PA ČAK I KAD BI HTEO....
...ništa ti tu ne možes...
ni da me raščlaniš
u vodu potopiš
ispod busena trave ime da mi sahraniš
u zlatnu iglu udeneš
da me na mokroj steni
uz veštačke alge položiš
pa da me nahraniš
da me pojedeš
da me....
tražiš
u lomnom mesu i krljušti
u nakotu vučjem
u pačjem kljunu
da ćutiš
kroz zidove od plastelina
preko pamućnih polja
do lovora
do bronzane glave
do...
kraja i beskraja
gde sam te provinciski
volela kao pralja
u pitomo pseto se preobratila
krv svoju polizala
da bih te omela
zavela
u mladu trsku sakrila
od proždrljivih ala
od slepih mravinjaka
od...
nule do zlatnog broja
sva naša zimzelena venčavanja
i ovo carstvo da se spasava
jezikom punim vina i vinograda
i tvoje neznano gde
i moje sigurno ništa
na uskršnje jaje
detelinom oblepi
i decu nam nerodjenu
u žuto nacrtaj
i....
ništa ti tu ne možeš
ovo je naš svet
pod mojom nogom si zaspao
© Gordana Knežević
"
