ДРУГИ ПИШУ!!!

Промоција нове књиге Љубодрага Обрадовића 

Мирис поезије

Одувек сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у нама, да буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у спокој и срећу - рекао је аутор на промоцији своје треће поетске књиге „Мирис божура“. 

Било је то вече са мало прозе, али са пуно поезије и музике. Баш како доликује промоцији једне збирке књиге поезије, каква је „Мирис божура“ Љубодрага Обрадовића, коју су заједнички организовали Културни центар Крушевац и КУД „Вук Караџић“ из Треботина, Жабара и Мале Врбнице. Притом су стихове говорили, поред аутора, и његове колеге и пријатељи, надахнуто и са пуно емоција какве овакве песме, уосталом, и изазивају; док су музиком атмосферу употпунили Сандра Петровић, Раде Кошанин, Бранко Симић и Момчило и Далибор Накић.

Одувек сам веровао да поезија својим мирисима покреће оно најлепше у нама, да буди најтананија осећања и да нас својим чарима узноси у спокој и срећу. Вечерас сам још више сигуран да је поезија вечна и да ће своју мисију у стварању лепшег, праведнијег, срећнијег и слободног света у блиској будућности успешно остварити - изговорио је аутор, поздрављајући, на почетку вечери, госте, љубитеље поезије.

А њих је у Белој сали Културног центра Крушевац било у великом броју. Неки су нову, трећу књигу (претходне су „Твоје ћутање ми говори“ и „Живети слободно“), Љубодрага Обрадовића, већ имали у рукама, остали сигурно да то нису пропустили да учине након ове вечери која је до краја била испуњена поезијом и емоцијама које су са папира, са страница збирке, са посетиоцима поделили Лидија Ужаревић, Драган Тодосијевић, Оливера Ђокић, Томислав Симић, Александар Грашић, Миодраг Динуловић, Маја Олић, Рајна Алексић-Маринковић, Слађана Обрадовић, Љиљана Панић, Јелена Вељковић, Ивана Милојевић, Спасоје Ж. Миловановић, Светлана Ђурђевић, Томислав Милетић, Оливера Миловановић, Даница Гвозденовић, Ксенија Алексић и Јелена Ђорђевић.

О самој књизи говорио је мр Предраг Јашовић из Параћина, један од троје њених рецезената.

- Када сам упознао Љубодрага, прво што сам осетио, не читајући ни један једини његов стих, је да сам видео песника. То значи да је Љубодраг песник, чак и да није написао ни једну песму. Између осталог, мислим да то он показује својим културно ангажовањем пре него што је постао то што јесте данас - испричао је Јашовић.

Јашовић је, даље, рекао како аутор у својој књизи пише живот, сад и овде, онакав какав јесте, бавећи се старим темама, али у новом емотивном руху. Уосталом, Јашовић је и у својој рецензији навео како се Љубодраг са својим лирским изразом креће у поетском ресурсу модернистичке поезије, према стилу, али не и према форми, где је осетно ближи српском авангардном песништву.

Од Лидије Ужаревић, која је и водила промоцију („уз малу помоћ“ Драгана Тодосијивића, члана управе КУД-а „Вук Караџић“), чули смо и шта је о Љубодраговој поезији у својој рецензији записала Вида Ненадић, песникиња из Ужица, иначе добитница Деретине награде за роман године:

- Читајући рукопис нове поетске књиге Љубодрага Обрадовића, наилазим на песникове визије стварности источене у ниске родољубивих, рефлексивних и љубавних песама. То је она иста сурова стварност, која у свима нама неретко руши куле од карата и бедеме наде, које градимо годинама, некад и деценијама, она стварност која неумитно гаси  све оне наде, које још једино у нашој машти постоје. Она је као невреме и као бујица оних киша, које умеју изненада да поплаве све што је наше и сав наш труд. Зато песници и беже од ње, завлачећи се у тајансвене просторе, опасане зидовима самоћа. Једино ту могу да је, бар на махове, доживљавају онаквом, каквом би  хтели да буде...

Све остало била је поезија. Оно што од ње током вечери није изговорено, читаоце очекује у самој књизи. У стиховима са мирисом божура...