PROMOCIJA KNJIGE OKRETANJE TOČKA U ŠIDU
Postavljeno - 16. June 2013. g. @ 10:03:46 CEST od ljuba-trebotin
|
|
OkretanjeTockaSid
У
оквиру Књижевних сусрета 14.06.2013. године у Вашици, одржана је
промоција заједничке збирке песама сајта "ПоезијаСЦГ", од ове
године Удружења песника Србије - ПоезијаСРБ са седиштем у Крушевцу.
(Погледајте најаву промоције) . О књизи су говорили: Гордана
Мишевић, Вања Ковачевић и Александра Видић као и песници Књижевног
клуба"Благоје Јастребић" који су у њој заступљени.
Дарко Колар чита поезију из књиге ОКРЕТАЊЕ ТОЧКА
ОКРЕТАЊЕ
ТОЧКА
Копка
ме то окретање точка,
под
млазом неумитне истине...
Мада
време је сад за преча посла,
мада
време је за скидање паучине.
Овај
свет пун је подвала,
пун
је борбе за опстанак голи.
На
сваком кораку још једна рана;
зашто
ситог глад не заболи?
Илузије
потону кад заискри беда.
Идеали
склизну као одјек гласа.
Нико
нам слободу на поклон не да,
до
слободе много је од крви таласа.
До
слободе много је олуја,
а
далеки и једини циљ опстанак.
Много
тога нестане у вртлогу струја,
много
тога човек задржи у себи.
Копка
ме то окретање точка,
та
неумитна коб судбине.
На
крају се ипак све одмота,
никад
бекства од истине.
©
Љубодраг С. Обрадовић
Поезија
која је пред Вама, носи у себи жељу свих својих стваралаца (песника),
да за поколења која долазе, испишу све тајне својих душа, са надом да
оно што опија, што немире буди, оно што тело покреће, оно скривено и
страсно што тајно клија и тако страсно жели на ваздух, може бар мало
мењати свет... Поезија која је пред Вама, је и одличан предзнак
да се точак поетског заноса не може зауставити... (део из рецензије -
Љубодраг Обрадовић)
Сам
наслов ''Окретање точка'' је метафоричан и упоредила бих га са
окретањем мисли. Јер цела књига је створена од песника, самих
мислилаца. Тај точак поезије је покренуо СВЕ НАС на ПоезијиСЦГ и
показао нам прави пут ка стваралаштву. Корак по корак и закуцали смо на
велика врата широм света. Храбрили смо једни друге, критиковали,
подржавали, расли смо /у смислу/ напредка и заувек остали иста
породица. Ма где ми били, наша матична кућа је ПоезијаСЦГ. Покушајте на
тренутак да замислите себе у овом предговору. Признаћете да није лако
/у пар редака/ описати све лепоте трајања и љубави према песми...
Увек
сам говорила: Песме су нам као деца. Пустили смо их у властити живот.
Једну по једну развлачимо као тесто. То је та несебична љубав и потреба
за писањем. Лепота читања књиге је у томе што је свако може доживети и
тумачити на себи својствен начин. Са мишљењем критичара се ми /као и
читаоци/ уопште не морамо сложити. Књиге су већини случајева најбитније
онима који пишу. Битно је да читаоци створе привлачност према нашим
делима у књизи. Тешко је скројити судбину у складу с временом по
властитој хармонији, али зато, скројене су песме по наговештају сродних
душа и сваком добронамерном читаоцу ће пријати за опуштање и уживање. А
зашто да не? Људи читајте нас! (део из рецензије - Лепа Симић)
ТОЧАК ВРЕМЕНА
Окреће се земља око своје осе,
небеске кочије јуре крадом.
Ситни мрави погнули главе,
поново ће пастир доћи у своје
стадо.
Све што је било, поново биће,
судбински точак прегази време.
За собом остави уцртан пут,
где се скупља киша и залива семе.
Кад биљка исклија и Сунце је
огреје,
и корен дубоко уплете у траг.
Кад исправи тело и покаже клас
свој,
тад ће бити живот и мио и драг.
И када дође дан жетве,
здраво семе се спреми за пут.
Кочија ће носити род прави
тад ће пут бити веома дуг.
© Дарко Колар
|
| |
|
Prosečna ocena: 5
Glasova: 1
|
|
