu parafrazira stihom: Spas čoveku treba od čoveka, čoveka koji će iz svog prainskonskog straha za postojanjem i opstajanjem iz svog mentalnog sklopa odstraniti vuka: egoizam, mržnju, sklonost ka nerazumnoj destrukciji, dominaciji nad slabijima, otimanju pomoću ognja i mača ne samo njihovih materijalnih dobara i teritorija, već i sistematskog istrebljenja… I zato od razuma nema boljeg leka.


A kad ljudskosti prave i razuma nema, živeti slobodno moguće je samo ako se duša sa đavolom stopi i sve uspravno što hoda u vrtlozima potopi. Odvajkada istina znana, ali danas apsolutno aktuelna. I zato ovaj vispreni mislilac, vrsni pesnik, nije mogao, a da je ne stihuje.

Navođenjem ovih stihova završavamo osvrt na prvi deo zbirke, odnosno, na ciklus refleksivnih pesama.

U nastavku posmatraćemo ciklus rodoljubivih pesama, sa naslovom:

”Tu smo, ni bombe nas izbrisati neće.”

Ljubodrag Obradović je pre svega pesnik Slobode, rodoljub u pravom smislu te reči i ništa, što na bilo koji način ugrožava svaki pojam Slobode, ne može da prođe, a da on ne reaguje pesmom, vrsnom pesmom, jasnom, rodoljubivom, strasnom i po poruci i po načinu kazivanja.

I zato nismo mogli da odolimo a da na početku ciklusa njegovih rodoljubivih pesama ne istaknemo pesmu Sloboda.

Ni najveći flegmani ne bi mogli da pesmu čitaju ravnodušno, bez uzleta duha, nekim ravnim tonom kao kad se čitaju novine na primer. Ova pesma već prvim anaforama čitaoca podiže u visine pesničkog neba, sama sebi određuje ton, stvara atmosferu veličanstvenosti pojma Sloboda:


Sloboda se sanja i kad u njoj živimo i kad je od nas daleka kao sunce. Nikada nikome nije dovoljna, nikada nikome nije osigura na za vjeki vjekov, nikada nikome nije došla sama, ni od koga nije pobegla, ako nije zgažena, oteta…

Sloboda i našeg pesnika drži: u duši da mu bude večno proleće, od nepravde da je brži, ona ga mami, ona ga spasava, ona je san u srcu što mu spava…

Sloboda se piše srcem, kažu deca: arhetipski mali mudraci. Uprkos gramatičkoj sistematizaciji reči Sloboda nije misaona imenica. Ona je nešto večno, veliko, živo, što se kreće i pokreće, što se brani krvlju, ognjem, srcem, životom i što se gubi kad se zaboravi da je najveća dragocenost ikada viđena i doživljena.

O takvoj Slobodi Obradović peva ne samo u ovoj, već u mnogim narednim rodoljubivim pesmama svrstanim u ovaj ciklus.


Sa takvim uverenjem da je i u pesmi mir i sve Slobode, naš pesnik krenuo je marta 1999. godine da pesmom brani Slobodu srpskog naroda napadnutog mučki s neviđenih daljina i visina najrazornijim oružjem.


Morava, ona Morava koju su Ćosićevi borci za Slobodu, daleku kao Sunce, prelazili po najvećem kijametu u jeku najžešće ofanzive, da bi plamen revolucije i oslobodilačke borbe preneli u Levač.

Ona Morava u koju je Vojvoda Prijezda, davno, davno, zajedno sa vernom mu ljubom, skočio, odbivši da “prede gaće i košulju” ogavnom osmanlijskom zlikovcu.

O istim takvim i gorim zlikovcima tog aprila Morava će u svet poneti pesmu i istinu našeg pesnika Slobode i njegov prkos i tugu…


“Mi svojom krvlju branimo svemir” strogi teoretičari i književni kritičari definisali bi kao kosmičku hiperbolu. Međutim stvar je u tome što ova sintagma nije ni hiperbola, ni kosmička. Ona je jednostavna pesnička istina.

Krenuvši u boj protiv satanskog, nevidljivog, neprijatelja naš narod nije branio samo svoju rodnu grudu, svoj prag i dimnjak, već se branio i od globalnog ropstva koje preti planeti zemlji, a objektivno i svemiru.


I ne prosijava li ovde i misao genijalnog Đ. Jakšića: I ovaj kamen zemlje Srbije… I Padajte braćo, plinte u krvi… I Šantićeva veličanstvena metafora: Grobovi naši boriće se s vama…

*Tu smo…* nosi u sebi i nad sobom sve ove pokliče velikana, a i kletvu:“ suza ih naša sve potopila”.

Naravno ne radi se o kopiranju kazivanja i ideja, velikana naše poezije, već o istovetnom osećanju kada je u pitanju nepoštedna borba za Slobodu, Istinu i Pravdu.

Obradović je iz srca, iz dubine duše u svet lansirao i našu hrabrost i našu odlučnost da branimo i odbranimo svoje korene, svoju Otaxbinu.

I zaista, branili smo je srčano, smelo i nepokolebljivo …ali... ” jedna slamka među vihorove” još uvek se drži i brani na novi način, novim sredstvima… Upravo onako kako i nas pesnik kaže:


Njegove rodoljubive pesme ne odnose se samo na ratne dane Srbije, već ima i drugih kojima iskazuje svoj patriotizam i kad je u pitanju privikavanje masa na ropstvo i indolentnost ili sluganstvo vlastodržaca prema nečasnim namerama svetskih moćnika koji su svoje ljigave i otrovne pipke duboko zarili u srž našeg naciona.

To viđenje i osećanje ropskog položaja Obradović je alegorično iskazao u pesmi: Kornjača.


Dakle, sa suzom u oku, pesnik se ne miri sa stanjem ni sa tekućom politikom vlastodržaca, ali ni sa indolentnošću masa prema vetrovima ledenim koji duvaju i prete lažnim izobiljem, izobiljem, koje peče.


Lažna demokratija, lažno prijateljstvo okruženja i svetskih moćnika očituje se na svakom koraku i ugrožava u prvom redu Slobodu i ljudsko dostojanstvo. I ta činjenica nije mogla da promakne pesniku Istine, Pravde i Slobode.

Zbog ograničenog prostora, možemo samo da pomenemo još neke izrazito rodoljubive pesme ovog pisca, kao: Ne pucajte, Breza, Nastavak ludila, Cirkus…

Treći ciklus ove značajne zbirke pesama Ljubodraga Obradovića čine ljubavne pesme, sa naslovom

“Zvezde u očima, u srcu žar.”

Ljubav, to fenomenalno osećanje svojstveno jedino i samo ljudskim bićima, i u nauci i u umetnosti, naročito u poeziji, definiše se kao pokretačka snaga života. I kao tema, i kao motiv, od antičkih vremena do danas i danas, predstavlja neodoljiv izazov za svakog pesnika bez obzira na godine starosti.

U mnoštvu pesnika koji su svoj talenat okušali u ljubavnoj poeziji nalazi se i Ljubodrag Obradović. U ovom ciklusu tema ljubav varirana je u 39 pesama. Sve se odnose na ljubav prema nežnijem, suprotnom, polu: ženi.

U ljubavnim pesmama našeg pesnika nema onih srceparajućih, plačnih pesama, sa neizrecivim ljubavnim jadima, teškim bolom za izgubljenom ljubavlju.

Nema ni strasnih scena u vođenju ljubavi, kakve bi želeli ljubitelji porno poezije.

Ljubodrag Obradović ovom kompleksu osećanja prilazi mnogo jednostavnije. O svojim ranim ljubavima priča duge priče, bez prekora i srxbe, i nalazi razloge zbog čega su ga napuštale (Sudbina). U drugim veliča lepotu svoje izabranice, svojih ljubavi. (Nataša, Julijana, Vesna) U nekima gorko konstatuje činjenicu da su posegle logikom najstarijeg zanata, i da dok koračaju uz bogatog starca ne primećuju ni njegov prezir (Daleko).

Jedna od njegovih najnadahnutiji ljubavnih pesama u kojoj kao da podučava ljubavi nestašnu mladu curicu je: Pisao sam ime tvoje… Na njenu primedbu da se imena luda nalaze svuda, pesnik piše:


U svojim ljubavnim pesmama Obradović tretira niz razloga zbog kojih se zaljubljuje, između ostalih tu je i fetiš, kad se neko zaljubi u određene čari žene kao što su oči, grlo, kosa, usne, hod… a o kompletnoj ličnosti i ne pomišlja. (Vesna: a usne, a kosa, a hod) Ili pri slučajnom susretu:


Jedna ne retka pojava traženja ljubavi od nepoznate žene je nekakvo nemo telepatsko zračenje energije, pitanja, želja…

Evo kako to izgleda u pesmi ŽENA:


Kad je poželela da siđe na prvoj stanici, pesnik je zapretio:


Na kraju da napomenemo da Ljubodragu Obradoviću nisu strani ni bol, ni tuga, ni izgubljenost u slučajevima kad se bezrazložno gube velike ljubavi, pa će spas potraži i u ciganskoj muzici:


I promišljanje i doživljavanje ljubavi sa svim njenim veličanstvenim blagodetima, pa i sa čestom nestalnošću, neverstvom, Obradović iskazuje uglavnom na vrlo smiren način i iz svih poruka zrači plemenitost, blaga uzvišenost i prirodna i pesnička lepota kakvu upravo prava ljubav i zaslužuje.

U svim pesmama ove vrste čežnja kao osnov i znak ljubavi dominira. Bezbroj je varijanti kojima pesnici iskazuju snagu pa čak i boje čežnje. A kako Ljuba Obradović slika čežnju dočarava odlomak iz istoimene pesme:


Zaključujući osvrt na poeziju Ljubodraga Obradovića, čitaocima toplo preporučujem ovu njegovu drugu zbirku pesama sa naslovom: Živeti slobodno.

O MENI

Obradović S. Ljubodrag


I na samom kraju još nekoliko pesama:

ŽIVETI SLOBODNO

Uberi svaki cvet,
svaku travku zgazi.
Da kročiš u slobodan svet,
sve oko sebe unakazi.

Ne beri brigu za druge,
ti si epicentar sveta.
Da se tvoj san ostvari,
prodaj odmah sve,
prodaj i spokoj deteta.

Za tren lažnog veselja,
smelo pokloni tuđe ideale.
Da se ispuni tvoja želja,
režiraj brojne skandale.

Titraji stihova što blude,
učmalost i tamu razbijaju.
Sve slobode sveta sad se nude,
očima u mraku što sijaju.

Očima za slobodom što svetle,
pevaju se omamljive balade...
U ime sutrašnjice svetle,
noćas ih ležerno rade.

Glasnik koji donosi mrak,
sad o srećnoj budućnosti trubi.
Čim izgubimo vlastiti znak,
čim se razum izgubi.

Živeti slobodno, u red stati:
svetski poredak je nov!
Ako hoćeš da te sreća prati,
u svojoj bašti istrebi korov.

Iskrči šume, preori livade...
One koji o slobodi sanjaju,
postroj u radne brigade,
 da za moćne raj stvaraju.

Živeti slobodno,
dušu sa đavolom stopiti…
A one što hodaju uzvodno,
u vrtlozima potopiti.



PRELETI

Tricikli, bicikli i slično.
Mislimo unapred. Smešno.
Sve je to tako obično
i, odavde, nije grešno.

Na kraju dođe rezime:
ko o sebi loše da pomisli!?
Ako još pamtiš njeno prezime,
niste uzalud zaljubljeni kisli.

Beše to bajka: mesec mlad
pod lipom sanjari...
Ljubav postane jad,
tek kad se ostvari.

Preleti su za nama,
sećanja brojna i vrela.
Ništa nije baš potaman,
a potoci su želja.

Sve protekne. Sve mine,
bure ostanu za nama.
Svako do svoje istine,
nasluša se raznih galama.

Preleti su za nama
i počupani plotovi,
misao sećanje bledi.
Drugovi, beše lepo sa vama.
Sad vrte se spotovi,
a srce neka čemer jedi.

Mnogo smo hteli,
malo postigli.
Možda nismo umeli,
ili su nas mlađi prestigli.

Prohujala prošlost ipak je naša.
To osećanje osmehom lice ozari.
Tresu se svetovi ko na vetru šaša,
a budućnost vide samo sanjari.

Tricikli, bicikli i slično...
Misliti unazad. Smešno.
U životu i život proleti,
svima... Neizbežno!


JA BIH TEBE VOLEO KO NIJEDNU

Ja bih tebe,
odveo u park,
da sedimo i gledamo
kako lišće opada…
I budemo sami,
sve dok zadnji list
ne sleti,
na pločnike grada.

Tu, u parku tom,
jedan list je pao
i našao dom.
A ja, ja nisam znao,
da na njemu piše
*ne volim te više*.

Ja bih tebe,
voleo ko nijednu!
I šta obećati više,
dok stojim,
pod prozorom tvojim,
a svu noć,
pada neki sitni sneg
i krv se ledi,
u žilama mojim.

Tu, na uglu tom,
novi sneg je pao
i našao dom.
A ja, ni tad nisam znao,
da me ne voliš više.

Da, prošlo je
mnogo zima,
a ti me ni videla nisi.
Već si se i udala,
već i sina imaš.
A da li si,
ikad pomislila,
da zanesenjak neki,
svaku noć,
pod prozorom čeka,
iza zavesa, senku
tvoju da ugleda.

Tu, na trgu tom,
jedan sat je stao
i ne kuca sad.
A ja i danas ne znam,
da ljubav,
jednom prođe,
i ne vraća se,
nikad.



Pročitajte knjigu - ŽIVETI SLOBODNO !!!

ZA IZDAVAČA:

PORESKI SAVETNIK
Kruševac, Cara Lazara 142

Glavni i odgovorni urednik:
Ljubodrag Obradović

Lektori:
Miljojko Milojević
Jelena Protić-Petronijević

Recenzent:
Miljojko Milojević

Dizajn korica i ilustracija u knjizi:
Jelena Ivanović

Dizajn znaka *POEZIJASCG*:
Zorica Brkić

Slika (Baćo 06):
Ratko Todosijević - Baćo

Grafička priprema:
Ljubodrag Obradović

Štampa:
Poreski savetnik, Kruševac

Tiraž 300 primeraka

www.poezijascg.com
Email: pesnik@poezijascg.com


CIP – Katalogizacija u publikaciji
Narodna biblioteka Srbije, Beograd

821.163.41-1
821.163.41.09-1 Obradović Lj.

OBRADOVIĆ, Ljubodrag S., 1954 -
Živeti slobodno / Ljubodrag Obradović
Kruševac : Poreski Savetnik, 2009 (Kruševac :
Poreski Savetnik). – 142 str. : autorova
slika : 20 cm

Tiraž 300. – Str. 122-136 : Osvrt na zbirku
Pesama *Živeti slobodno* Ljubodraga
Obradovića / Miljojko Milojević. - O meni:
str. 137.

ISBN: 978-86-88069-00-7

a) Obradović Ljubodrag (1954 -)
- *Živeti slobodno*

COBISS. SR- ID 170709772

KAKO KUPITI KNjIGU ???