JECAJ NEBA - Svetlana Poljak
Postavljeno - 09. September 2006. g. @ 11:30:40 CEST od ljuba-trebotin
|
|
pollakova napisao-la "
JECAJ NEBA
A šta si
se raskririla nad ovim
 vazda nasmejanim nebom
pa zube
pljuješ, olova pune
na bagreme bele, hrastove
, žbunje,
od jablana vesala
praviš , sudiće ti sume,
svaka ce travka da te
prokune.
I kada ti se pogled
ko rdja na tminu privikne,
Sunce ce ti suditi i
Mesec i Zvezde.
I oni će da zažmure,
proći ce godina mnogo,
a ti se nikada nećes
moći zakleti Bogom.
Crkve ce ti biti
prašnjave i prazne bez ikoga,
da te dariva ili za
zdravlje pita,
jer ti eto jutros
ništa nije
da mi smrviš suncokrete, zita.
A što mi
kao avet kružis nad glavom,
kao neman neka
čepatrljaš slavom,
kad mi je proleće u
zemlji i oranice mirišu,
što mi
jagnjad
budiš i cangrijaš sada,
kada mi golubovi ,
magarci i vuci kao jedno dišu.
Dao Bog nece te čuti
ni jedna vrlina ljudskoga roda
ni ljubav , ni osmeh
, male ni velike radosti i tuge
i nek ti se strast
smiraju ne poda,
jer ti danas
ništa nije da mi svežeš mostove i pruge.
I ovo nebo , nebo
vazda nasmejano.....
Da mi zbog tebe
što put na dan pšenica plače,
što
sikćeš ko lažljiva vrana
misliš ,
žene će mi vašljivice biti
a deca grobljem
trčati odrpana.
Svrbeće tebe ovo
neraspevano polje kukuruza,
korovom klijati
šume i voda ti cureti iz blata,
jer te molim da ruke
spustiš okrvavljene,
a ti nećeš
, nećeš iz inata.
(C) Svetlana Poljak -
pollakova
|
| |
|
Prosečna ocena: 5
Glasova: 9
|
|
