POEZIJASCG - ZA MIRIS BOŽURA 2013 - Uz podršku Grada Kruševca

MirisBozura2013

Александра Лутхандер, гошћа из Шведске

У организацији Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ, а уз подршку града Крушевца, Културног центра Крушевац, Позоришта Крушевац, Удружења грађана *СЛОБОДИШТЕ* и КУД-а *Вук Караџић из Треботина, Жабара и Мале Врбнице у Етно кући Слободана Стојановића у Жабару 08.06.2013. године одржана је манифестација *ЗА МИРИС БОЖУРА* на којој су учествовали песници из Шведске, Београда, Лесковца, Прокупља, Ћуприје, Параћина, Ћићевца, Крушевца, Коњуха и Треботина. У оквиру манифестације промовисана је и нова књига поезије *ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА* и проглашене су песме године са сајта www.poezija.rs odnosno www.poezijascg.com iliti поезија.срб, као и песник ових песничких сусрета. Песме године за 2012-ту су написали Светлана Ђурђевић из Крушевца и Зоран Јовановић из Лесковца, други је био Никола Стојановић из Крушевца, а трећи Дане Стојиљковић из Прокупља. Најбољи по гласовима сајта www.poezijascg.com био је Братислав Богдановић са песмом НОЋАС...

На овој је најављен и међународни конкурс за најбољу радољубиву поезију на тему *ЗА МИРИС БОЖУРА*. Најбоље песме наћи ће се у књизи *ЗА МИРИС БОЖУРА* коју ће почетком септембра објавити Удружење песника Србије - ПоезијаСРБ уз подршку Града Крушевца. Више детаља ускоро... http://www.youtube.com/watch?v=_B32tlDoZQY

Дане Стојиљковић из Прокупља је песник овогодишњих сусрета песника ПоезијаСРБ

Песме године за 2012 написали су Зоран Јовановић и Светлана Ђурђевић

ДОМАЋИН ЧОВЕК

Нисам ти ја, брале, човек за те ствари!
Мислим, швалерација, и тако то,
Ја сам домаћин човек!
Данашње жене воле мазне и намирисане
ко оне, Боже ме прости,
а ја и неокупан легнем!
додуше, само кад је сезона
и не у кревет него у сено
да ујутру не губим време.

Нисам ти ја, брале,човек за те ствари.
Мислим, политика и тако то.
Ја сам рођен да рмбам
од сванућа до касно у ноћ
и да у небо гледам
да ми киша не сјебе труд.
Ја сам домаћин човек
код мене празна слама под стоку иде
немам кад да је, изнова, млатим
ко ови, Боже ме прости.

Нисам ти ја, брале, човек за те ствари.
да лажем, крадем и тако то.
Ја сам домаћин човек
прво држави дам што је њено
порез, прирез и све што тражи
и нема везе што је све мања
а ових, Боже ме прости,
џаболебоња на њеном јаслу
из дана у дан све више има
док ја за њиву раднике тражим.

Нисам ти ја, брале, човек за те ствари
секс, дрога и рокенрол
Ја сам домаћин човек .
Новине немам кад да читам
а телевизор, Боже ме прости
лупа глупости!!
Да не кажем не зна шта прича.
Све вести чујем кад падне ноћ
а ја одем пред задругу
и попијем једно, два, три пива
што каже народ, ладна ко змиче.

Ја сам ти, брале за поштен живот
што би се рекло, за данас, глуп.
Онај што не да на своје
али и једнако поштује туђе.
Нисам од оних, Боже ме прости
што се савију како ко дуне.
Ја све што мислим гласно кажем,
домаћин човек, кажу у селу.
Сад, кад још мало загуди север
а ја насецкам кисео купус
па преко њега грувану, љуту
у поверењу, заболе ме....!!

© Зоран Христов

ŽUDNJA

...i nek me nema
u osmehu tvome
začaurene strahom
obložene očajem
nek ne budem ni tema
sećanju nijednome

...i nek me nema
u uzdahu tvome
izbrazdane sumnjom
zaslepljene sujetom
nek ne budem ni sena
praštanju iskonskome

...i nek me nema
u jecaju tvome
obnevidele čežnjom
otupele željom
nek ne budem ni pena
talasu izgubljenome

...i nek me nema
u radosti tvojoj
okovane setom
odbačene grehom
nek ne budem ni htenje
traženju prokletome

al^ nek me ima
u čekanju tvome
u zenici tvojoj...
nadanju obojenom slutnjom
utisnutom na licu tvome
neugaslom žudnjom

© Svetlana Djurdjević

IDEM DA JE NAĐEM

Idem da je nađem, ako me prepozna
zadenuću cvetak u njen plavi pramen,
dok srce mi krpi ova jesen pozna,
iz kojeg još uvek bije stari plamen.

Idem da je nađem, ali ko zna gde je,
prečicom me vodi ono staro borje,
a usput joj berem krasne orhideje
što maglom ih kiti novo praskozorje.

Idem da je nađem, a staze su tešnje
i lišće se streslo sa plavih šeboja,
eh, gde li su sada one divlje trešnje
da ih berem kao kad bila je moja.

Idem da je nađem, a mesec je lisac,
zabljesne me sjajem ko iz zlatne česme,
a ja sam oduvek romantik i pisac,
sve te nežne vlati pretačem u pesme.

Idem da je nađem, pospan nadom novom,
sada bih uz sebe držao je čvršće,
na stazi od peska pišem zlatnim slovom,
ime ove želje što u meni dršće.

Idem da je nađem, koraci mi spori,
sećam se kad sam joj u zagrljaj pao,
opet sam na putu da prepričam zori,
kako njenu ljubav nekada sam krao.

Idem da je nađem, a vetar me nosi,
tiho uzburkava mog života vrelo,
podseti me kad smo trčkarali bosi
i kad sam na njeno mirisao telo.

© Nikola Stojanović

Na Pesničkom trgu
-Oda Orfeju-

                                                   Dođe tako neko vreme kada
                                                   pametni zaćute, budale progovore,
                                                   a fukare se obogate.
                                                                              Ivo Andrić

Dokle ću samo budalama
I fukarama da govorim svoje pesme!?
Bogovi mi s neba poručuju:
Bodane,
I kada si mrtav pijan
Na Bodanovom trgu
Srce te izdati ne sme.

Oduvek sam imao razumevanja
Za ostatak sveta
Kada su pesničke odaje zidali,
bez ikakvog osećanja, neimari.
Bože, gde li ti je bila metla
Dok su na nacionalnim trgu
Budala i fukara
Moje srce rasprodavali!?

Svud oko mene
Diže se teška buka
Zujale su muve, bumbari
Nacionalni heroji...
Jalove krave dizale repove,
Bukali uškopljeni volovi...

I samom Orfeju bila je muka
Da ostane na zemlji.
Bog je bio u velikoj zabludi
Dok su na akademskom trgu
Budala i fukara
Moj mozak
Na kašičicu rasprodavali.

Drogirani i kompjuteri
Na groblju velikana
Mesto cveća
Sadili korov i koprive
Mesto ptica
Pevaju gavrani i vrane

Bože, tvoje kiše
Nose sve na bunjište...
Ni u snu više
Ne može da se sanja
Kao na javi!

Šta se to sve kruniše
U sred bela dana
Na Pesničkom trgu
Budala i fukara?

© Dane Stojiljković

Најбоља песма по гласовима публике била је песма Братислава Богдановића

НОЋАС…

Узми ме ноћас
под своје скуте
нек усне моје
на твојим ћуте
те вреле усне
неће те опећи
ћутећи,
свашта ће ти рећи
Пусти ме ноћас
у своје куте
покажи ми
све скривене путе
на тајна места
ја ћи ти заћи
стазу до срца
лако пронаћи
Остави ме ноћас
крај тебе да спавам
на грудима твојим
снове да сањам
јер снови моји
теби мили
зашто се не би
на грудима снили
и у твојој коси
од зоре скрили…