Ljubodrag Obradović

Miloš Ristić

Sa Ljubodragom Obradovićem, osnivačem pesničkog sajta PoezijaSRB – PoezijaRS (kruševačkim pesnikom i glavnim i odgovornim urednikom Kulturnog centra Kruševac) ragovor za portal Konkursi regiona vodio je Miloš Ristić.

1. Nastanak sajta, vreme, način, ideja? …

Sajt www.poezijascg.com nastao je 20. 08. 2005. godine objavljivanjem moje pesme JABUKE I DUNJE. Cilj sajta pri osnivanju je bio (a i danas je) da se poezija na najednostavniji način, putem interneta unese u sve domove i tako postane dostupna svima koji bi u njenim čarima da uživaju.

2. Razvijanje?

Sajt je imao svoj put razvoja i privukao je veliki broj članova (više od 600), što je za posledicu imalo i veliki broj objavljenih pesama (više od 9.000) i veliki broj poseta (glavna strana posećena je 9.480.001 puta), a najčitanija strana pročitana je verovali ili ne do sada 21618 puta. Naravno sve to dalo mi je podstrek da početkom 2013 godine sa pesnicima sa sajta osnujem Udruženje pesnika Srbije *PoezijaSRB* sa sedištem u Kruševcu…

3. Ima li sličnih sajtova nalik vašem – ovo je, ako se ne varam, jedini samoupravljački sajt, gde su redakcija sami pisci, pesnici, i gde je sloboda neuslovljena, neograničena, prava, istinska sloboda?

Danas ima dosta sajtova koji se bave poezijom, internet je zaista dostupan, tu je i fejsbuk i druge mreže, tako da je mogućnost objavljivanja poezije veća nego ikad. Ali… po meni, potreba za sajtom koji za filozofiju svog postojanja ima poeziju i one koji je stvaraju veća je nego ikad… Moja univerzalna poruka pesnicima je ČITAJTE… DA BI I VAŠU POEZIJU ČITALI…

4.U kom pravcu mislite da će se razvijati sajt? Ima li mesta za napredak i u čemu?

Kad se u startu nekog projekta dobro odredi cilj, onda tu kasnije ne treba ništa menjati. Sajt će slediti prbobitnu nameru: da na najednostavniji i najjeftiniji način (besplatno) omogući svim pesnicima iskorak pred sud javnosti. Naravno sajt, koji je već presrastao u portal poezije pratiće novitete u medijskoj prezentaciji poezije, pa će tako sve više i više u sadržajima sajta biti ( a i sada ih već ima) i audio i video zapisa pesničkih susretanja i poezije…

5. I sami ste pesnik. Objavili ste više pesnickih knjiga? Možete li nam reći nešto više o vašem stvaralaštvu, knjigama, poetici, objavljivanjima, razvoju?

Ja sam do sada objavio četiri svoje knjige poezije i to: Tvoje ćutanje mi govori, Živeti slobodno, Miris božura i Boginja. Sve moje knjige imaju bar po 100 pesama i ja mislim da je to prava mera za knjigu poezije… Ono o čemu u njima pišem je moje shvatanje života, ljubavi i svih dešavnja i problema koji nas okružiju. Znam da se poezijom ne može promeniti svet, ali mi niko ne može uskratiti iluziju da poezija svakim stihom taj isti svet čini prihvatljivijim…

6. Šta je poezija za vas, a šta je poezija vama?

Umesto eseja, moj odgovor je moja pesma o poeziji.

POEZIJA

Poezija je opsena, iluzija…
U njoj istine nema, samo snovi
za život neki novi, nestvarni,
lavirint koji u nama sija…

Poezija je naš most
u svet bez pakosti, u svet radosti,
u svet gde si uvek gost,
koga ugoste jagodama,
a ostalo voće  prolaznost pozoba…

Poezija je spas, za sve nas!
I za one druge, što samo u stvarnosti ljube,
i ne znaju za zanos rima, kad srce klima,
u zanosu preljube, štiha i stiha!
.
Poezija je vazduh koji nedostaje,
koji sam život daje…
Ona ništavilu prkosi
i sivilo čemera kolorom skriva,
svo zlo u nama ubija,
i cvetni tepih ka zvezdama otkriva…

Poezija nam otvara oči i bajke priča.
Pred njom led se topi, glečeri kopne,
Titanik izranja…

Poezija, eh, snovi, iluzija, opsena…
Poezija, eh, život bolji, sreća…
Poezija, večna senka koja nas verno prati,
život bogati i sve nade u javu
stihom doprema…

Poezija…
TI i JA!!!

7. Kako vidite pesničku scenu? Prvo kruševačku, a onda i srpsku?

Pesnika je bilo i biće. Trenutno nisu na ceni, ali su tu i ne daju se. Sa rastom nivoa obrazovanja, raste i broj pesnika (kao i broj drugih stvaraoca u svim granama umetnosti, uostalom) i to je dobro za razvoj i opstanak društva. Da, opstanak! Jer tehnički razvoj sve više i više ugrožava sam opstanak ljudi, a pre svega nephodne slobode, koje su ljudima isto što i vazduh. Kako i piše na spomeniku slobodi u kruševačkom spomen komleksu SLOBODIŠTE *HLEB I SLOBODA ISTO SU NAMA*.

8. Ima li pesnika/-kinja van Srbije i van srpskog jezika koji se javljaju za registraciju na POEZIJISRB?

Da, svakako… Na sajtu imamo pored pesnika i poezije Srba iz Srbije i dijaspore i poezije i pesnika Hrvata, Bošnjaka, Crnogoraca,  Rusa, Iračana… Gledano prostorno imamo poeziju iz Evrope, Amerike, Australije, Azije… To je ta prednost interneta.

9. Pri samom kraju, možete li reci svima onima koji nisu posetili sajt, ili koji nemaju volju da traže po internetu, kako se najkraće mogu prijaviti i gde?

To je sasvim jednostvno i prosto, u pretraživač se može ukucati: поезија.срб ili www.poezija.rs ili www.poezijascg.com ili www.poezija.in i tu ste… u svetu poezije…  Mejl Udruženja pesnika Srbije *PoezijaSRB* sa sedištem u Kruševcu je pesnik@poezija.rs  i tu  se mogu dobiti sve važne informacije…

10. Koje su, po vašem slobodnom mišljenju, prednosti a koje su mane, (ima li ih uopšte), ovakvog objavljivanja? Ili, da bolje kažem, ne mane, nego zamke?

Prednosti lakog i slobodnog objavljivanja poezije na internet sajtvoma i društvenim mrežama poput fejsbuka, google +-a , twittera i sl. su u tome da danas svi koji žele mogu bez ikakvih poteškoća da objave svoju poeziju i da tako ne ostanu anonimni, odnosno da im poezija ne požuti u nekim fijokama radnih stolova ili na tavanima medju starudijom… Nedostaci takvog objavljivanja su možda mogućnost da neko poželi da prisvoji tudju pesmu kao svoju, ali ako ništa drugo, autor pesme, kao i kradljivac će uvek znati istinu… Ovog drugog istina će uvek da peče, a autora pesme da učvrsti u uverenju da je njegova poezija dobra kad je prepisuju…

11. Gete je imao svoj književni grad, Vajmar, koji je stvorio, u kom je susretao i okupljao književnike i umetnike. Da li je vaš blog, ili sajt, da li je on vas književni, pesnički grad? Vaša kulturna misija? Da li ste razmišljali da u vašem rodnom mestu napravite neki mali pesnički grad, ili bar pesničku parcelu, u kojoj biste imali rezidenciju, živeli i primali pesnike, pravili književne večeri i slično?

Svakako da se razne misli vrzmaju poetskom (da ne kažem ludom) glavom,  a neke od njih se i ostvare. Eto portal Udruženja pesnika Srbije *PoezijaSRB* i svi sajtovi (поезија.срб ili www.poezija.rs ili www.poezijascg.comili www.poezija.in ) i sadržaji ( Mapa sajta – Linkovi , Top 30 , BLOG , Forum , Naslovna , POEZIJAin , Književni Klubovi , KULTURA, KNJIGE…i… , Kako pesmom ? , Pesma meseca…  itd…) koji mu pripadaju, jesu oaza poezije u kojoj se ja srećem sa svima koji poeziju nose u srcu… Naravno i moj Trebotin, selo u kome živim je moje *književno selo* u kome se već 17 godina dogadjaju susreti pesnika iz cele Srbije i… (skoro) celog sveta, a ta manifestacija se zove SUPES i dogodiće se i ove godine u maju…

12. Ima li nade za poeziju? A za pesnike? Sta ne biste (pre)poručili pesnicima u razvoju?

Nada je ono poslednje što nam niko ne sme oduzeti… Jer…

Poezija nam otvara oči i bajke priča.
Pred njom led se topi, glečeri kopne,
Titanik izranja…

Moja poruka pesnicima koji dolaze je da uvek veruju u sebe i u misiju poezije… U poeziji se sva nadanja, dese!